Ултиматум украјинским снагама на Криму: Предаја сутра до 5.00 (ВИДЕО)

БЕРЛИН, МОСКВА, КИЈЕВ, ДОЊЕЦК, БЕЧ - Ројтерс јавља, позивајући се на Интерфакс, да је руска Црноморска флота саопштила украјинским снагама на Криму да се предају сутра до 5.00 часова по локалном времену (3.00 часова по Гриничу) или ће бити суочени са војним нападом. Украјинска погранична служба је јутрос известила да је на руској страни границе уочено нагомилавање већег броја оклопних возила. Помоћник руског министра спољних послова Григориј Карашин изјавио да та земља не жели рат с Украјином, а слање војника у ту земљу правда намером Кремља да покаже озбиљност намера, док је амбасадор Русије при ОЕБС-у Андреј Келин негира да су руске трупе на Криму.

Све украјинске војне базе на Криму су и даље под контролом украјинске војске, али су опкољене проруским трупама, потврдио је данас званичник регионалног Министарства одбране Крима Владислав Селезњов.

Није било пуцњаве осим једног метка упозорења који су опалили Украјинци недалеко од Севастопоља, изјавио је Селезњов.

Ројтерс јавља, позивајући се на Интерфакс, да је руска Црноморска флота саопштила украјинским снагама на Криму да се предају сутра до 5.00 часова по локалном времену (3.00 часова по Гриничу) или ће бити суочени са војним нападом.

Интерфакс је цитирао неименовани извор из украјинског министарства одбране.

Ултиматум је, како је пренео Интерфакс, дао командант руске флоте Александар Витко.

Селезњов је данас рекао да је украјинској ваздухопловној бригади испостављен ултиматум да до 16 часова пређе на страну кримских власти и закуне се на верност, или ће према украјинским војницима бити спроведене жестоке мере.

Селезњов је прецизирао да су под контролом украјинских власти још два објекта, складиште са муницијом и командни пункт у Белбеку.

Кина изражава разумевање за руску анализу узрока кризе

Кина изражава разумевање за руску анализу узрока кризе у Украјини, саопштило је руско министарство иностраних послова, коментаришући резултате данашњих консултација између заменика шефа руске дипломатије Григорија Карасина и његовог кинеског колеге Ченг Куопинга.

Украјина је имала приоритет у тим разговорима, истиче се у саопштењу Министарства, а преноси Итар-тасс.

Кина је изразила разумевање за руско виђење узрока дубоке унутрашње кризе у Украјини, у којој су улогу одиграле спољне снаге, које су подржавале "Евромајдан" и пренебрегле примену споразума од 21. фебруара.

Карасин и Ченг су нагласили потребу наставка тражења начина да се смири ситуација у Украјини, уз учешће политичких снага и на бази интереса њених региона, истиче се у саопштењу руског министарства спољних послова. Две стране су се договориле да наставе да размењују информације о даљем развоју догађаја у Украјини.

Разговарали Медведев и Бајден

Руски премијер Дмитриј Медеведев разговарао је данас о Украјини са потпредседником САД Џозефом Бајденом, а телефонски разговор је вођен на иницијативу америчког званичника, саопштено је из кабинета руског премијера.

Према саопштењу кабинета, Медведев је навео да је неопходно да буду заштићени интереси свих грађана Украјине, укључујући оне на Криму, као и грађана Русије који се налазе на територији Украјине.

Одговарајући на питања новинара о могућем увођењу економских санкција САД према Русији, као и о преиспитивању чланства Русије у Г8, секретар за штампу Наталија Тимакова рекла је да о томе није било речи током разговора Медведева са Бајденом.

У саопштењу Беле куће наведено је да је Бајден затражио у разговору са Медведевом да "Русија повуче војне трупе, подржао хитно слање међународних посматрача у Украјину и почетак смисленог политичког дијалога са украјинском владом".

