«Молитва је предукус будућег блаженства, анђеоско блаженство, небеска киша која освежава, напаја и чини плодном земљу наше душе, снага и издржљивост душе и тела, освежење и очишћење мисаоног ваздуха, просветљење лица, радост духа, златна веза која сједињује створење са Творцем, бодрост и храброст у свим животним невољама и искушењима, успех у пословима, достојанство равно анђеоском, утврђење вере, наде и љубави. Молитва је исправљање живота. Она је снажан подстицај на дела милосрђа. Она је жива вода наше душе. Молитва је смештање љубављу у срце свих људи, спуштање Неба у душу.»
Наравно, овако о молитви може говорити само онај ко је све то осетио и доживео. Но, пут до тога је трновит. Зато нас свети Јован Кронштатски поучава: «Учите да се молитве и присиљавате себе на молитву. У почетку ће бити тешко али што се више будете присиљавали, то ће бити све лакше.» У основи свега је вера и зато светитељ често понавља: Све је могуће ономе који верује (Мк. 9, 23). Уосталом, вредност молитве и проверавамо својом вером и својим односом према људима. А кад од Господа добијемо дар молитве, онда она за нас постаје право блаженство. Но, светитељ Божији упозорава да дар треба чувати: «Добро чувај ту највећу могућу срећу, то блаженство које ти је подарила бескрајна доброта Бога твога. Никад се не заборављај за време молитве и увек имај на уму да те слушају и анђели и светитељи Божији. Док сам писао ове редове, заплакао сам.» Ове речи свети Јован Кронштатски записао је 26. фебруара 1864. године. Записао и заплакао!!!
«Црква која се заједно моли велика је сила Божија, сила која је у стању да од Бога измоли сваки дар савршени, помоћ, заступништво, избављење и спасење.» А молити се треба искрено, од свег срца и непрекидно јер је молитва наше дисање. Ми без молитве не можемо као што ни риба не може без воде. Зато нас свети Јован Кронштатски упозорава: «Док у кандило доливате уље, размишљајте о томе како Жизнодавац сваког дана и сваког трена одржава ваш живот Духом Светим и како свакодневно, преко сна у телесном виду а кроз молитву и реч Божију у духовном смислу, долива у вас уље живота захваљујући којем горе ваша душа и ваше тело. Кад упалите свећу пред иконом, сетите се да је ваш живот попут свеће која гори: догореће и угасиће се. Али сетите се и тога да неки људи својим страстима, преједањем, вином и другим задовољствима приморавају ту свећу да гори брже него што треба.»
Свети Јован Кронштатски стално је у свом срцу одржавао тај пламен вере, наде и љубави и све чинио да његово срце постане храм Духа Светога. И тако је и било. О томе сведочи и посета Царице Небеске: «На дан Успења Пресвете Богородице 1898. године имао сам среће да по први пут у сну јасно видим Царицу Небеску и да чујем њен слатки, блажени и охрабрујући глас: "Ви сте мила чеда Оца Небеског." Схвативши колико сам грешан, с трепетом сам гледао њен пречисти лик и размишљао о томе да ли ће ме Царица Небеска одбацити. О, какав је лик Пресвете и Преблаге, очи њене плаве и благе, добре, пуне смирења, божанствене, спокојне, величанствене, небеске, божанске! Чудесне и дивне очи, никад вас нећу заборавити! Све је то трајало један минут, а онда је Пресвета полагано отишла и скрила се од мене. Пратио сам одлазак небеске Посетитељке...»
Ето, какви су плодови молитве! Молитвом, вером и врлинама ми се уствари припремамо за вечно Царство Љубави! Тек тамо ћемо видети какви смо овде били, а књига «У свету молитве» подсећа нас на то какви бисмо требали да будемо.
(делови из текста са сајта Православие.ру)
Божана Стојановић
Извор: Православие.ру
Нема коментара:
Постави коментар