Србија није испоштовала рок за одобравање промета ГМО, што је био услов за чланство у Светској трговинској организацији
У већини чланица које се кандидују у СТО, дозволе ГМО промета мора да одобри и Влада и Скупштина, иако је Србија била у повољнијој ситуацији тиме што је било довољно да само Влада одобри измене закона.
- Први корак је био да избегнемо члан закона којим се забрањује промет ГМО, али бисмо касније у Закону прописали строгу процедуру коју ниједан одсто увозника ГМО не би могао да испоштује. Испуњење услова који би закон одредио било би практично немогуће – истичу у Влади, и додају да није било струја у Влади за ГМО, али да је притисак јавности био огроман.
Промет генетски модификоване хране дозволило је 28 земаља света, док 159 чланица Светске трговинске организације није дало “зелено светло” за ГМО.
- То што Србију неће примити у СТО нимало не треба да нас брине, јер и да су нас примили не бисмо ништа добили – каже агроекономиста др Миладин Шеварлић, професор Пољопривредног факултета у Београду.
- Пријем у СТО не доноси већи кредитни рејтинг, нити боље услове од оних које већ имамо.
Наиме, Србија има потписане билатералне уговоре са многим земљама у које треба да извозимо храну попут ЦЕФТЕ или бесцаринске трговине са Русијом на којима ћемо зарадити више него што би икада зарадили у сарадњи са ЕУ. Надам се да се министар пољопривреде Драган Гламочић предомислио и да више неће заступати идеју о промени закона и дозволи промета ГМО хране, јер је у уторак отворио Сајам етно-хране.
У Србији су 83 општине потписале Декларацију о забрани ГМО хране. У осталим општинама је процедура у току, а само је Скупштина општине Краљево одбила да о томе расправља.
(Телеграф.рс / Извор: Вечерње новости)
Нема коментара:
Постави коментар