БОЛЕСТ

Болести морамо примати као посету Божију

Пишете да вас посећују болести и јади. То је знак милости Божије према вама: Јер кога љуби Господ онога и кара, а бије свакога сина којега прима (Јевр.12,6), те стога и ваља захвалити Господу за Његову очинску Промисао о вама. Јади нас уразумљују и чине нас искуснима у делањима нашим; исто тако нас очишћују од греха, једнако као и болести.

Узалуд прихваташ помисао да те је, тобоже, напустио Бог, јер болујеш; потпуно је супротно, сам Бог најбоље средство спасења припрема за тебе...

... Ако си уверена да те Бог воли и из љубави допушта да ти тело копни од болести, онда се и ти из љубави према Њему укрепљуј у трпљењу са захвалношћу и не буди малодушна! Из списа светих отаца знаш да трпљење невољних болести превазилази подвижничка дела - а при том и размишљај: Бог зна ради чега је припустио болести да их отпатиш; без њих би могла да упаднеш у разноразне страсти и нашкодиш својој души.

Још ме обавештаваш о својој болести; саветујем ти да је мирне душе прихваташ као посету Божију, као знак особите љубави Његове према теби. Јер: кога љуби Господ - каже слово Божије онога и кара (Јевр.12,6)... Дошла је болест по вољи Божјој, и проћи ће: јер у Њему је снага да излечи тебе и сваког занемоћалог само ако зажели, и биће нам на корист.

Ја знам да ви верујете у свепремудру Његову Промисао и да вам је Он, из своје љубави према вама, даровао ову болест да би вас у будућем животу наградио вечним блаженством, што и треба да вас укрепљује у трпљењу: страдања садашњега времена нијесу ништа према слави која ће нам сејавити (Рим. 8,18).

Ми не знамо путеве Божије, Он све чини на корист; ми смо везани за овдашња блага, а Он хоће да нам дарује благо будуће овдашњим кратким болестима.

Бог не тражи од болесника подвиге и телесне напоре

Ви сте још болесни телом и тугујете гледајући себе неупошљену, Па какав то посао ви хоћете? Довољно је то што трпите и што сте благодарни. Бог не тражи од болесника подвиге и телесне напоре; али добро душевно стање увек ваља надгледати и бринути се да се оно поправи.

Пишете да не можете често одлазити у храм због болешљивости; Бог то види и не тражи од вас више но што вам је у моћи, али код куће, према могућности, можете се држати правила и у њима налазити смирење и скрушавати се срцем, што ће и да замени телесну активност.

Нека је хвала Господу што са благодарношћу примате посету болести - голему корист стичу они који трпе болести са захвалношћу, јер Господ ове прима уместо великих наших подвига и узвраћа непропадљивим наградама.

Немојте бринути што не можете да долазите у храм: Бог види вашу намеру и жељу и прима их уместо дела, а ако и најмању молитву принесете, али са смирењем, то ће бити жртва угодна Богу.

...И болесницима је потребно смиреноумље, јер ће им оно дати мира двоструко, услед тајанствене своје снаге.

Трпљење болести са захвалношћу је изнад других послушања пред Богом

...Можете се и полечити, никако не могу бити против тога; само не саветујем да полажете сву наду у докторе и лекове већ у Бога, који има моћ и доктора да поучи и леку да да снагу. Ако пак и не дође до излечења, онда немојте да ропћете и постајете малодушни, очигледно је Божја воља да вам на такав начин припреми спасење. Они који трпе болест са захвалношћу, примају ништа мање но плату оних који ревнују за Бога у манастирској обитељи; као што у обитељи предстоји вољно и невољно трпљење тако и у болести - није вољна болест но је трпљење драговољно.