Путин прихватио предлог Меркелове о Контакт групи

Руски председник Владимир Путин сложио се с предлогом немачке канцеларке Ангеле Меркел о формирању контакт групе за Украјину, саопштила је немачка влада.

"Председник Путин је прихватио предлог немачке канцеларке да се одмах оформи истражна комисија, као и контакт група, можда под руководством ОЕБС-а, како би се отворио политички дијалог", наведено је у саопштењу немачке владе, извештава АФП.

Током разговора с Меркеловом у недељу, Путин је истакао да су мере које је предузела Русија потпуно адекватне и скренуо пажњу на несмањену "претњу насиљем ултранационалистичких снага", којом се излажу опасности руски грађани и рускојезично становништво у Украјини.

С друге стране, Меркелова је, поводом руске интервенције на Криму, пребацила Путину повреду међународног права, саопштио је синоћ у Берлину, после телефонског разговора двоје државника, заменик портпарола немачке владе Георг Штрајтер.

Меркелова је пребацила Путину да је "неприхватљивом руском интервенцијом на Криму прекршио међународно право", рекао је Штрајтер и навео да је Меркелова подсетила и на Будимпештански меморандум из 1994. године у коме се Русија обавезала на поштовање независности и суверенитета Украјине и постојећим ганицама.

Путин је, навео је Штрајтер, такође, прекршио и Уговор о Црноморској флоти из 1997. године, пренели су вечерас немачки медији.

Келин: Нема руских трупа на Криму

Амбасадор Русије при Организацији за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) Андреј Келин негирао је данас да су руске трупе на Криму и изразио скептичност према намери да се успостави посматрачка мисија ОЕБС у Украјини, указујући да је било успешних и неуспешних мисија, наводећи као неуспешну ону на Косову.

"Немам никакве информације о стационирању руских трупа ван флоте, која је тамо на основу договора са Украјином", нагласио је он данас поводом одржавања ванредне седнице Сталног савета ОЕБС.

Везано за планове успостављања посматрачке мисије ОЕБС у Украјини он је рекао да је за тако нешто потребно да се знају детаљи о мандату-

"Поједине од тих мисија су у прошлости биле успешне, друге нису, као на пример на Косову, где су пооштриле ситуацију", констатовао је Келин.

Везано за међународну контакт групу за Украјину, он је казао да нема аргументе ни за ни против, додајући да би то био озбиљан корак о којем треба дискутовати.

Келин је поновио захтев Москве за безбедношћу и правима руског становништва у Украјини.

"Имамо 15 милиона етничких Руса тамо, а када је реч о рускоговорном становништву има их још више. Мора бити обезбеђено да њихов живот и права не буду угрожени", поручио је руски дипломата.

 Лавров: Запад да мисли на добробит народа Украјине

Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров оптужио је данас ново руководство Украјине за нападе на мањине и позвао западне партнере да оставе по страни политичке калкулације, већ да мисле на добробит народа Украјине.

Руске снаге у Украјини штите грађане који тамо живе и остаће у тој земљи "до нормализације политичке ситуације", рекао је Лавров на седници Савета УН за људска права у Женеви.

Москва је, према његовим речима, посвећена заштити људских права, а "војне интервенције под изговором цивилног становништва имају супротан ефекат", пренеле су агенције.

Лавров се заложио за спровођење споразума, укључујући уставне реформе и референдум за све регионе, који су 21. фебруара потписали украјински председник Виктор Јанукович, који је у међувремену опозван, и представници опозиције, у присуству шефова дипломатија Француске, Немачке и Пољске.

Он је на седници Савета УН за људска права у Женеви, рекао да су "радикали" преузели контролу над неким украјинским градовима и да је акција у Украјини питање заштите руских грађана, као и људских права.

Украјински парламент је усвојио одлуке којима се ограничавају права мањина, отпуштају судије Уставног суда и траже кривични поступци против њих, казао је шеф руске дипломатије.

Тражи се увођење ограничења употребе руског језика, забрана непожељних политичких партија и спровођење лустрације, а садашња власт на тај начин намерава да нападне људска права и слободе, додао је Лавров.

