ПОНЕДЕЉАК
Господ иде на добровољно страдање. И ми треба да идемо са
Њим. То је дуг свакога ко исповеда да је Христовим страдањем постао оно што
јесте и да ћe још добити нешто толико велико и славно да ни на ум човеку не
може доћи. Како, пак, ићи са Њим? Размишљањем, саосећањем. Иди мишљу трагом
страдајућег Господа и размишљањем из свега извлачи представе које би могле
ганути твоје срце и увести га у осећање страдања поднетих Господом. Да би се то
успешније извело, потребно је да сами почнемо да страдамо кроз осетно умањење
јела и сна и кроз увећање труда стајањем на молитви и чињењем поклона. Испуни
све што чини света Црква и бићеш добар сапутник Господу на путу страдања.
Сада народ, свештеници и јудејски властодршци последњи пут
слушају Господњу реч у храму. А она је била свеобухватна: обухватала је све
прошло, све садашње и будуће. Питањем о Јовану Господ наговештава да је Он
истинити Месија; причом о два сина указује да ћe Јудејци бити одбачени и на
њихово место бити призвани незнабожачки народи; причом о виноградарима говори
да одбачене очекује погибао; причом о свадби сина царевог учи да нeћe сви који
му приђу бити достојни, због чега ћe са правом бити бачени у таму најкрању;
одговорима на питања о данку кесаревом и о првој заповести, као и изобличавајућом
речју, одређује карактеристичне црте спасоносног живота; најзад, предсказањима
о бедама које ће задесити Јерусалим ученицима открива тајну свог Другог
доласка. Довољно би билo само чути све то са пажњом па се уверити да је Он
истинити Спаситељ света - Христос, и покорити се Његовим заповестима и учењу. И
до данас читање глава Јеванђеља о свему што се десило на тај дан јесте
најделотворније средство за оживљавање вере у Господа. Помоћу њих Хришћанин
може, долазећи до правог сазнања, подгревати ревност и показати да верује у
Господа не само речима него и на делу.
СРЕДА
Господ је ћутао у среду и четвртак до вечери, да би се тада
обратио ученицима речју којој нема равне ни у људским ни у Божанским писмима.
По указању Цркве, сада из уста Господњих слушамо указање да не ометају
помазивање миром, будући да се
тиме [Његово тело] припрема за смрт. Пред Његовим очима је
још само смрт - тј. завршна тајна Његовог доласка на земљу ради нашег спасења.
Удубимо се и ми у сагледавање те тајанствене смрти да бисмо извукли благу наду
за спасење душа наших, обремењеним многим гресима. Удубимо се, како бисмо
стекли наду, јер иначе не знамо где бисмо нашли мира од мучења разбуђене
савести и како бисмо се одбранили од свести о праведности Суда Божијег над
нама, тако страшног и неизбежног.
ЧЕТВРТАК
Благовести и установљење Тајне Тела и Крви. Какво сједињење!
Ми се причешћујемо истинитим Телом и истинитом Крвљу Христовом - оним истим
које је у Оваплоћењу примио од пречисте крви Пречисте Дјеве Богородице. У
Оваплоћењу које се догодило у тренутку Благовести, положена је основа Тајне
Тела и Крви. Овим поклапањем празника Благовести са Великим Четвртком, Хришћани
се подсећају да треба да поштују Пресвету Богородицу као истиниту Мајку своју -
не само као заступницу и молитвеницу него и као хранитељку. Деца се хране
мајчиним млеком, а ми се хранимо Телом и Крвљу, који су од Пресвете Дјеве
Богородице. Хранећи се тако, ми пијемо истинско млеко из њених груди.
ПЕТАК
Распеће Христа Господа и сабор архангела Гаврила! Ново
утешно поклапање! Гаврил предсказује рођење Претече; Гаврил благовести Дјеви;
он вероватно објављује и радост о рођењу Спаситеља (пастирима); нико други није
ни женама јавио о Васкрсењу Христа Господа. На тај начин Гаврил је доносилац и
весник сваке радости. И распеће Христово је радост и утеха свих грешника.
Грешник који је дошао до осећања своје грешности и сазнања о свеправедности
Божијој, нeмa где да се сакрије осим под сенком Крста. Ту он постаје свестан да
му нема опроштаја све док сам не стане пред Господа са својим гресима и са
сузама због њих. Једино спасење за њега налази се у крсној смрти Господњој.
Јер, на Крсту је поцепана обвезница свих грехова. И свако ко то прими са пуном
вером, постаје учесник тајне помиловања. Са сазревањем те вере сазрева и
увереност у помиловање и, уједно, утеха од осећања ступања у стање помиловања
на све векове. Крст је извор радости, јер грешник вером из њега пије утеху
помиловања. Тако је он својеврсни архангел који благовести радост.
СУБОТА
Господ телом у гробу спава. Душом је, пак, сишао у ад,
проповедајући спасење духовима који обитавају у њему. Старозаветни свети нису
били у рају, премда су имали утешну веру да ће у њега бити уведени чим на земљу
дође Обећани, тј. Онај чијом вером они живљаху. Његов долазак предсказао је
Претеча. И кад је Господ сишао, сви верујући су се прилепили уз Њега и Њиме
били узведени у рај. Но, и тај рај је само предворје правога раја, који треба
да се открије после свеопштег васкрсења и Суда. У том привременом рају
блаженствују и сви новозаветни свети, и чекају још веће и савршеније блаженство
у будућем веку, у новом небу и новој земљи, када ће Бог бити све у свима.
СВЕТЛО ХРИСТОВО ВАСКРСЕЊЕ
Пасха, Господња Пасха! Господ нас је својим Васкрсењем од
смрти привео животу. И гле, ово Васкрсење анђели певају на небесима, видевши у
лицу Господа Искупитеља светлост уготовљене славе обожене људске природе, у
коју ће се, силом Његовог Васкрсења, обући сви они који истински верују у Њега
и који му се из све душе прилепљују. Слава, Господе, преславном Васкрсењу
Твоме! Анђели певају и радују се са нама, предвиђајући испуњење свога хора. И
нас Господе удостој да Те васкрслог славимо чистим срцем, видећи у Твоме
Васкрсењу прекид трулежности која нас је изједала, сејање новог пресветлог
живота и зрак будуће вечне славе, у коју си Ти као претеча већ ушао Васкрсењем
нас ради. Не само људски, него ни анђелски језик није у стању да објасни
неизрециву милост Твоју према нама, преславно васкрсли Господе!
Свети Теофан Затворник
Светосавље.орг / Православие.ру
Нема коментара:
Постави коментар