ПРИШТИНА– Званичници косовске владе тврде да су већ почели да
примењују прве мере за заустављање масовног исељавања Албанаца са Косова
и Метохије преко Мађарске ка земљама ЕУ, које приштински експерти
сматрају највећим егзодусом још од времена Османлија.
„Почели смо са опраштањем дугова а наставићемо и са осталим мерама онолико колико нам буџет буде дозволио”, рекао је Абраши истакавши да ће бити предузете мере за побољшање услова живота најугроженијих категорија становништва и пословног амбијента.
Српски премијер Александар Вучић изјавио је данас да Србија у сарадњи са Немачком, Аустријом и Мађарском предузима све одговарајуће мере по питању масовног одласка Албанаца са Косова и Метохије.
Премијер је рекао да се слобода кретања не може кршити, али да ће Србија са европским партнерима радити на решавању тог проблема.
Министар унутрашњих послова Баварске Јоахим Херман је захтевао стопирање прилива азиланата са Косова и спречавање злоупотребе немачког законодавства у тој области, пренела је немачка штампа.
„Око 1.000 људи дневно, претежно аутобусима и малим такси-возилима, напушта Косово преко Србије, како би преко Мађарске и Аустрије стигло у Немачку”, рекао је Херман, а медији подсећају да је број азиланата са Косова у јануару ове године скоро дупло већи него само месец дана раније, лане у децембру.
„То сматрам скандалом...ту злоупотребу у хиљаде случајева нашег законодавства о азилантима не смемо прихватити”, рекао је овај политичар баварске Хришћанско-социјалне уније, „сестринске” партије свенемачке Хришћанско-демократске уније, канцелара Ангеле Меркел.
Према подацима приштиснке тајне службе изнетим у косовском парламенту Косово и
Метохију је у последња два месеца напустило више од 50 хиљада Албанаца међу којима је и 6.000 ученика основних школа.
Неки медији, пак, пишу да је од августа месеца прошле године до данас са Косова избегло више од 100.000 људи, али да званичници крију тај податак, док други тврде да је и тај број знатно виши, те да прелази шет одсто укупног броја становништва Покрајине, који се процењује на нешто мање од два милиона.
Приштински експерти упозоравају да се Косово „немилосрдно празни”, што укупну ситуацију, сматрају, чини алармантном и са несагледивим последицама, те позивају владу да предузме адекватне мере како би се исељавање Албанаца зауставило.
Историчар професор др Хакиф Бајрами страхује да „иза оваквог масовног одласка Албанаца стоји неки тајни договор светских моћника”.
Његов колега др демографије Рифат Блаку каже да је „ово тектонски поремећај за Албанце на Косову”.
Аналитичар Дукађин Горани сматра да је масовни одлазак Албанаца на неки начин „демонстрација против владиних економских политика” јер су, како каже, људи веома незадовољни јер немају наду за бољи живот.
Његов колега Фатмир Сехоли сматра да досадасње владе Косова никада нису озбиљно схватили међународне извештаје о прогресу Косова који су у континуитету говорили о лошем економском стању на том подручју.
Позивајући се на податке Удружења „Мајке Терезе” која делује на Косову, Шехоли каже да 18 одсто становништва живи у екстремном сиромшатву са 0.90 центи на дан, док 27 одсто њих живи у сиромштаву са свега 1,40 евра на дан, а да је незапосленост изнад 60 одсто радно способног становништва.
Највећи непријатељ Косова је, каже Шехоли, корупција, организовани криминал и клиентелистицки приступ запошљавања у косовским институцијама.
„Људи су очекивали промене након избора од јуна прошле године и увидевши да их неће бити наде су нестале, а они су своје судбине и судбину својих породица ставили на коцку упућујући се у земље ЕУ”, навео је.
Приштински медији, пак, примећују да је веома чудно и неприхватљиво да нико од лидера политицких странака, изузев лидера АБК Рамус Харадинаја, који је недавно заплакао на аутобуској станици када је видео масу својих сународника како беже са Косова, није покушао да то заустави и тим људима да бар мало наде.
Медији такав приступ политичара сматрају њиховим страхом да се суочавају са масом која напушта Косово.