Такве одлуке и захтеви су, према његовим речима, изазвали згроженост у источим и јужним регионима Украјине и на Криму, где живе милиони Руса.

Лавров је рекао да су ултранационалисти у Украјини формирали јединице за самоодбрану.

Русија, како је рекао, има информације о новим провокацијама, укључујући оним усмереним на руску Црноморску флоту на територији Украјине.

Москва: Русија не жели рат с Украјином

Русија не жели рат с Украјином, док је одобрење слања војника у ту земљу првенствено намењено да покаже озбиљност намера Кремља, изјавио је помоћник руског министра спољних послова Григориј Карашин.

"Русија не жели рат с Украјином. Убеђен сам да нико у Русији неће рат", изјавио је касно синоћ Карашин у интервјуу руској телевизији Росија 1.

"Ми смо против употребе такве терминологије у разговорима о односима с Украјином, која је нама блиска земља", рекао је руски дипломата.

Карашин је критиковао западне земље које прете да Русију избаце из групе осам најразвијенијих земаља - Г8.

Према његовим речима, Русија ће подржати све снаге које подржавају јачање односа Русије и Украјине, "посебно због тога што од тих односа зависи стабилност у Европи".

"Сви западни политичари који нас сад називају разним именима, треба ово да схвате", рекао је Карашин.

Руски дипломата је рекао да ће одлука о слању руских војника у Украјину "показати озбиљност намере Русије".

Руски председник Владимир Путин није реаговао на позиве Запада да повуче војнике са Крима и инсистира на томе да Русија има право да заштити своје и интересе русофоне популације на Криму и у осталим деловима Украјине.

Гаспром: Могући поремећаји у испоруци гаса Европи

Руски гасни див Гаспром објавио је данас да не искључује могућност поремећаја у испорукама гаса Европи због политичке ситуације у Украјини, али и да наставља с улагањима у извозно оријентисане послове, као што је Јужни ток, известили су руски медији.

"Тињајуће политичке напетости у Украјини, које додатно погоршава незавидна економска ситуација, могле би проузроковати поремећаје у испорукама гаса Европи", преноси Итар-Таш, позивајући се на Гаспромове пословне извештаје.

Из Гаспрома уједно поручују да ће уложити максималне напоре како би смањили ризике по извоз, пренео је портал Сеебиз.

"Наставићемо да улажемо у остале извозно оријентисане пројекте, попут Јужног тока, и појачаћемо производњу течног гаса и извозних капацитета. Повећавамо такође наш приступ подземним капацитетима за складиштење гаса у Европи", додаје се.

Русија тренутно испоручује Украјини гас према договору, упркос томе што Кијев не подмирује своје дугове, истиче финансијски директор Гаспрома, Андреј Кругљов.

Портпарол Гаспрома Сергеј Купријанов раније је казао да би руска компанија могла да откаже попуст на цене гаса Украјини због дуга који је у међувремену достигао 1,5 милијарди долара. Тај износ укључује дуг за прошлогодишње, али и за актуелне испоруке гаса, наводе руски медији.

Русија је била спремна да одобри Кијеву 33 одсто попуста на цене гаса, али је тај договор пропао након протеста у Украјини.

Проруски демонстранти заузели зграду владе у Доњецку

Око 300 проруских демонстраната у граду Доњецку, у Источној Украјини, заузели су данас неколико спратова зграде регионалне владе.

Између 3.000 и 4.000 демонстраната се претходно окупило испред те зграде, машући руским заставама и узвикујући "Русија, Русија!", извештава АФП.

На згради регионалне владе, високој 11 спратова се, иначе, већ три дана вијори руска, а не украјинска застава.

Доњецк се сматра упориштем опозваног украјинског председника Виктора Јануковича.

Осим у овом граду, руске заставе се вијори и у Харкову, Мариупољу, Меритопољу, Симферопољу и Одеси - градовима у којима су такође последњих дана организовани масовни проруски протести.

