РЕЧИ МУДРОСТИ: СТАРАЦ АРСЕНИЈЕ ПАПАЧОК

Старац Арсеније Папачок Румунски, блаженопочивши, био је део велике генерације исповедника Христових, који је много претрпео ради вере у време безбожне власти (комуниста). Његове једноставне поуке имале су велики ауторитет, јер су изречене из искуства у патњама и са великом љубављу за свакога.

  

О смирењу

Смирен човек никада себе не сматра таквим...јер не би био смирен!

Смирење је једина сила која може да ослободи човекову душу и народе.

Постоји само један пут којим треба ићи - пут смирења.

Христ је био преиспуњен смирењем, онда ко смо ми да не будемо...?

Да ли желиш да победиш зло: смири се и не суди. Тада ћеш бити слободан.

Смирење води ка Богу, али љубав окуша Бога.

Смири се како би благодат пребивала у теби.

Смирење је крв живота. Човек не може да се спасе без смирења.

Човек никада не може да каже: ”Ја сам смирен.”

Смирење је умеће да се спустиш у себе, и останеш тамо, у својој смирености.

Понекад благодат напушта човека, како би се смирио пред Богом!

О молитви

Бог је пребогат! И он чека на нас...Чека да на упита!

Где год да си, и кад год си искушаван, моли се и немој бити обесхрабрен!

Свако ко жели да стекне дар молитве, мора да ћути и да се моли!

Ми много говоримо о молитви. А молитва једина ствар о којој не можемо да говоримо, већ да је примењујемо.

Дубока тишина је дубока молитва. А дубока молитва је као дубока тишина.

Сваки тренутак у времену (у вечности)  и свако чудо, може да постане молитва.

Ми не смемо да остављамо молитву, чак ни у мислима.

Ако се молиш, ти си свагда присутан  у себи.

О световној мудрости

Тешко је човеку са високом школом да живи животом молитве.

Бог се не открива умнима, већ смиреном чистом срцу, које стално тежи ка Њему.

Филозофи су срочили само неке мудрости, али нису решили ни један проблем.

Интелигенција  и знање немају никакву вредност, ако нису у служби љубави.

О Цркви

Спасење постоји само у Христу и Његовој православној цркви.

Ако си православан, мораш да се држиш чврсто православног учења, ако не, пашћеш у јерес.

Ми се не можемо одрећи чак ни трунке православне истине. То је велика ствар, која се тиче Бога. Тако је било са падом католицизма! Лично, ја католичку цркву више не сматрам црквом, већ владиним телом са свештеничкм именом.

О Сатани

Ђаволу ми не треба да дајемо објашњења!

Ми не можемо да причамо о ђаволу, а да не причамо о Богу. У Божјој творевини, ђаво се подноси.

Зар верујете да је ђаво слободан? Не! Он је најограниченији, јер није у Христу...Зато га се не бојте. Он нема силу.

Када би само знали колико труда Сатана улаже да би прекинуо нашу молитву.

Навећа је греша да се упуштате у разговор са демоном. Ми треба да разговарамо само са Богом.

Ако хоћете да га отерате реците: ”Господе Исусе Христе, помилуј ме,” и обратите се Богу. Сила Његовог имена ће га одагнати. А ђаволу одговара да ступите у разговор са њим, јер то значи да га признајте. Кроз молитву, ми га игноришемо.

Ако прво говоримо о паклу, онда игноришемо рај!

Ићи погрешним путем, тј. грешити, значи пакао.

Гордост је ђаволско стање, потпуно сатанско.

Ни једна друга страст не приближава човека више ђаволу до гордост.

Ако не слушате оне које је Бог именовао да слушате, лако се може разумети да радије слушате Сатану.

Луцифер је пао безнадежно. Највећи пад у само две речи: ”Ја сам...”

Индиректно, ђаво исповеда Бога кроз искушења.

Не постоји веза између добра и зла. Наш Спаситељ је рекао: ”Дај ми срце своје!” Али ђаво каже: ”Треба ми само један твој прист.” Али кроз њега, ускоро ће запоседнути цело твоје биће. Целог тебе.

Грех носи смирење. Дакле подразумева се да ђаво игра споредну ”улогу” у нашем спасењу, јер открива наше слабости, и тако нам помаже да узрастамо. Када би само знао колико нам помаже у нашем спасењу, мање би нас мучио...

Шта год да је разлог вашим невољама, то је само од демона. Благодат Божија не долази тамо где је патња, или туга, јер не бисте знали шта да чините са њом и изгублили бисте је.

  
О монаштву

Монашки живот се не може дефинисати наводима туђих речи.

Философским речима се не може описати монаштво.

Монашки живот је  - улазак у рај.

