1. Света мученица Анисија. Рођена у
Солуну од родитеља угледних и богатих, и васпитана у вери Христовој.
Оста рано сироче, и сва се предаде богомислију и молитви у дому своме.
Одушевљена љубављу Христовом често говораше: "О лажни животе младих, јер
или саблажњаваш, или се саблажњаваш. Боља је старост, но, ах, туга ме
обузима због дужине времена, која ме дели од небесних". Потом продаде
све своје имање и раздаде нишчим, а сама живљаше од труда руку својих.
Држаше строги пост, спаваше врло мало и непрестано сузе пролеваше на
молитви. Када би је сан савлађивао, она говораше себи: "Опасно је
спавати када непријатељ мој бди". У то време издаде опаки цар Максимијан
проглас, да свак може убити хришћанина где види и сретне, без суда и
осуде. Једном изађе ова света девојка на улицу, да иде у цркву. Тог дана
беше незнабожачки празник сунца. Неки војник виде је красну у лицу, па
јој приђе с нечистом жељом и упита је за име. Она се прекрсти крстом и
рече му: "Слушкиња сам Христова, и идем у цркву". Када јој дрски војник
приђе ближе и поче јој безумно говорити, она га одгурну и пљуну му у
лице. Војник је удари мачем испод ребара и прободе. Пострада ова света
девица 298. године и би од хришћана чесно погребена, а од Бога у Царству
небеском венцем славе увенчана. Над њеним гробом би подигнута црква.
|
| |
| 2. Преподобна Теодора Цариградска.
Монахиња и послушница светог Василија Новог (в. 26. март). По смрти
јавила се светом Григорију, ученику Василијевом, и описала му свих 20
митарстава, кроз које је душа њена прошла, док није помоћу молитава
светог Василија ушла у вечни покој. Представила се 30. децембра 940.
година.
|
| |
| 3. Свети апостол Тимон. Један од седам ђакона (Дап 6, 5)
и од Седамдесет апостола. Постављен за епископа батрског у Арабији, он
проповедаше Јеванђеље и претрпе многе муке од незнабожаца. Би бачен у
огањ, но оста неповређен. Најзад сконча распет на крсту и пресели се у
Царство Христово.
|
| |
| 4. Преподобна Теодора Кесаријска. После многих подвига у манастиру Свете Ане мирно се упокојила 755. године.
|
| |
| 5. Преподобни мученик Гедеон.
Пореклом Грк од врло бедних родитеља. У младости насилно потурчен.
Раскајан одбегне у Свету Гору, где у манастиру Каракалу прими чин
монашки. Жељан мучеништва за Христа, он узе благослов од свог духовника и
оде у оно место где се и потурчио беше, и јавно пред Турцима исповеди
веру Христову и наружи Мухамеда као лажног пророка. Турци му обријаше
главу, метнуше наопако на магарца и водише кроз град. Но он се радоваше
тој порузи ради Христа. После му одсекоше секиром све прсте на рукама и
ногама, као негда светом Јакову Персијанцу (в. 27. новембар), и најзад
га бацише у нужник где предаде душу своју свету Богу, 1818. године у
месту Турнову у Тракији. Чудотворне мошти почивају му у цркви Светих
Апостола у селу Турнову, а један део моштију налази се у манастиру
Каракалу.
|
| |
|
| |
Бога моли света Анисија
Све клечећи и сузе лијући:
— O Исусе, Боже и Господе,
Источниче живота бесмртног,
Сокровиште нетрулежних блага,
Помози ми, Боже, помози ми,
Да до смрти останем девојком,
Ко девојка да се упокојим
И Твојега царства удостојим;
Дај ми, Спасе, твоје благодати,
Да за Тебе могу пострадати,
Да за Тебе ја жртвујем себе,
Желим бити жртвом своме Богу,
O помози, што желим да могу!
Бог услиши деву Анисију.
И даде joj Своје благодати.
