недеља, 24. април 2016.

«Господе, ухвати и очисти наше срце!»

 6/19. Априла Црква слави спомен на преподобног исповедника Севастијана Карагандинског (Фомина; 1884–1966 ) - подвижника, мудрог, духовног наставника и искусног лекара душа.

Ученик Оптинских стараца, отац Севастијан, претрпевши муке у бољшевичким логорима и заточеништву, по Промислу Божијем служио је у далекој Караганди која је захваљујући њему постала значајна тачка на духовној карти Свете Русије.


Представљамо читаоцима одабране поуке и савете старца.


„Истина побеђује онда, када за њу умиру“


„Треба волети Творца свом душом, свом снагом и свом мишљу: мислити, промишљати, расуђивати о Богу и Његовом благу које нам шаље. Јер Он види све наше помисли, жеље, и намере према Њему и ближњем којег волимо зарад његовог спасења, а не због себе самих.“


„Срце је тврђе од камена, тврђе од наковања. Лакше је чекићем разбити наковањ, него скрушити срце човечије“.


„Блажен је онај који испуњава вољу Божију, а не своју сопствену вољу угађања телу“.


„Онај који испуњава своју вољу има страх роба привезаног за земаљска блага. Ко не стекне страх Божији, вољу Божију не може творити.“


„Треба од младости приносити жртву Богу свим бићем својим. Онда када се налазиш у цвету младости, здравља, чистоће, бодрости духа, а када све то изгубиш, служивши нечастивом.“


„Моли од Бога чистоту срца и опроштај грехова, скрушавајући се у покајању за учињено и сматрајући себе најгорим од свих. И Сам Господ ће доћи к теби и осетићеш такву радост у срцу, за коју свет не зна“.


„Само у Цркви човек обнавња душу и добија утеху у својим патњама и болестима“.


„Једнакости ни на земљи, ни на небу нема и не може бити. Једнакост је само у Једној Светој Тројици“.


„Између нас, монаха, и света је велика пропаст. Свет никада неће моћи да схвати наш живот, а ми њихов. Ако би монаси знали унапред колико их искушења и патњи чека на уском, али спасоносном путу, никада не би пошли у манастир. А ако би свет знао о будућим благодатима монаха, сви би отишли у манастир“.


„Господе, ухвати наше срце и очисти! Господ ће сићи у наша срца када Му отворимо врата смирењем, трпљењем, чистотом, целомудријем, кротошћу, добрим делима, љубављу према ближњим, а најпре молитвом к Богу, послушањем, уздржањем душевних и телесних осећања, помисли. Затварамо врата неуздржањем, нечистоћом осећања, помислима, нетрпљењем патњи и болести, роптањем, незахвалношћу, узвраћањем зла за зло“.


„Проналази зло у себи, а не у другим људима или стварима са којима ниси умео правилно да поступаш. Тако се и дете игра са ватром или мачем: себе пече, себе сече“.


„За наше грехе и страсти нису криви ни вино, ни жене, ни новац, ни богатство, као што неки желе да се оправдају, већ наша неумереност. Пијанице окривљују вино, блудници и блуднице окривљују жене или мушкарце, среброљубиви новац, богати богатство , и т.д. Из тога проистиче, да уколико не би било вина, жена, новца, богатства, онда не бисмо ни грешили. Бог је све премудро и прекрасно устројио. Али од неразумне употребе и коришћења ствари настаје зло“.


„До саме смрти бој се пада, и не уздај се у своју снагу, него само у помоћ Божију, дозивајући Га са смирењем у молитви.“


„Мир ће настати када одпевају: „Са светима упокој...“ А до тада не тражи мира до саме смрти. Човек се рађа не за мир, већ да се труди и трпи зарад будућег живота (мира)“.


„Архангел Михаил је смирењем, трпљењем и јунаштвом победио Луцифера“.


„Господ не допушта страдања која премашују наше снаге, зато треба све трпети, а гордост је страшнија од свега. Она је својство бесова“.


„Човек, на њиви своје душе, не треба да се труди у празно, већ да бди над собом како не би дошли лопови: свет, ђаво, плот и смрт и покрали све. Долази свет-узима данак, привлачи богатством, раскошем, славољубљем. Долази сатана-последње односи: чистоту, целомудрије, невиност, страх Божији. Долази старост и смрт, човек жели да пожње нешто на својој њиви, и никакав плод не добија. Само је понегде у греховном животу била намера да учини неко добро дело. И жали човек што је проживео свој век не задобивши добра дела за будући живот. И смрт је дошла и нема се времена за покајање, за сузе и молитве.“


„Шта је најскупље на свету? Питао је своју духовну децу преподобни Севастијан, и одговарао: Време! Шта трошимо без безкорисно, не жалећи? Време! Над чим не стрепимо и шта занемарујемо највише од свега? Време! Губимо време-губимо себе! Губимо све!“


