Епископ Павле: Извештаји са распетог Косова

Тридесеттрогодишња документована хроника "Извештаји Светом Архијерејском Синоду за Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве", у периоду од 1957-1990. угледала је светлост дана на 58. Међународном београдском сајму књига, и непосредно пред четврту годину упокојења (на дан 15.новембра) блажене успомене Патријарха Павла, 44. српског патријарха.

Издавач: Издавачка фондација Архиепископије Београдско-карловачке, Фондација Патријарх Павле. Штампа: Штампарија Издавачке фондације Архиепископије београдско-карловачке, издање прво, година 2013. Приређивачи: протојереј-ставрофор Владимир Вукашиновић и Градимир Станић, предговор: Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије

Годишњи извештаји о религиозном стању и животу у Епархији рашко-призренској тадашњег епсикопа Павла, потоњег Патријарха српског, представљају својеврстан Летопис о животу Цркве, духовном стању народа, о друштвеним збивањима на Косову и Метохији.
Епископ павле изабран је за епископа рашко-призренског 29. маја 1957. године, а посвећен је 21. септембра 1957. године у београдској Саборној цркви. Чин посвећења обавио је Патријарх српски Викентије обраћајући се хиротонисаном Епископу рашко-призренском Павлу:

- Данашњим даном измењен је цео твој живот. Ти си се до сада у манастирској тишини бринуо за спас своје душе и за морално духовно усавршавање. Света Црква позвала те је из твоје тишине и намеће ти нову бригу. Бригу о људским душама. Данашњим даном престајеш бити свој. Данас постајеш роб своје дужности, од данас твоја брига има бити управљена не само на спас душе своје већ и на спас верних.

Сведочанства  времена  1957-1990.

На 480 страница ове књиге  Епископ рашко-призренски Павле, потоњи Патријарх српски,   сведочи о свом времену и можемо да приметимо да се много тога није променило а стање посебно на Косову и Метохији је постало неодрживо за Србе.

У својим сведочанствима, иако су ово уобичајени извештаји према Уставу Српске Православне Цркве који се подносе Светом Архијерејском Синоду, Епископ Павле се држи уобичајеног поретка: излаже општи рад архијереја, рад епархијских установа (Црквени суд, Епархијски управни одбор), бележи опште стање Епархије рашко-призренске у којем износи детаљно запажања о архијерејским намесницима, паросима, црквеним општинама, о верској настави. О манастирима и монаштву епископ Павле уредно бележи сваку промену.

Кроз вишедеценијско службовање Господу и Српској Православној Цркви српском народу, Епископ Павле износи општа запажања о религиозном и моралном стању у народу као и однос са државним властима. Сваки извештај сем опште оцене стања, нових података садржи и запажања и вредновања појединих личности (посебно се ово односи на свештенство и монаштво).

У овој архивској грађи важној за српску Цркву, историју српског народа, је преглед непрестаног насиља и прогона православног српског живља на Косову и Метохији.

Седамдесетих година двадесетог века, Епископ рашко-призренски Павле извештава да се земља враћа Србима, али се не обрађује, јер Шиптари све уништавају, земља се продаје у бесцење а расељавање се наставља, напади постају све чешћи, па чак и на самог владику.  Српски живаљ је живео тежак живот праћен реченицама које су Шиптари изговарали. "Селите се, ово није Србија..."  и Ово је наше... селите се у Србију, иначе ћете бити ликвидирани".

У току 33 године његовог пастирског рада, најтеже му је пало када је запаљена Пећка Патријаршија (1980/1981).

Зорица Зец

Извор: Српска Православна Црква