Немој толико да тугујеш што не можеш често одлазити у храм због болести, сети се житија Пимена Многоболесног: како он није излазио из келије и чак није желео оздрављење и удостојио се пострига из руку светих Анђела. Подвиг оног који болује и захваљује Господу велик је пред Богом и чак раван ономе који се врши у пустињи, у послушању монаха потпуно једнак. Захвали се Господу који ти је подарио најпоузданије средство за спасење.

...Ти сама не знаш шта молиш од Бога - да те избави од болести; моли се за оно што је Његовој светој вољи угодно и теби на корист. Трпљење болести са захвалношћу јесте изнад других послушања пред Богом; њиме се и греси очишћују и од страсти се спасава...

Болести се урачунавају уместо подвига

И телесна твоја болест није лака, али милосрдни Отац зна ради чега ју је послао, посећује нас болестима зарад допуњавања недостатка наших дела, из љубави Своје. Да није напала болест, могле би да допадну горе казне, и то неиздрживе. Слави и благодари Бога!

Бог премилостиви шаље ти болест телесну, више мислећи на спас твоје душе; а можда си могла и да подлегнеш тешким и силним искушењима, тежим и од саме болести.

Читајући твоје писмо, налазим у њему роптање и одсуство трпљења у твојој болести и помисао да си тобоже одбачена од служења у Цркви и од обитељи. Помисао ова је вражја и прионула је уз тебе из твоје гордости. Није ли боље да мислиш како те је Бог, волећи те, посетио болешћу путем које ћеш наћи спас, и да те је Бог, предвидевши твоју душевну слабост, сачувао том болешћу од многих невоља, искушења и јада. Мислећи да служиш Цркви и обитељи, ти би постала робиња частољубља и уображености и осталих грубих страсти које могу не да спасу но да погубе душу.

...Твоје болести урачунавају ти се уместо подвига, а можда би без њих могла да западнеш у страсти - још љуће од болести.

... У својој телесној немоћи, невољној, од Бога послатој зарад исцељења душе, ваља да се крепиш надом у неиспитано и несагледиво милосрђе Божије да ти је све ово послато из љубави и ради спречавања многих страсти у којима би без овога учествовала и прогневила би Господа, а сад си, иако невољно, слободна, макар и не сасвим, већ се једино тражи трпљење и захвалност...

Најпоузданији лек је - очишћење душе

....Немој...западати у малодушност у својој изнемоглости, но захвали Богу који ти је дао најсигурније средство за спас. А поводом тога што је написао св. Макарије Египатски да се не лечимо - то се односи на савршене а не на нас, слабе; него ти прочитај код св. Варсонуфија питања 507 и 522 и одговоре 523 и 524; ту се не одбацује лечење тела већ се у исцељивању ваља уздати у Бога; и ти, као крајње изнемогла, изабери оно што ти је најлакше и Бог те неће мучити оним што могу да чине само јаки и савршени. Више се смируј и захваљуј се Богу за све...

У два последња писма пишеш о јакој главобољи која те је снашла, која ти је чак угрожавала живот, и како си се удостојила Јелеосвећења и примања Светих Христових Тајни. Хвала Богу! то је најпоузданији лек - да се очисти душа; а после тога се могу узимати и лекови према рецепту доктора. То није забрањено ни по светим оцима, и ако је потребно саветујем ти да то наставиш; уосталом, с надом у Божију помоћ и добићеш је; ако је воља Божија, онда Он и лекара лечи и леку даје лековиту моћ.

Нема греха у томе да се мати У. лечи; залуд она жали новце, неће све потрошити, преостаће. Ако осећа олакшање, нека се лечи. Здравље - дар Божији - скупље је од новца; а ако пак неће да се лечи, нека јој буде по њеној вољи. Ми је не присиљавамо, само треба трпети и не изнемагати и не бити малодушан у болести; а ако се не буде лечила то неће бити врлина него степен вере; а ако буде малодушна, онда каква је ту вера? Него једноставно безверје. Њој се чини да ће јој се пребацивати због тога што се лечи; то је само празна претпоставка, шта има ко да јој замера? Да је здрава а да се лечи, још би јој и замерали, боље нека се лечи, али с уздањем у помоћ Божију. Он има снаге и доктора да поучи и леку да да моћ исцељења.