Иначе, према полицијским подацима највише становника је отишло из општина Подујево, Урошевац и Гњилане. Сматра се, наиме, да је ове општине напустило више од 30 хиљада Албанаца.
Извор:Политика
„Почели смо са опраштањем дугова а наставићемо и са осталим мерама онолико колико нам буџет буде дозволио”, рекао је Абраши истакавши да ће бити предузете мере за побољшање услова живота најугроженијих категорија становништва и пословног амбијента.
Српски премијер Александар Вучић изјавио је данас да Србија у сарадњи са Немачком, Аустријом и Мађарском предузима све одговарајуће мере по питању масовног одласка Албанаца са Косова и Метохије.
Премијер је рекао да се слобода кретања не може кршити, али да ће Србија са европским партнерима радити на решавању тог проблема.
Министар унутрашњих послова Баварске Јоахим Херман је захтевао стопирање прилива азиланата са Косова и спречавање злоупотребе немачког законодавства у тој области, пренела је немачка штампа.
„Око 1.000 људи дневно, претежно аутобусима и малим такси-возилима, напушта Косово преко Србије, како би преко Мађарске и Аустрије стигло у Немачку”, рекао је Херман, а медији подсећају да је број азиланата са Косова у јануару ове године скоро дупло већи него само месец дана раније, лане у децембру.
„То сматрам скандалом...ту злоупотребу у хиљаде случајева нашег законодавства о азилантима не смемо прихватити”, рекао је овај политичар баварске Хришћанско-социјалне уније, „сестринске” партије свенемачке Хришћанско-демократске уније, канцелара Ангеле Меркел.
Према подацима приштиснке тајне службе изнетим у косовском парламенту Косово и
Метохију је у последња два месеца напустило више од 50 хиљада Албанаца међу којима је и 6.000 ученика основних школа.
Неки медији, пак, пишу да је од августа месеца прошле године до данас са Косова избегло више од 100.000 људи, али да званичници крију тај податак, док други тврде да је и тај број знатно виши, те да прелази шет одсто укупног броја становништва Покрајине, који се процењује на нешто мање од два милиона.
Приштински експерти упозоравају да се Косово „немилосрдно празни”, што укупну ситуацију, сматрају, чини алармантном и са несагледивим последицама, те позивају владу да предузме адекватне мере како би се исељавање Албанаца зауставило.
Историчар професор др Хакиф Бајрами страхује да „иза оваквог масовног одласка Албанаца стоји неки тајни договор светских моћника”.
Његов колега др демографије Рифат Блаку каже да је „ово тектонски поремећај за Албанце на Косову”.
Аналитичар Дукађин Горани сматра да је масовни одлазак Албанаца на неки начин „демонстрација против владиних економских политика” јер су, како каже, људи веома незадовољни јер немају наду за бољи живот.
Његов колега Фатмир Сехоли сматра да досадасње владе Косова никада нису озбиљно схватили међународне извештаје о прогресу Косова који су у континуитету говорили о лошем економском стању на том подручју.
Позивајући се на податке Удружења „Мајке Терезе” која делује на Косову, Шехоли каже да 18 одсто становништва живи у екстремном сиромшатву са 0.90 центи на дан, док 27 одсто њих живи у сиромштаву са свега 1,40 евра на дан, а да је незапосленост изнад 60 одсто радно способног становништва.
Највећи непријатељ Косова је, каже Шехоли, корупција, организовани криминал и клиентелистицки приступ запошљавања у косовским институцијама.
„Људи су очекивали промене након избора од јуна прошле године и увидевши да их неће бити наде су нестале, а они су своје судбине и судбину својих породица ставили на коцку упућујући се у земље ЕУ”, навео је.
Приштински медији, пак, примећују да је веома чудно и неприхватљиво да нико од лидера политицких странака, изузев лидера АБК Рамус Харадинаја, који је недавно заплакао на аутобуској станици када је видео масу својих сународника како беже са Косова, није покушао да то заустави и тим људима да бар мало наде.
Медији такав приступ политичара сматрају њиховим страхом да се суочавају са масом која напушта Косово.
Иначе, према полицијским подацима највише становника је отишло из општина Подујево, Урошевац и Гњилане. Сматра се, наиме, да је ове општине напустило више од 30 хиљада Албанаца.
Извор:Политика
Нема коментара:
Постави коментар