У служби Господу и Српској Православној Цркви

Архимандрит Василије (Гролимунд) напунио 45 лета Господњих монашке службе

Високопреподобни архимандрит  Василије (Гролимунд), схи-игуман скита Српске Православне Цркве  посвећеног Светом Спиридону, у селу Гајлнау недалеко од Лимбурга у Немачкој,  напунио је 45 лета Господњих непрестане службе Господу.

Вишедеценијску службу Господу и нашој Светој Цркви, српском роду и свим православним хришћанима,  високопреподобни архимандрит Василије (Гролимунд) наставља да врши, држећи се уског и трновитог Пута којим су ходили Светитељи. Овај Пут, и под западноевропским небом, обасјава духовна радост која није од овога света, већ нас њоме близина Бога живога и благодат Божја обилато дарива као милост и утеха истрајавања на овом Путу.

Архимандрит Василије (Гролимунд) је рођен на Васкрс 1943. године у Мури-у код Цириха. Са Православљем се сусреће у Грчкој на матурској екскурзији, након чега  се уписује на  Богословски факултет у Атини. Током студија упознаје и потоње Архијереје Српске Православне Цркве: Амфилохија, Атанасија, Артемија и Иринеја који му откривају Пут светосавски, Пут Божјег човека, равноапостолног и васељенског учитеља Светог Саве Српскога, који ће дубоком промишљу Бога Живога младог швајцарског православног теолога пратити ка његовом будућем непресушном духовном зденцу, Светом Јустину Ћелијском.

 Будући послушник Авве Јустина, походи свете српске крајеве, упознајући манастире у Србији, да би године 1971. с радошћу примио монашки постриг од свога духовног оца,  архимандрита  Јустина  Ћелијског, али и његово духовно завештање -  да сведочи Светосавље на Западу.

Тих раних седамдесетих година он се као постдипломац руског језика и руске културе на Светосергијевском руском Богословском институту у Паризу придружује изабраном кругу будућих иконописаца под окриљем обдареног професора Леонида Успенског.

На Свету Гору стиже 1975. године као подвижник манастира Ставроникита и Симонопетра, у којима борави наредних десет година припремајући се за православну мисију. Следећи препоруке светогорских стараца, доспева у Париз 1985. године, где се придружује као сабрат  светогорском метоху у Монжерону.

Почетком октобра 1989.  усељава са својим сабратом, будућим јеромонахом Пајсијем, а  данашњим схи-јеромонахом протосинђелом Јустином (Рауер), у нови скит Српске Православне Цркве у Немачкој, посвећен светом Спиридону Епископу, тримитунтском чудотворцу, а под благословом тадашњег Владике западноевропског Лаврентија.

Руководећи се и данас, и у сва времена, светлим примером Преподобног Јустина Ћелијског, да је могуће остварити светост, да је све у сагласју и да  сваког човека треба прихватати са љубављу,  високопреподобни архимандрит и отац Василије, како га сви народи у Немачкој ословљавају, својим срцем и речима Јеванђеља мисионари и прославља Господа, призивајући обичне хришћане, свагдашње, тај обичан народ  на јеванђељски пут Истине.

Отац Василије (Гролимунд), истински подвижник и велики молитвеник пред Господом, који светогорску службу служи, и просвећује и надахњује гладне и жедне Бога Живога -  човек је и овде на земљи, човек-храм Духа Светога, у којем је Света Тројица пронашла своје станиште: А живим – не више ја, него живи у мени Христос (Гал 2, 20), како нас учи свети апостол Павле.

Великим трудом и љубављу, отац Василије као устројитељ једне монашке обитељи у Гајлнау (Скит светог Спиридона), заједно са својом сабраћом оцем Јустином (Рауер) и оцем Нилом, од 2009. године умножава и надограђује постојећи манастир куповином имања у Ајтерфелду (Фулда)  и изградњом нове манастирске цркве посвећене Преподобном Јустину Ћелијском и Благовести Пресвете Богородице.

Тај нови стуб Српске Православне Цркве надомак Фулде, ту нову духовну оазу Православља и неугасиви светионик Светосавља на Западу, чији је небески заступник Преподобни Авва Јустин Ћелијски, закриљује Прва по заступништву Пресвета Богородица, коју је отац Јустин из Ћелија несебично љубио и чије је нарочито чедо био.

***

Архимандрит манастира Светог Спиридона, високопреподобни игуман отац Василије, кога је Авва Јустин замонашио 1971. године у манастиру Ћелије и који је његово духовно чедо, овог лета Господњег о слави манастира посвећеном Јустину Ћелијском у Ајтерфелду  указао је на наше време: „Као да је данашњем просечном хришћанину оспорен пут до светости, за разлику од времена Светих Отаца, када се у Светост улазило одлучним путем подвижништва, постојаним ревновањем ка Богу, путем несебичне Љубави. Међутим, реч је о заблуди, драга браћо и сестре, јер нам савремени Свети сведоче да је, управо, и у тешким временима могуће заоденути се у светост.

Постоје њихова сведочења, њихова житија. Врло често су агиографије старих светитеља украшаване и литерарно дорађиване да би досегнуле идеал. О новим светитељима постоје многобројни примери, сведочанстава, као што су: историографска документација судских процеса, сведочења савременика који су са њима одрастали и заједно живели и који се тачно сећају конкретних ситуација из њиховог живота, или које су и записали..."

О свом духовном оцу Преподобном Јустину Ћелијском високопреподобни архимандрит Василије казује да су Литургије овог просијавшег Божјег угодника биле нешто што се речима не да описати и да свако заједничарење са Господом и сваку сузу и исијавање лица Јустина Ћелујског и данас живо у срцу носи: "Господ је своје угоднике наградио богатим даровима божанске благодати. Подарио им је силу да творе чуда, обећао љубав верујућих људи, прославио их безбројним чудима након представљења.

Такав један светитељ јесте и Свети Јустин Ћелијски. Господ га је прославио ... У својим проповедима се држао речи истине, беспоштедно разобличујући сагрешења владара безбожника против Бога и људи. Живео је под најстрожијим надзором. Aли се ријеч Божја не да свезати" (2. Тим 2, 9).

Реч Божју, то „Семе еванђелско које је Свети Сава посејао“ (Беседа св. Јустина на Светога Саву 1969.г.), пуних 45 лета Господњих, на девет језика  развејава широм света уважени отац Василије (Гролимунд), високопреподобни архимандрит скита посвећеног Светом Спиридону и Испоснице у славу Благовести и светог Јустина Ћелијског.

Зорица Зец
Извор: Српска Православна Црква (СПЦ)