Бог исцељује болести онима који за то моле, ако види да им је на корист

Кад буде дошао код нас Н., спремни смо да га, колико нам је у моћи, примимо и умиримо; што се пак тиче тога да га ја исцелим - то је у власти Божијој, а ми не смемо то узимати на себе. Ко верује, истина, може све добити, али само оно што му је на корист; а не све оно што ми желимо и за шта се молимо, због чега и ваља ово препустити вољи Божијој која све уређује на добро и случајевима супротним суделује у нашем спасењу.

Не знам средстава за олакшање твоје болести. Вера и уздање у Бога су главна средства, Њему је у моћи да ти пошаље и физичка средства кад ти је то потребно и на корист; душа је изнад тела, о њој се и ваља више бринути како би била здрава.

Могу ли се употребљавати лекови припремљени од нечистих животиња

Пишеш да ти предлажу да као лек узимаш кисело или пресно кобиље млеко, а ти ниси сигурна у то јер је коњ животиња недозвољена за исхрану, па ме питаш о томе. Ово питање за мене је тешко решиво; могу ли ја у таквим стварима давати одговоре и одлуке? Могу једино да понудим размишљање о томе да доктор у виду лекова даје разне медикаменте који нити су нам познати нити су нам по укусу, које узимамо нерадо а често и с одбојношћу; па и ово је такође лек, иако непријатан због саме помисли. Али ако ће нам бити од користи, онда, с надом у Божију помоћ, зашто да не узимамо тај лек? и уопште, у лековима и лечењу ваља се препуштати вољи Божијој. Он има моћ и доктора да поучи и леку да да снагу. Ако ли осетиш да је савест оптерећена, онда на исповести кажи свештенику, и добићеш отпуштење будући да те је жеља да оздравиш натерала на такав потез.

У лекове пак не треба сумњати ни проверавати какви су јер се они не користе из сладокуства већ за отклањање болести. Ако би вас пак неко ко тачно зна уверио да је то мрс у време поста, ово не треба узимати на савест, како пише св. Апостол.

Лечење магнетизмом (хипнозом) у хришћанском поимању

Лечење магнетизмом требало би да је страно хришћанској вери; ни у Светом Писму ни у учењима отаца тога нема. Макар и да на изглед дођете до излечења, оно је лажно и привидно, остајете једнако болесни. Неизлечиве болести треба лечити с вером, обраћајући се Богу и његовим угодницима; а ако неко не добије исцељење онда, изгледа, мора да носи тај крст који му је послат за спас његове душе.

У болести не треба да нас жалости то што ћемо другима бити на терету

Немојте клонути духом но се надајте у Божију помоћ. Њему је у моћи да вам пружи исцељење, и то не само телесно већ и душевно. Када наш спољашњи човек труне, унутарњи се обнавља. Пишете да сте покорни Божјој вољи у својој болести, али се жалостите што можете другима бити на терету. Узалуд тако мислите. Убеђен сам да се, сви ваши блиски и они који су око вас, старају не само због родбинских односа или блискости већ и због хришћанског осећања, па и по самој природи побуђени смо да саосећамо са сроднима, па и вера нас учи да саосећамо са болеснима, за шта се добија уздарје у будућем животу. Јер, Господ прихвата ово служење као да се Њему служи.

У време болести треба се чешће причешћивати Христовим Тајнама

Из учења светих отаца и из примера видимо да неки који болују и трпе са захвалношћу, задобијају велику милост Божију. Прихватите овај савет с покорношћу вољи Божијој, носите крст болести који вам је послат, Останите чврсто у православној вери, чешће приступајте духовном леку - исповести и причешћу Пречистим Христовим Тајнама, не чекајући постове него, у зависности од тога да ли болест напредује, можете се кроз две или три недеље причестити, то ће вам причињавати велику радост и чак, ако буде воља Божија, можете и исцељење добити - људима је немогуће, али није Богу; јер је све могуће Богу.