Кијев: Русија нагомилава оклопна возила на својој граници

Украјинска погранична служба је јутрос известила да је на руској страни границе, односно уског морског пролаза који дели Русију и украјински регион Крим, уочено нагомилавање већег броја оклопних возила.

Већи број тих возила се сада налази у близини луке на руској страни канала Керч, преко пута истоименог украјинског града, изјавио је портпарол украјинске граничне патроле, а пренео Ројтерс.

Он је је такође рекао да руски бродови долазе и одлазе из луке Севастопољ, поморске базе руске Црноморске флоте, као и да су руске власти блокирале сигнал мобилне телефоније на одређеним местима уз границу.

Проруске снаге заузеле терминал за трајекте на Криму

Проруске трупе су јутрос заузеле терминал за трајекте у граду Керч, најисточнијој тачки Крима, са којег креће већина трајеката ка Русији, јавила је данас агенција АП.

Преузимање тог терминала у Керчу, око 20 километара удаљеном морским путем од Русије, подстакло је страховања да званична Москва планира довођење додатних снага у овај стратешки важан црноморски регион, док Запад разматра могуће реакције на те руске потезе, пренео је АП.

Од јутрос тим терминалом управљају војници, који нису желели да се представе, али су говорили руски, а возила којима су се превозили су имали руске регистарске таблице, наводи америчка агенција.

Трупе за које званични Кијев наводи да се састоје од руских војника су досад заузели аеродроме на Криму, уништили опрему у једној ваздухопловној бази и заузели базу украјинске пешадије на том полуострву, подсећа АП.

Зашто се Запад различито понаша према Косову и Криму?

Председник Одбора руске Думе за међународне односе Алексеј Пушков запитао је Запад због чега је признао право грађана Косова на самоопредељење, а одриче становницима Крима право на слободно изражавање мишљења.

Ситуација у Украјини је, према речима руског парламентарца, крајње необична, пошто део становништва одбија да призна садашњу владу и тражи заштиту од ултранационалнистичких трендова, пренео је Глас Русије.

Пушков је, у интервјуу агенцији Интерфакс, рекао да Запад не сме да игнорише чињеницу да Кијев има мало или нимало контроле над Украјином и да улицама украјинске престонице патролирају ултрадесничарске пронацистичке снаге, које носе кукасте крстове, прете неукрајинском становништву и позивају чеченске терористе да им се прикључе у борби против Русије.

Он је додао и да би западни лидери требало да признају да народ у неколико украјинских градова одбија да призна легалност садашње владе у Кијеву, да су руске заставе подигнуте у Доњецку, Харкову, Мариупољу Меритопољу, Симферопољу и Одеси и да су у тим градовима одржани масовни протести против власти у Кијеву.

"Ако су западне земље прихватиле 'евромајданске' протесте у Кијеву као израз народне воље, како могу да поричу исто то право становницима великих градова на истоку и југу Украјине", рекао је он.

Пушков је навео да споразум који су 21. фебруара потписали украјински председник Виктор Јанукович, који је у међувремену опозван, и представници опозиције, у присуству шефова дипломатија Француске, Немачке и Пољске, није спроведен.

"Запад би требало да размисли какву Украјину подржава. Да ли владу у Кијеву, која је неспособна да контролише ситуацију у Украјини без примене силе?", поставио је питање Пушков.

Јацењук позвао Путина да повуче војску

Украјински премијер Арсениј Јацењук позвао је јуче Путина да "повуче своју војску у конфликту између две земље" и упозорио да се његова земље налази на ивици пропасти.

"Ово је црвена узбуна, ово није претња, ово је заправо објава рата мојој земљи", рекао украјински премијер новинарима, само дан пошто је руски парламент одобрио распоређивања руских војника у Украјини, пренела је агенција АФП.

