Кијев / Београд – Украјинско одбијање да настави пут евроинтеграција
по сваку цену, односно барем док се Европска унија не обавеже да ће
надокнадити Украјини све економске губитке које би јој проузроковало
прикључење Унији – поучан је пример Србији како се бране витални
национални интереси, и како се Европској унији понекад може рећи „Не,
хвала“.Подсетимо, Украјина која је исто као и Србија до сада увек истицала да јој је првенствени циљ да се прикључи Европској унији, пре неколико дана је одлучно одбила да потпише са Бриселом споразум о придруженом чланству, зато што је оцењено да би Украјина од тога имала само штете, а украјински председник Виктор Јанукович је тим поводом изјавио да ће његова земља сачекати боље услове пре него што буде потписала споразум о слободној трговини са Бриселом, дословно рекавши да су услови које је понудила Европска унија -„понижавајући и да озбиљна држава попут Украјине не може да их прихвати“.
Такође, Јанукович је казао да је он поборник приближавања Европској унији, али искључиво ако би у том процесу Украјина била равноправан партнер и ако то не би значило губитке за украјинску економију и погоршање животног стандарда грађана. А још раније су тамошње присталице зближавања са источним суседима израчунали да би директна корист од ступања Украјине у Царинску унију и Евроазијски економски савез износила између 6 и 9 милијарди долара годишње, за разлику од приступања Европској унији које би проузрочило кидање економских веза са Русијом и преплавило украјинско тржиште европским производима.
Истовремено, украјински премијер Азаров је изјавио да ће његова земља у најскорије време почети са Русијом разговоре о оживљавању економских односа, а његов кабинет је одлуку Украјине да окрене леђа Европској унији, образложио потребом да се развијају економски односи са Русијом и другим државама окупљеним око ње у оквиру Царинске уније.
Наравно, одмах се уочава сличност са Србијом, у којој се никада није у јавности на прави начин поставило питање – коју штету по њену економију има курс беспоговорног приближавања Бриселу?
При томе треба имати у виду упозоравања српских економских стручњака, а овом приликом поменимо само на пример мишљење дугогодишњег универзитетског професора у Београду др. Слободана Комазеца, да је велика заблуда и превара српске јавности да је Европска унија неопходна за опстанак Србије, те да зато Србија не треба да јури у загрљај Брисела, јер је недовољно стабилна и развијена да би имала било какве користи од те интеграције.
Овоме свакако треба додати неспорну чињеницу да би у даљем процесу евроинтеграција пред Србију неминовно био постављен захтев да раскине са Русијом постојећи споразум о бесцаринској трговини, који за Србију представља јединствену могућност да повећа свој извоз, а самим тим и да опорави своју економију.
Дакле, да ли ће из Београда икада моћи да се чује оно што се ових дана чуло из Кијева, када је њихов председник Јанукович у обраћању нацији рекао следеће: «Морамо да се руководимо искључиво националним интересима и да будемо одговорни за сопствену будућност. Ми морамо да бранимо своју земљу на политичкој карти Европе и света као заиста независна земља. Нема те силе у свету која би могла да поколеба одлучност Украјинаца да слободно живе на сопственој земљи».
Међутим, иако земље попут Украјине не желе да под економски неповољним условима наставе европски пут, чини се да за разлику од ње, Србија чак ни по цену фактичког одрицања од 15% своје државне територије и под још тежим последицама по своју привреду, не разматра другачији пут и економско окретање Истоку. Али то већ није питање економске целисходности, него очигледно неке врсте беспоговорне политичке оданости Европи, без обзира на стварне економске интересе државе и свих њених грађана.
Ратко Паић / Глас Русије/ВасељенскаТВ
Нема коментара:
Постави коментар