Света Тајна јелеосвећења (миропомазања) не приближава смрти него доноси здравље

Приликом коришћења физичких средстава учвршћујте се у вери у Господа који о свима промишља и препустите се Његовој светој вољи, тако ћете стицати спокојство па ћете имати користи и од физичких средстава. А нарочито вас, видим, успокојава причешћивање Пречистим и Животворним Христовим Тајнама, што вам саветујем да и даље наставите. Ја сам и хтео да вам предложим да приступите Св. Тајни Јелеосвећења (Миропомазања), али не знам да ли би ваши најближи примили то као да је пред смрт, како обично мирјани мисле, па да их то пуно не ожалости. Али они не знају с каквим циљем је установљена ова Света Тајна. Оно има за основу речи св. апостола Јакова, гл. 5, ст.14: болује ли ко међу вама, нека позове старешине црквене... Видите да ово тајинство не приближава смрти већ доноси здравље, супротно од оног што људи мисле; ја вас на ово не силим но ако би ваши ближњи то примили великодушно онда би то било веома добро и корисно за ваше здравље, душевно и телесно.

Само, данашњи су људи сасвим против тога; тобоже ко се причешћује тај се већ припрема за смрт, "како можеш, тиме ћеш га престрашити"; стога многи и остају без овог благослова и помазивања уљем, и на крају се не може <то јест касно је>, пошто оно није намењено онима који се спремају за смрт него за исцељење... код нас често, догађа се, бивају тешки болесници а после помазивања уљем оздрављују и још дуго живе.

Не треба стрепети од смрти већ се треба плашити грехова

Написао сам ти с намером да будеш мирна и да се не ужасаваш смрти, што може бити препрека оздрављењу, ако си узнемирена...

Ти тако ојађено и очајно пишеш о болести која те је задесила и страх те је да ћеш умрети! Али нека је воља Господња на нама; коме је одређено у које време да умре онога Господ и прима, али - с покајањем и с благословом Светих Тајни, а то је од велике користи за душу. Господ је пролио крв Своју за нас и брине за нас; не треба стрепети од болести и смрти већ се ваља бојати грехова, а онда, Бог нам је дао покајање и опрао нас Својом крвљу; уздајмо се у Његову благост и приносимо покајања а не будимо малодушни у болести.

Предсмртне муке и болести служе за очишћење грехова почињених у животу

Говориш о мукама самртничким; ако је чак тетица, иначе благословена свим Светим Тајнама, тешко умирала, онда шта да причамо о другима? За нас је то недокучиво; али можемо разумети из писања отаца да предсмртне муке и болести служе за очишћење грехова начињених у животу, припомогнуте Светим Тајнама. Али се не може тако закључивати о свима уопштено, јер је речено: смрт грешника љута је (Пс. 33,22) Безбожника убиће зло и који ненавиде праведника превариће се (Пс.34,21), а ипак не треба да очајавамо већ ваља да настојимо да умиримо своју савест покајањем и смиреноумљем, и уздањем у неисказиво милосрђе Божије.

Нема случајних смрти, него су живот и смрт у вољи Божијој

Из вашег писма видим да се бојите и да вам дух обузима смутња због болести које се приближавају вашим местима - колере - и молите мој савет и потпору поводом тога. Казаћу вам на ово да су живот и смрт свакога од нас у Божијим рукама и без Божје воље нико не одлази са овог света у вечност; а при том ваља знати и то да је свакоме од нас већ одређен крај, али ми то не знамо - када и како ће ко од нас отићи одавде.

Преузето из књиге : „Речник спасења“ - преподобни Макарије Оптински