„Занемарена, загнојена рана, сакривена како од телесног, тако и од духовног лекара, тешко се може излечити и зацелити. На почетку искушења, када сам још могао да помогнем, ви сте скривали и ништа ми нисте говорили. А када сте до гуше у мукама, онда плачете и молите: „Батјушка, спаси!“ А како могу да спасим, када је већ касно!“


„Време је дато од Господа за правилно коришћење ради спасења душе и за задобијање будућег живота. Време треба распоређивати као што добар домаћин распоређује сваки новчић-који је за шта. Сваки има своју намену. Тако ћемо и време распоређивати корисно, а не за празне разговоре, весеља, забаве, пирове и шетње.“


„Питаће Господ што смо украли време за своје прохтеве, а не за Бога, нити на корист душе.“


„И жалиће човек што је проживео животни век и није задобио добра дела за будући живот. И смрт је дошла и нема времена за покајање, за сузе и молитве. Посебно је опасна изненадна смрт. Зато не треба остављати покајање и чињење добрих дела за старе дане, када не буде било ни телесних, ни душевних сила. Све ће непријатељ украсти,а нама ништа-празна кандила“


„Овде смо странци, придошлице, гости. А странци немају мира у туђој земљи, на туђим пословима. Они, крећући се корак за кораком, иду напред и напред, како би што пре дошли до рођене домовине, то јест до дома Божијег, Царства Небеског. А ако се овде, у долини земаљских мука, у свету задовољстава успори, онда ће вече (то јест залазак дана) неприметно наступити и смрт ће затећи душу неспремном, без добрих дела, и неће бити времена да се учине иста.“


„Смрт је неумољива! Ни један богаташ богатством, ни среброљубиви новцем, нити јунак снагом, ни цар, ни војник не могу се искупити од смрти, и нико од њих не може понети са собом ништа што је зарадио. Наг се човек родио, наг и одлази. Само вера, добра дела, милостиња иду са њим у будући живот и нико неће помоћи: ни другови, нити ближњи.“


„Тешко је човеку без вере кад умире и оставља ближње и богатство, и тешко неверујућој родбини када губи блиског човека, на кога су полагали сву своју земаљску срећу. Господ скрушава њихове наде, а они не разумеју произвољење Божије. Међу верујућима, иако ближњи плачу за покојником, то је суздржано, и тугују, али умерено. Све је растворено молитвом и надом на Божију помоћ. Верујући умире мирно, као да спава, и по смрти на његовом лицу остаје запечаћен последњи пољубац Анђела Чувара.“


„Како је добро, како лагано умирати када нема ничег сувишног! И биће уточиште у Царству Небесном!“


„Потребно је чувати чистоћу савести и стицати срце непорочно. А од тога и наша дела, и поступци треба да буду у складу са заповестима Христовим, да не би рекли о нама: „А још се хришћанима називају, моле се, а шта чине?“ Неопходно је чистоту и непорочну савест чувати, да се враг, макар и најмањи, не саживи са нама, да нас савест не укорава за протекли живот. Онда ће бити мир и радост у срцу.“


„Човек се може молити на сваком месту, у свако време: стојећи, седећи, лежећи, у току посла, у путу. Само је причање у храму грешно.“


„На путу свог спасења не заборавите да тражите помоћ од светих отаца и светих мученика. Њиховим молитвама Господ ослобађа од страсти. Никако немојте мислити да се својим силама ослободите од њих. Не уздајте се у себе у борби са страстима све до смрти. Једини Господ има моћ да спасе оне који Га моле за помоћ. И мир не тражите до саме смрти. “


„Улазећи у аутобус, авион, аутомобил и томе слично, неопходно је у тишини прекрстити се, не обазирући се ни на кога, па ни на подсмех других“.


„Треба се осењивати крсним знамењем са страхом Божијим, са вером, а не махати руком. Потом се поклонити, и тада оно има снагу.“


„На иконама је благодат Божија. Она је дата као помоћ од Бога и да нас заштити од тамне силе. Постоје посебне светиње, где се скупља благодат Светог Духа. Постоје и посебне иконе према слави благодати. Постоје иконе пред којима се вековима моле и као чудотворне иконе које попут потока носе благодат од Господа. “


„За непоштовање постова, без разлога, доћи ће то време и настаће болест. Онда нећеш по својој вољи постити. Господ ће допустити за грехе.“


„Не дозволи себи својевољан пост, без благослова. У свему се треба држати златне средине и није грех ако се слаби и болесни мало окрепе ноћ пред Причешће.“


„Умереност, уздржање, расуђивање, тачност, постепеност корисне су свима и у свему.“


«Нужно придерживаться золотой середины, края же гибельны. Золотая середина во всем земном, а наипаче небесном, духовном. Кто быстро вперед забегает, того надо остановить. А кто по нерадению или немощи слишком отстает и не заботится о душевном спасении, тому помочь воспрянуть ото сна, идти наравне со средними, вперед не забегать и сзади не отставать».