Да за Њега може пострадати,
Сад у Рају света Анисија
Kao звезда међ звездама сија,
Kao ангел међ ангели блиста
Молећ за нас бесмртнога Христа.
|
| |
| |
| РАСУЂИВАЊЕ |
 |
Ево још два примера, како Бог милостиви
помаже у невољи оне, који сe c вером у Њега надају. Блажена Теодора
Кесаријска беше рођена у великашкој кући и дата у манастир Св. Ане на
васпитање. Теодора се не само васпитаваше него и подвизаваше спремајући
се да прими чин монашки. Цар Лав Исавријанин силом је извуче из
манастира и обручи за једнога свога војводу. Теодора се противљаше браку
свом душом, али беше немоћна као јагње у вучјим шапама. Она туговаше у
срцу непрестано се Богу мољаше, да је Бог не остави. И на сами дан
венчања, када гости пироваху, изненадно дође вест цару, да су Скити
напали његову царевину. Цар нареди томе свом војводи. да одмах c војском
иде против Скита. Војвода оде, и више се не врати, јер погибе у рату.
Тако се св. Теодора ослободи помоћу Божјом, и као чиста девојка опет
врати у свој манастир, где се замонаши и као монахиња прослави необичним
подвигом својим.
Други пример. У манастиру „Неусипајушчих" беше једне гладне године
велика оскудица. Св. Маркел игуман дочека једнога дана неке сиромахе и
угости их, па им још хтеде дати и новаца на пут. Упита Маркел економа
манастирског, колико има свега новаца. Економ одговори: десет
сребреника. Игуман нареди, да свих десет да тим сиромасима. Економ не
даде свих десет него девет, a један задржа за потребе манастирске. И
беше економ врло забринут за манастир, јер беше крајња оскудица. У томе
изненадно посети манастир неки богати човек и донесе игуману 90 таланата
злата. Тада видовити Маркел дозва економа и рече му: „Ево, Бог је хтео
преко овог благочестивог човека да нам пошље 100 таланата, но како си ти
преслушао мене и задржао један сребреник, због тога нас свеопшти
Промислитељ лиши десет таланата.
|
| |
| СОЗЕРЦАЊЕ |
 |
Да созерцавам сабор (лик) подвижника, девственика и девственица и то:
1. како се они из љубави према Христу одрекоше свега и предадоше драговољном трпљењу,
2. како победише себе, свет и ђавола, истрајном трпељивошћу,
3. како сад ликују у Царству Христовом и нас својим молитвама
помажу.
|
| |
| БЕСЕДА |
 |
о царству светитеља
Али ће светитељи Вишњега преузети царство и држаће га на вијек и до вијека (Данил 7, 18)
Понижени и потлачени у царствима земаљским, светитељи, вечно ће
царовати у Царству небеском. Последњи на земљи, они ће се као први
веселити на небу. Гладни и жедни и боси и голи у царствима пролазним,
они ће бити као царски синови, насићени и обучени у царске одеће у
царству непролазном. Туђини у царствима трулежним, они ће бити господари
у царству свом, у царству нетрулежном. То је последње царство, и управо
једино, које се може назвати царством. Друго је све пролазност,
привремена школа, обмана и сујета. За вечно царство светитеља регрутују
се на земљи грађани из свих царстава земаљских и из свих времена. То су
синови и кћери Христа Спаситеља, деца Бога живога. Они од њих, који су
се преселили из овог живота у онај, и сада царују, но још није показан
сав блесак и сва величина њихова царовања. То ће се показати по другом
доласку Христа, Судије живих и мртвих. Тада ће се показати сав блесак и
сва величина царства светитеља. То, је царство вечно Христа Бога нашега.
Томе царству неће бити ни смене ни краја на вијек и до вијека.
О Господе Исусе, Стројитељу царства светитеља, смилуј се и на нас
грешне и припреми нас за вечито царство светитеља Твојих. Теби слава и
хвала вавек. Амин.
|
| |
Нема коментара:
Постави коментар