Ругали се храму или оправдавали то ругање тобожњом слободом говора могу само безбожници који нити знају шта је Бог, нити шта је светиња. Има један филм који треба погледати, под називом „Содома“, у којем неко пита учеснике параде смрти: А Бог? Ко то бјеше? Парада смрти не признаје Бога, јер је Бог живот, а не смрт и самоумишљење. Према томе само припадници параде смрти могу Храм Христовог васкресења претварати у Храм Христовог развожења и правдати то, рекао је митрополит црногорско-приморски Амфилохије поводом новинских написа у којима се погрдно назива Саборни храм Христовог васкрсења у Подгорици, након службе у цркви Светог Ђорђа поводом 900. година од рођења Стефана Немање Преподобног Симеона Мироточивог.
– Насупрот њима Црква Божија, Христова, од свог постанка до данас је по својој природи ход живота и литија за вјечни живот. А да употријебимо савремени израз, она је парада живота и то не само пролазног живота, земнога, него парада вјечног и непролазног живота. Она ту своју литију, тај свој ход наставља непрекидно свуда у свијету, не само овдје код нас. Ми смо у новије вријеме обновили те литије. Овдје у Подгорици смо обновили литију Светог апостола и јеванђелиста Марка, обновили смо литију Светога Симеона Мироточивога, а обновљена је и петковданска литија, петковдански ход. Ако хоћете, парада вјечнога живота. То је црква, а она друкчије нити зна нити умије. То је један од додатних разлога да се настави парада живота и светиње живота, светиње брака, рађања, која је названа и ,,литија чувања образа Црне Горе“, образа човјековог, јер човјек је образ Божији и икона живога Бога – нагласио је митрополит Амфилохије.
Он је додао да је исконска заповијест ,,рађајте се и множите се и напуните земљу“.
– Дакле, та литија је од Адама и Еве, од искона. Наставља се и настављаће се, ако Бог да и у будућа времена. И ове године ће бити та петковданска литија, за част и образ и за светињу брака и светињу живота која ће проћи кроз Подгорицу, а која ће се завршити молитвом при Храму Христовог васкрсења – казао је митрополит Амфилохије.
Он је јуче поводом 900 година од рођења Стефана Немање Преподобног Симеона Мироточивог, са свештенством служио свету архијерејску литургију у цркви Светог Ђорђа под Горицом.
– Данас прослављамо Светога апостола Филипа, једнога од оних седам ђакона које су апостоли изабрали да им буду помоћници на служењу и на проповиједању ријечи Божје. Прослављајући светог апостола Филипа ми данас кроз овај међународни научни скуп, посвећен девестогодишњици светога Симеона Мироточивога, прослављамо и тог светог старца овдје рођенога на Рибници, у овоме граду. Сјећамо се кроз њега и преко њега као благословеног коријена и свих оних његових светих изданака, његове светородне лозе, заједно са Светим Стефаном Првовјенчаним, Светим оцем нашим Савом и редом свима онима који су изникли из светородне лозе Немањића и који су са те лозе напојили и нахранили духовно сва покољења до наших времена. Свети Симеон Мироточиви који је по запису његовога сина Св. Саве рођен овдје на Рибници, у данашњој старој Подгорици, који је по предању и крштен овдје, у овоме светоме Храму и који се одавде вратио у древни Рас, гдје постоји црква светих апостола Петра и Павла, древна хришћанска црква, која би се могла с пуним правом назвати мајком свих српских цркава, а ми називамо мајком црквом Жичу и Студеницу. Ево, данас нам је послао Господ наследника Светога Саве на архиепископској столици жичкој, владику новоустоличеног жичког Јустина, чије присуство овдје свједочи живи континуитет и везаност Жиче и Студенице и ових светих простора. Дакле, Св. Симеон Мироточиви је одавде отишао у Рас и тамо је заједно са својим сином Св. Савом помогао оснивање, по предању, 12 епископија светосавских, од којих прво мјесто има управо рашка епископија. Назвасмо је мајком црквом свих српских цркава из које су изникле и Жича и Студеница и Морача и све оне наше лавре. Назвасмо је мајком црквом не без разлога јер је та епископија древна хришћанска епископија. Она је од времена светог краља Мутимира, српскога краља, који и сам везан за ове наше крајеве. Од тог времена она се опредијелила за исток, за Константинопољ. Остало је записано да је на позив тадашњег папе Јована Осмог, а тада је Црква још била јединствена, тадашњи рашки епископ није прихватио да се припоји Панонској митрополији. Епископ рашки је одговорио: „Ми припадамо Константинопољу“. То његово опредјељење је судбинско за сву нашу историју. Благодарећи њему, Свети Симеон Мироточиви и Свети Сава су могли да наставе то свето дјело – закључио је митрополит Амфилохије.
А. Ћуковић
Извор: Дан
Нема коментара:
Постави коментар