Слава капеле Светог Цара Уроша у манастиру Сасе

Дана 15/2. децембра 2015. године, на дан успомене Светог цара српског Уроша и Преподобног Јоаникија Девичког служена је света архијерејска Литургија у обновљеном манастиру Сасе код Сребренице. У склопу ове свете обитељи, поред Саборног манастирског храма Свете Тројице, саграђена је и капела посвећена Светом цару Урошу.

У навечерје славе капеле, 14/1. децембра 2015. године, у манастир је стигао Његово Преосвештенство г. Хризостом, Епископ зворничко-тузлански, са протођаконом Славољубом Милошевићем. У 18 часова почело је велико вечерње које је служио Преосвећени Владика г. Хризостом уз саслужење архимандрита Николаја Јовића, настојатеља манастира Пјеновца, јеромонаха Владимира Ђуричића, сабрата манастира Пјеновца и протођакона Славољуба Милошевића.

Свету Литургију служио је Преосвећени Владика г. Хризостом уз саслужење архимандрита Николаја Јовића, протојереја-ставрофора Видоја Лукића, јеромонаха Владимира Ђуричића и Максима Илића и протођакона Славољуба Милошевића. Поклоници из Братунца и Сребренице са својим свештеницима пјешачили су сатима како би стигли на свету архијерсјку Литиргију. Већина њих се исповиједила и пречестила. Након свете Литургије за све госте приређена је славска трпеза љубави.

У бесједи, Преосвећени Владика г. Хризостом бесједио је о Светом цару Урошу и његовом страдању од српских велможа (великаша), посебно Вукашина Мрњавчевића, и преподобном Јоаникују Девичком.

Преосвећени је између осталог истакао: -Онога кога српски великаши, проклете им душе, презреше и издадоше и мучки га уморише, Бог прослави и показа га достојним Бога и Славе Његове. Његове нетљене мошти посвједочише како племенити, скромни и смирени цар Урош својим срцем, својом племенитошћу и добротом угоди Богу. Иако земаљски цар великог српског царства, он се опредијелио за Небеско Царство и тиме ишао испред Светог кнеза Лазара, који ће се исто тако опредијелити за оно што је увијек и довијека... Историчари га неправедно назваше ''нејаким'', а из разлога што није хтио примјенити силу и принуду над непослушним српским великашима. Међутим, он је имао повјерење у њих, а они га мјерише мјером својих ситних и шићарџијских интереса и гледаше како да га убију и поцијепају српско царство. Зато их је српски народни гуслар праведно обиљежио ријечима: Великаши проклете вам душе.

Извор: Епархија зворничко-тузланска