Европске посланице хоће на Хиландар

Брисел – Група посланица Европског парламента затражила је недавно од Грчке да укине пропис авато, по коме је припадницама женског пола најстроже забрањено да посећују Свету Гору, њених двадесет манастира и 2.500 монаха. У захтеву је написано да се тим законом „крши полна равноправност и уводи дискриминација жена, што није у складу са демократијом“.

Истовремено, у српским медијима су се појавили огласи за одвођење жена на „поклоничко путовање на Свету Гору“, по цени од 100 до 200 евра. На овај начин је отворено питање доласка жена на Свети Гору и у манастир Хиландар, које неке невладине организације у Србији желе да покрену.
„Идеје о отварању Свете Горе за жене, које се повремено појављују, по свему судећи, представљају део фронталног напада новог светског поретка на источно хришћанство под фирмом укидања старовремених традиционалних заједница, увођења демократије и развијања модерног туристичког пословања. То долази и од феминистичких кругова из Америке, као и ЛБГТ заједнице, које располажу неограниченим сумама новца и просто руше хришћанску и православну традицију под изговорм некакве бриге за равноправност“, сматра др Вељко Ђурић Мишина, историчар цркве.

Познато је да на Свету Гору не сме крочити женска нога, јер је то забранила Света Богородица, када је 442. године ћерки Теодосија Великог, док је ова била у посети манастиру Ватопед, пустила глас и наредила јој да одступи. Отада ниједној жени није дозвољено да хода по овом Богородичином врту.

„Богородица је игуманија Свете Горе, али у њено име влада врховно тело Протат, састављен од игумана четири светогорска манастира, међу којима је и српски Хиландар“, прича др Ђурић.

„Међутим, легенда казује да је у време велике куге, која је харала Србијом за владавине Душана Силног Немањића, цар са супругом и најужом пратњом доспео на Свету Гору. Царска породица боравила је на Светој Гори од августа 1347. до априла 1348. Обилазећи и богато дарујући манастире Свети Пантелејмон, Хиландар и Ватопед, постали су њихови велики ктитори, а сама царица обновила је келију Светог Саве у Кареји. Тако је пробијена вишевековна „баријера“ да жене нису ходале Светом Гором. Прича казује да царица није својом ногом крочила на тло јер је била ношена у посебном носиљци! Тако је, кажу, испоштована вишевековна традиција о забрани женама да ходају Светом Гором.“

И поред забране поједине жене су прелазиле границу Свете Горе и походиле Хиландар. Има прича да су Атос у новије доба тајно посећивале Оријане Фалачи и Мелина Меркури. Жена британског конзула у Атини добила је 1850. допуштење да оде чак до Велике лавре Светог Атанасија, најстаријег манастира на самом полуострву. У време Октобарске револуције са руским избеглицама на Свету Гору склонила се и једна принцеза.

Као избеглице жене су се склањале у манастире у време грчког устанка и после протеривања Грка из Мале Азије, двадесетих година прошлог века када су населиле део Атоса. Са Атоса је 1929. протерана Гркиња, мис Европе, која је маскирана покушала да се искрца у једно од манастирских пристаништа. Улазак жена се збио и 1948. током битке крај светогорске престонице Кареје, где су биле партизанке из армије генерала Маркоса.

Педесетих година једној Францускињи пошло је за руком да обиђе монашку земљу и свих 20 манастира, о чему је у Паризу објавила књигу „Месец дана међу мушкарцима“. Седамдесетих година управо у Хиландару осујећен је план једне италијанске новинарке да непримећена доврши свој вишедневни боравак на Светој Гори.

„Дешавало се да и поједине туристкиње залутају на обалу Атоса, али се данас то пажљиво контролише сталним патролирањем полицијских чамаца. Зна се за још неколико случајева да су мушкобањасте женске особе пролазиле границу Свете Горе и походиле неке манастире, па и наш Хиландар. Тешко је утврдити да су су то биле провокаторке, радознали туристи или, можда, даме поремећеног ума „, каже др Вељко Ђурић Мишина, историчар.

По црквеним правилима туристичким и приватним бродовима са женама дозвољено је да Свету Гору разгледају уз обалу, са мора и са удаљености од 500 метара.

„Добро су познати ставови свих светогорских манастира као и свих помесних цркава о задржавању вековних обичаја на простору монашке државе. Женама није место на Светој Гори и у манастиру Хиландар, јер је то противно закону, верским канонима и зато што би то реметило световни мир и активности монаха. Тешко је, међутим, предвидети докле ће се такво стање одржати управо због страховите пропаганде која се појављује на Западу у таласима и тражи отварање Свете Горе“, сматра др Вељко Ђурић Мишина.

Царство без круне

„Света Гора је царство без круне, Држава без војске, Земља без жена, Богатство без новца, Мудрост без школе, Кухиња без меса, Молитва без престанка, Веза са небесима без прекида, Славопој Христу без умора, Смрт без жаљења“ – писао је свети владика Николај Велимировић.

Тражили отварање

Својевремено је грчка војна хунта помињала могућности отварања Свете Горе за изградњу ауто-путева, довођење електричне енергије и воде у манастире. Сличне идеје долазиле су из Ватикана, како би тиме уништио монашку државу која је била највећа брана римокатоличким походима на исток.

М. Лопушина / Новости
Преузето са: ВасељенскаТВ