1. Треба спалити зло око себе ... Своју унутрашњост треба
рањавати и узнемиравати да се не успава. Шта значи спалити зло око себе? То је
дубоко осећање опасности сопственог положаја - крајње опасности од које нема
другог спасења осим у Господу Исусу Христу. То осећање ће нас терати ка Господу
и подстицати да непрестано дозивамо: "Господе помилуј! Помози!
Заштити!" Ово осећање су поседовали сви свети и оно их никада није
остављало (Писма о хришћанском животу, 1.део,стр.5,7,8).
2. Трудите се и навикавајте се да ходите пред Господом ... Ходити пред Господом значи не одвајати пажњу од Њега.
3. (Умна) молитва је падање ничице пред Богом, од срца, у
скрушености и смирењу ... Она може да буде и без поклона ... На пример: по
нужди, у присуству других, на путу; већим делом међутим она је нераздвојна од
поклона ... Поклони су траг унутарње молитве.
4. Молитвом се задобија ходање пред Богом. То дело је врло
једноставно: треба умно стајати пред Богом, као што се стоји пред Господаром, у
побожном страху, не одвајајући очи ума од Њега ... У томе је цела ствар ...
5. Са навиком да се ходи пред Богом отпочиње чишћење срца,
осећања, жеља и помисли; а до тог тренутка у души је владала велика пометња ...
Да ли сте доживљавали топлу молитву услед које је из видокруга ваше пажње
нестајало све друго, а остајао је само Господ и вапај Њему из срца? Ако сте
доживљавали - управо то је стање у коме се непрестано налазе они који ходе пред
Богом ...
6. Молитва је најважније дело ... Но, Господу не приступајте
одједном: треба се духовно припремити, као што чине они који одлазе цару; уочи
тога треба макар мало размислити и о себи и о Богу ... Најважније је претходно
се у присуству Бога поставити скрушено и обраћати му се једноставно, попут
детета ...
7. Како је добро чинити поклоне, како је добро стајати
мирно, не опуштајући тело лењо и немарно, држећи га у некаквој напетости!
Господе, помилуј нас! (Писма о хришћанском животу).
***
1. Онај ко од срца ничице пада пред Богом не бива
заборављен.
2. Лажу да једноличност (чак и у молитви, и, на пример, у
одласцима на службе Божије) доводи до равнодушности и хлађења. Свет своје
преноси и на Божије. У земаљским стварима једноличност заиста досади ... У
односу на Бога уопште није тако ... Запитајте се: како то да оцу Серафиму
Саровском и оцу Партенију Кијевском није досадно такав једноличан и чак
најједноличнији живот? Црква - келија, црква - келија ... па још и
затворништво! Господе помилуј! Како је могуће тако се уништавати? Но, они нису
ни помишљали да је то мучење, напротив - осећали су се блаженима ...
3. Молитва је атмосфера у којој треба да живимо и коју треба
да дишемо.
4. Шта се подразумева под монаштвом? Спаситељ заиста није
установио расу, камилавку, бројанице и остало ... Но, силу и дух монаштва
показао је Он Сам, на сопственом примеру, на примеру Мајке Божије, Претече
Господњег, и, може се рећи, на примеру свих апостола. "Монаштво је
одрицање од свега са непрестаним пребивањем у Богу, умом и срцем"! Монах
је онај код кога је духовни живот устројен тако да постоји само Бог и он који
ишчезава у Богу!
5. Кажу: нема користи од монаштва?! Па да ли је мало користи
било и има од баћушке о.Серафима Саровског, од о.Партенија Кијевског и других?
6. Дивни и праведни отац Серафим Саровски читав живот је
стајао пред Господом и горео као свећа ... Тако и сви други ... Зар они нису
били људи? И зар су били одређени за нешто друго, различито од нас? А речи
Апостола: Молите се без престанка - на кога се односе? Само на изабране, или на
све без изузетка? Да, на све ... Према томе, ову заповест треба и испуњавати.
7. Тиха молитвена нада привлачи милост Божију. Уосталом, из
руку Божијих ништа не можеш истргнути на силу, док је сузама све могуће! Подај
Господе! Подај Господе! Истрајавати треба, и не постоји право, него је све -
милост!