Вршилац дужности министра одбране Украјине Игор Тењух сменио је контра-адмирала Дениса Березовског са места команданта украјинске Ратне морнарице, а у Симферопољу је формирана Ратна морнарице Крима за чијег је команданта именован управо Березовски.

Березовски се приклонио проруским властима у Криму, дан након што га је на место команданта РМ Украјине поставио вршилац дужности председника Украјине Александар Турчинов.

Березовски је у телевизијском обраћању из кримског седишта Руске црноморске флоте поручио да се заклео на верност народу Крима, пренео је АП.

Сергејев: Украјина спремна да се сама брани од Русије

Украјински амбасадор у УН Јуриј Сергејев изјавио је да је Украјина спремна да се сама брани од Русије, али ће од других држава затражити помоћ уколико званична Москва почне војну акцију.

"Показаћемо да имамо капацитете да се сами одбранимо, како је данас и одлучено у парламенту и спремни смо да се бранимо", изјавио је Сергејев америчкој ТВ мрежи Си-Ен-Ен (ЦНН), а пренео Ројтерс.

НАТО је синоћ оштро осудио руску војну акцију у Украјини и затражио да се тамо пошаљу међународни посматрачи, саопштио је генерални секретар Северноатлантског савеза Андерс Фог Расмусен.

"Руска војна акција представља кршење међународног права и статута Савета НАТО-Русија", рекао је Расмусен, преносећи новинарима закључке са заседања амбасадора 28 земаља чланица НАТО који су данас поподне по хитном поступку разматрали ситуацију у Украјини.

Амбасадори су затражили да се у Украјину хитно пошаљу посматрачи Уједињених нација или Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС), а од Русије се захтева да деескалира ситуацију тако што ће повући војску у касарне и уздржати се од даљег уплитања у дешавања у Украјини.

Кери: Русија ризикује да изгуби место у Г8

У међувремену је амерички државни секретар Џон Кери отворено упозорио Русију да ризикује да изгуби место у престижној Групи осам најразвијенијих земаља света (Г8) због могућег слања својих трупа на украјинско полуострво Крим.

Кери је у емисији телевизијске мреже НБЦ упозорио руског председника Владимира Путина да "ако се ово настави, неће бити самита Г8 у Сочију, а Русија би чак могла и да изгуби место у Г8.

Председник Врховног савета Крима - кримског парламента, Владимир Константинов обратио се становницима тог црноморског полуострва са захтевом да на предстојећем референдуму, крајем марта, подрже транзицију у независну државу.

"Да бисмо стекли потпуну власт на територији Аутономне Републике Крима, обраћамо се вама, становницима Крима и тражимо од вас да нам дате неопходни ауторитет. Зато предлажемо одржавање референдума на коме можете изразити своје мишљење о нашем захтеву", рекао је он у апелу који је емитовао тв канал "Русија 24".

Нова украјинска влада поништила је ранију одлуку Кијева о суспензији припрема за потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању са Европском унијом, чиме је практично наставила рад на припреми тог споразума, јавила је агенција Укринформ.

Москва: Керијеве претње неприхватљив

Министарство спољних послова Русије оценило је данас "неприхватљивим" претње у серију изјава америчког државног секретара Џона Керија у вези са ситуацијом на Криму и у Украјини.

"Сматрамо неприхватљивим претње Русији које су изражене у низу изјава америчког државног секретара Керија у вези са последњим догађајима у Украјини и на Криму", саопштило је руско Министарство.

У саопштењу је наведено да Кери користи образац Хладног рата предлажући "казну", не за оне који су извршили државни удар, него за Руску Федерацију.

Министарство је истакло да позиција Русије остаје "доследна и отворена", као и да је "Украјина братска земља са којом Русија дели дугу заједничку историју", а није само површина за геополитичке игре.

"Русија је заинтересована за стабилну и јаку Украјину, која би штитила законска права и интересе Украјинаца и свих наших суграђана. Залажемо се за брзи повратак у нормалу на основу споразума од 21. фебруара, који укључује формирање легитимне владе националног јединства", наведено је у саопштењу.