„Потребно је држати се златне средине, крајеви су погубни. Златна средина у свему земаљском, а најпре у небесном, духовном. Ко брзо јури напред, тога треба зауставити. А ко због нерада или немоћи много заостаје и не брине се за спасење душе, таквом треба помоћи да се пробуди из сна, да корача равноправно са онима у средини, не истрчавајући напред нити заостајући.“


„У односу према Богу и свом спасењу, потребна је постојаност, а не журба, нити неумереност“.


„Неопходно је да болујемо, иначе се нећемо спасти. Болести су дарови са Неба.“

„Треба се држати царског пута, у свему се придржавати златне средине, а најважније-увек све полагати на вољу Божију, у Његов Божанствени Промисао.“


„Ко не научи да слуша родитеље, једнаке и старије од себе, па чак и млађе, тај када одрасте, никога неће слушати и њега потом нико неће слушати.“

„Ја исто видим људске недостатке, али ћутим, не разобличавам. Боље ћутећи молити се за људе да сами спознају своје недостатке, него разобличавати их, како се каже, са врата. Због тога неки могу духом клонути и пасти у очајање.“


„Ако он мене не воли, нећу ни ја њега волети“-то су бесовске речи. Нека он тебе не воли, а ти побеђуј његову мржњу својом љубављу. Љубављу истинитом и страхом Божијим побеђуј страст мржње.“


„Ради искорењивања зависти треба гледати на оне који живе горе од нас, и тада ће мир бити у души, а не немир. И престаћеш да завидиш.“


„Трпимо слабости и недостатке једни других-у томе је спасење. Ватра се ватром не гаси, већ водом. А зло се побеђује љубављу!“


„Не треба да се поноси онај ко се редовно причешћује, нити да очајава онај коме околности то не дозвољавају. Дешава се да се пред сам крај човек удостоји да се причести за спасење душе.“


„Треба стајати пред лицем Божијим и у срцу Га носити. А Он улази у чиста срца, која нису испуњена гордошћу, блудом, нечистоћом и другим гресима и пороцима.“


„Увек говорите истину и немојте се смејати. У смеху и претераној слободи је зачетак блуда.“


„Најљућа страст је страст блуда. Она може обузети човека у болесничкој или чак самртној постељи, посебно оне који су провели овоземаљски живот у неуздржању. Та страст је најбестиднија. Нико се сам не може избавити од ње. Само Господ може избавити, када Му се обраћамо у сузама и са скрушеним срцем. Треба до саме смрти имати сећање на ту борбу. Довољно је само мало да се заборави, да се остави молитва, изгуби страх Божији и страст ће одмах подсетити на себе.“

„Ко воли много да говори, брбља и да се шали, тога ће Господ оставити без речи на крају живота.“


„И најжешће срце када гледа на страдалнике може омекшати и постати осећајно и састрадално према ближњем. Од тога зависи спасење душе.“

„Ако не милујеш ближње, и још горе, ако не прашташ, како ћеш онда од Господа тражити милости и опроштај?“


„Господ ће лишити среће неблагодарне људе, који су заборавили своје родитеље, заборавили њихов труд и бригу.“


„Заволи чистоту као зеницу ока, да би био храм Божији, и сасуд жељени. Немогуће је без целомудрија сјединити се са Богом.“

„Здравље, то је дар Божији. Грешно је пред Богом злоупотребљавати своје здравље.“

„Ко иде постепено од самог почетка, не прескачући са првог степеника за два-три, већ постепено прелази са једног на други, до краја, не журећи, тај ће се спасти.“


„Свакоме треба другачији приступ. Оно што једном може бити на корист, другоме исто то може бити на штету.“


„“Све вас молим: тешите једни друге, живите у љубави и слози, никада не дижите глас једни на друге. Ништа друго не тражим до вас. То је најважније за спасење. Овде је све привремено, непостојано, зашто се о томе бринути, зашто сакупљати. Све ће брзо проћи. Треба мислити о вечном.“


Предсмртне речи:

„Све вас молим за једно: живите у миру. Мир и љубав-то је најважније. Ако будете имали то међу собом, увек ћете имати радост у души. Сада очекујемо долазак празника Пасхе-спасења душе у вечној радости. А како се може достићи? Само миром, љубављу, искреном молитвом срца. Ништа што је спољашње није на спасење, већ само оно што се достигне унутар своје душе и у срцу-мирна тишина и љубав. Нека ваш поглед никада ни према коме не буде искоса. Право гледајте, са спремношћу на сваки добар одговор, на сваки добар поступак. То је последња молба за коју вас молим. И још-праштајте ми.“
Преподобни исповедник Севастијан Карагандински

Припремио искушеник Никита (Попов)
Са руског Ива Бендеља
Извор: Православие.ру
 

Нема коментара:

Постави коментар