8. Ево из чега се састоји молитвени труд: Стати пред Господа
умом у срцу, заиста гледати Господа, ходити пред лицем Његовим, непрестано се
узносећи к Њему и падајући пред Њим у скрушености - и када седиш, и када идеш,
и када разговараш ... Тешко је! Наравно да није лако! Зато се то и назива
молитвеним трудом.
9. Када будете стајали у срцу са мишљу о Господу, ум ће
мало-помало да се умори и почеће да шета овамо-онамо, као да хоће да побегне.
Тада му дајте најслађе име Господа нашег Исуса Христа, тј. молитву Исусову, и
нека понавља ... Али при томе потребно је унутарње побожно и понизно падање
ничице пред Богом, које човека претвара у прах и пепео пред Господом (читај
главу 47.св.Исака Сирина).
10. Чини вам се да се узалуд бавите молитвом Исусовом -
такве вам помисли долазе. Но, зар мислите да је сва сила у речима? Речи су -
помоћ немоћном уму, који се и невољно задржава на једном месту и на једном
предмету. А суштина овог дела је умно стајање пред лицем Господа, са страхом и
трепетом, непрестано, неуморно, стајање праћено топлотом срца, које у једно
сабира све мисли, сва осећања и све склоности. Када вам је топло на срцу, ум
гледа Господа и то је суштина ствари ... Одените то стање у форму речи и
добићете: "Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешног!" И
обрнуто: када нема умног стајања пред лицем Господа, молитва Исусова ће довести
до њега. Потребно је само произвести је са пажњом и свешћу.
11. Ако хоћете, можете да читате молитву: "Богородице
Дјево, радуј се ...". или "Оче наш..." И оци су тако чинили. Код
преподобног Јоаникија Великог било је: "Нада је моја Отац, прибежиште је
моје Син, покров је мој Дух Свети"... А затим су се сви прихватили молитве
сусове, по узору на Марију која је седела код ногу Спаситељевих, што је једино
потребно (Писма Еп.Теофана о хришћанском животу,1.део).
***
1. Трудите се (на молитви), али немојте да мислите да сами
можете нешто да учините; него са скрушеношћу дозивајте: Господе помози! Господе
запали! Један старац је две године молио Пречисту Богородицу и она му је
даровала огањ. Ви се такође трудите и молите се тј. тражите да се утврдите у
срцу. А Господ, видећи ваш труд и то да искрено желите ово благо, даће вам
благодат у срцу ... Мајка Божија вам је помоћница ... Баћушка о.Серафим вас
учи; сетите се како је он једном у време Литургије био обузет срчаним огњем! То
је блажено стање, то је рај! Тражите и пронажи ћете, куцајте и отвориће вам се.
2. Најважније је да треба стати умом у срце, пред Господа, и
стајати пред Њим непрекидно дан и ноћ до краја живота. Потруди се мало, уз
постојану усрдност ... Јавиће се и подозрење према саветодавцу (учитељу), и
неблагонаклоност према самом делу молитве, хула на њу, изнемоглост, жеља да се
(молитва) одбаци управо зато што је тешка. Не слушај! Држи се свога дела ...
Ђаво сеје хулу пре свега на ову молитву (умну Исусову). Јер тада га огањ пали и
одгони; он не може да се приближи лицу у чијем се срцу укоренила молитва
Исусова. Најслађе име Господње, које се непрестано изговара и одзвања у срцу,
чак и без твога знања побеђиваће непријатеља. Јер бива да се душа, услед небриге
и неразумности, заборави и замисли, али када се опомене и поврати, налази да се
у срцу поје једно те исто: "Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме
грешног!"
3. Кроз трпљење ћете задобити душе своје. У делу које сте
отпочели (тј. у молитви Исусовој), веома је штетно устукнути. Нека вас неуспех
не узнемирује. Наше је да се трудимо, да тражимо и да хитамо, а када ће дело да
узнапредује, познато је једино Господу. Један атонски старац је две године
дозивао Мајку Божију да му дарује огањ у срцу, и био је услишен. Не одређуј
рокове, него делај и моли, да би Онај Који даје молитву ономе ко се моли,
даровао молитву и теби. Тражите и наћи ћете! (Писма о хришћанском
животу,1.део).
Свети Теофан Затворник
Свети Теофан Затворник
Нема коментара:
Постави коментар