Битка градова за воду

Сао Пауло – Према истраживању Светског економског форума, најмногољуднији град Бразила (11,3 милиона становника) и јужне хемисфере, који иначе производи трећину државног БДП-а, има мање воде на располагању по глави становника, него традиционално сушни североисточни регион те латиноамеричке државе.(Фото Ројтерс)

Свету прете нови сукоби због мањка пијаће воде – не само у зонама где жеђ увелико влада (Сахел, Средњи исток, југоисток Азије) већ и по све насељенијим градовима од југа Африке, Латинске Америке и Аустралије до севера планете. Будућност ће бити жедна”, злокобно ових дана најављује извештај експерата Светске банке симболичног наслова „На цедилу: климатске промене, вода и економија”.

Криза водоснабдевања највећи је ризик који свету прети у следећих 10 година, сматра и Светски економски форум из Давоса.

Чињеница да готово четвртина становништва планете (1,6 милијарди људи) данас живи у земљама у којима влада мањак пијаће воде, док истовремено сваки четврти град кубури са снабдевањем водом поткрепљује стрепње стручњака Светске банке и Светског економског форума из Давоса.

Истовремено, скоро четири милијарде људи (60 одсто данашњег становништва света) живи у зонама перманентног „стреса у снабдевању водом”, док 275 речних басена на планети протиче кроз више држава. Кад жеђ потраје или ескалира у будућности – како ће се политичари и остали који креирају глобални поредак договорити да воде буде за све?

Уочи првог глобалног хуманитарног самита УН (23–24. маја у Истанбулу), извештај Светске банке упозорава да је управљачки естаблишмент слабо проактиван у погледу растуће кризе водоснабдевања, посебно за најсиромашније становнике урбаних целина и читаве регионе у којима упорна жеђ подстиче све чешће и масовније миграције и сукобе.

У тексту „Рат и мир и вода”, Лаура Так, заменик председника Светске банке за одрживи развој, у први план ставља кризу водоснабдевања у Индији, где скоро четвртина становништва нема довољно воде за свакодневни живот. Криза водоснабдевања у другој најмногољуднијој нацији света толика је да је Врховни суд Индије прошлог петка оптужио надлежне да пред оскудицом воде и разорним сушама држе „главу у песку”.

Наиме, несташица воде тренутно погађа 330 милиона становника у 13 од 29 федералних јединица Индије.

„Суше највише погађају најсиромашније”, упозорио је Врховни суд, наложивши влади у Њу Делхију да у року од три месеца оформи Фонд за суше и дефинише када проглашава ванредно стање због мањка воде не само у федералним јединицама већ и у појединим регионима или чак појединачним селима, преноси Ројтерс.

Како ће се Индија или Етиопија – најмногољуднија нација источне Африке (где последице суше данас угрожавају 10 одсто становништва) – изборити са последицама текуће суше или на дуге стазе данас је неизвесно.

У међувремену, стрепње експерата Светске банке још су веће кад узму у обзир пројектовани демографски развој човечанства у периоду екстремних климатских промена и оскудног глобалног привредног развоја.

Средином века на планети ће, према очекивањима стручњака, живети девет милијарди становника (две милијарде више него данас). Да нахрани и напоји сав тај народ, свету ће бити потребно – уз данашње технологије – да од данас па до 2050. сваких 12 месеци негде изгради хидробрану један и по пут већу него ону у Асуану (Египат). Истовремено, број људи који живи у земљама са мањком воде нарашће на око 3,2 милијарде, док ће се градско становништво увећати за 2,5 милијарди људи, понајвише у Азији и Африци. На ровитом и климатски испошћеном Средњем истоку у градовима ће 2050. године живети дупло становника него данас, рачуна се у извештају експерата из Светске банке. Збирно, међу новим грађанима средином века 1,9 милијарди живеће у зонама високог „водног стреса”. Растућа урбанизација повећаће потребе градова за водом за 50–70 одсто и то усред све оштријег надметања пољопривреде, индустрије и насеља за расположиву слатку воду.

Да ли ће новопридошли грађани света наћи посао у тим водом испошћеним насељима и регионима? Хоће ли се мигрирати према оним крајевима света где вода поузданије капље из славина?

Експерти данас немају одгонетку.

„Климатске промене додају бреме будућем развоју градова уз демографске притиске и тешкоће у снабдевању, подстичући страх да би оскудица воде повезана са повременим временским катастрофама могла изазвати велике друштвене и економске поремећаје”, наводе аналитичари Светске банке.

У међувремену, поједине афричке државе на удару најжешћих климатских промена и разорних последица овогодишњег деловања фактора „Ел Нињо” увелико улазе у нове аранжмане за решавање кризе снабдевања водом.

Јужноафричка Република и Иран су прошле седмице потписале споразум о изградњи постројења за десалинизацију воде дуж целокупне обале земље Рта добре наде, која се сада суочава са најтежом сушом од 1904. године, известила је британска новинска агенција. Истовремено, Етиопија и Италија су ових дана потписале споразум о изградњи хидроелектране „Којшо” снаге 2.000 мегавата на реци Омо на југу источноафричке државе.

И док политичарима остаје да размотре препоруке Светске банке за реформе данашњег менаџмента водним ресурсима, градитељи увелико виде силну прилику за нове послове у хидроградњи.

Да зараде и сачувају воду ожеднелим купцима, инвеститори ће до 2030. године повећати број брана за 16 одсто, а количину воде коју могу да дистрибуирају за 40 одсто, најављује Светска банка.


Извор: Политика