Кери је рекао да су "све опције отворене" и најавио могућност да ће САД увести економске санкције против Русије за коју је рекао да је извршила "војну агресију" на Украјину, због чега ће бити кажњена уколико не повуче трупе натраг.

Тимошенко: Русија прогласила рат и САД и Британији

Русија је "окупирањем" Крима прогласила рат не само Украјини већ и САД и Великој Британији, гарантима украјинског суверенитета, изјавила је данас бивша украјинска премијерка Јулија Тимошенко.

Руски председник "Владимир Путин добро схвата да је објавивши нама рат, објавио рат и гарантима наше безбедности, САД и Великој Британији", рекла је Тимошенкова у обраћању нацији.

Русија, САД и Велика Британија су гаранти територијалног интегритета Украјине када се та бивша совјетска република 1994. године одрекла нуклеарног оружја.

"Не верујем да ће Русија прећи ту црвену линију. Ако то уради, изгубиће", истакла је Јулија Тимошенко у видео поруци постављеној на њеном сајту.

Она је такође оценила да би "руска агресија" била немогућа да је Украјина раније приступила НАТО-у.

Према оцени бивше украјинске премијерке, "руска агресија" је резултат нове украјинске револуције у којој је пао режим председника Виктора Јануковича.

"Русија није хтела да то прихвати, већ је одлучила да заузме Украјину војном интервенцијом", рекла је Тимошенкова.

Савет федерације тражи повлачење амбасадора из САД

Горњи дом руског парламента, Савет федерације затражиће од председника Владимира Путина да повуче амбасадора Русије из САД.

Одлуку о томе је донео Одбор за међународне послове Савета федерације, а потписала ју је председница тог дома Валетнина Матвијенко, изјавио је први заменик председника Комитета Владимир Џаваров.

"Коначну одлуку донеће шеф државе, полазећи од политичке сврсисходности", рекао је он.

Повод за припрему документа била је иницијатива сенатора Јурија Воробјова који је изјавио да је председник САД Барак Обама увредио Русију изјавом о ситуацији у Украјини да ће "Русија морати да плати за војни упад у Украјину".

Раније су Велика Британија, Канада и Литванија позвале своје амбасадоре из Москве на консултације. Седам чланица Г-8 обуставило је припреме за самит у Сочију овог лета.

Турска забринута за Татаре на Криму

Турска помно прати ситуацију у Украјини и изражава забринутост због судбине туркофоне татарске мањине која живи на Криму, куда је Русија упутила своје снаге, саопштено је данас у Анкари.
"Имамо одговорност према Татарима и у току су разговори са странама да овај спор не ескалира у оружани сукоб. Не можемо бити пуки посматрачи онога што се тамо дешава", изјавио је Франс пресу извор близак турској влади.
Припадници татарске дијаспоре протестовали су протеклог викенда у Анкари и Истанбулу због доласка руских војника на Крим.
Шеф турске дипломатије Ахмет Давутоглу боравио је у суботу у Кијеву, а о Украјини је разговарао телефоном са својим колегама из САД, Немачке, Француске и Пољске.
"Турска ће учинити све што је у њеној моћи за стабилност на Криму у оквиру јединствене Украјине", рекао је Давутоглу.
Турска наводи да 12 одсто становништва на Криму чине Татари који су муслимани сунитске вероисповести, као и већина Турака.
Крим је био под Отоманским царством и касније од краја 18. века под Русијом. Татари, који су тада били у већини, постепено су напуштали то подручје.
Турска одржава добре културне односе с том заједницом.
Језик кримских Татара је један од три службена језика на Криму. Они говоре кримско-татарски језик, који припада турској групи алтајске породице језика.
У Украјини их има укупно око 248.000 (на Криму око 243.000), али их велики број живи у дијаспори, посебно у Турској и Узбекистану. У прошлости су имали своју државу која се називала Кримски канат.

Видео додао овај блог ''Дођи и види''

Извор: РТВ