Није мала ствар служити Христу и Пресветој Мајци Његовој целога живота

Ако себе предамо Богу, Он нас неће оставити!

Монаси нису савршени, али раде на томе.

Крст монаха је да одсеца своју вољу. Да се одрекне онога што воли. Да носи оно што није лако.

Општежитељни живот са одрицањем од своје воље јесте велико дело у Божјој творевини.

Одрицање своје воље мора да буде главни циљ монаху, а не усамљништво, где може да чини шта хоће, и да не прими награду. Ако избегаваш послушање, на странпутици си и не можеш да духовно узрасташ.

Ако не слушаш свог духовног старца, бићеш заробљен.

Стање непослушности је демонско.

Где год да си, држи свеноћно бденије као да си у пустињи...мораш да знаш да живиш као пистињак...Мораш да знаш да живиш као пустињак, док си (физички) у центру света.

Не можемо да говоримо о исихазму са колачима на столу.

Ниси пустињак ако не носиш (сав) бол света у свом срцу!

Одрицање од света може да се догоди у души обичног мирјанина. Свето Писмо се односи на све. Цео свет је примио заповести Божије.

О манастиру

Улазак у манастир је улазак у рај, а напуштање манастира је напуштање раја.

Ни једна школа се не може поредити са монашким васпитањем.

У манастиру човек је ослобођен своје људске природе, како би ступио у анђеоске редове.

Ако неко жели да прихвати монашки живот, не може то да учини ради манастира, већ мора сам да постане ”манастир.”

Нема благодати без игумановог благослова...ако ја имам радост у мојим годинама (94), то је зато што ни једну ствар нисам учинио без благослова.

Сатана највише мрзи манастире. Он може да окрене цео свет против тебе да не ступиш у манастир. Кад одучиш да кренеш, не осврћи се назад.

Особа не може да ступи у манастир из било којих разлога, осим духовних...Једино ако си умро за себе, дођи у манастир.

Није мала  и безначајна ствар да живете  у манастиру сигурни у сврху свога боравка  у њему и без роптања.

О милостињи

Код Бога нема сећања на прошло зло где је добро присутно.

Када Бог опрашта, значи да ти опрашта за вечност.

Бог нас држи не зато што смо достојни тога, већ зато што је милостив.

Моја браћа не игноришу просјачку руку, нити ону која пружа помоћ.

Милостиња не значи само да дајеш. Милостиња значи да прихваташ човека који седи до тебе, и да га не одбацујеш чак ни у помислима.

Имајући милост према другима показујете да сте слични Господу.

Просјак пружа руку не да би тражио, већ да би ти пружио Царство Небеско, а ти не примећујеш!

Запамтите браћо моја: просјаци су библијске личности!

Да ли желиш да постанеш богат? Подај све што имаш! А примићеш стоструко!

Човек не рачуна много кад добија, али памти када даје.

Научите да живите не само за себе, већ да живите за све који су са вама.

Милост Божија не поништава пакао (суд).

О љубави

Ми морамо много да волимо! Јер Господ тако заповеда!

Пазимо, љубав је критеријум (последњег) суда!

Када нас је Господ упитао да љубимо, истовремено нам је дао и снагу за то.

Морамо да љубимо наше патње, и оне који си их изазвали.

Слободан си и имаш могућност узрастања ако не мрзиш.

Наша срца увек морају да буду слободна за Христа.

Овај свет није зло; ми смо кривци јер не знамо да волимо.

Мржња према ближњем је демонско дело.

Када би покушали да волимо људе колико волимо Христа, не бисмо видели грешке нашег ближњег.

Знај да је љубав према непријатељима заповест Божија. Треба да их волимо у срцу.

Једно питање је оправдано, хајде да се сви запитамо: ”Да ли волим или не волим...?” јер то је заповест, брате мој. Немој да мислиш да је Господ говорио само људима Његовог времена, или апостолима својим. Не...Говорио је свим људима, и за вечност.

Упутства свештеницима

Оци, највећа борба је да ицелите њихове ране, а не да примените казну. Обесчашћујете Његову жртву на Голготи када одбијате да разрешите оне са тешким греховима, када се кају.

Канони Цркве дају смернице. Али ви треба да их користите са флексибилношћу (икономија).

Кажу да јелен не може да трчи добро из два разлога: када је предебео, или када је преслаб. Превише подвига може да раслаби човека, али и равнодушност може да ”удебља” човека.

Лично, ја нисам за казну која захтева много времена и физичког напора.

Исповест пружа могућност покајања. Почињен грех да се више не понавља. И стална борба да се поново не падне.

Добро покајање је када на покајника гледате с љубављу!

Потребно нам је...стање непрекидне љубави.

Морамо имати потребу да волимо. Није случајно (узалуд) неко покрај вас. Он је ту по Божјем промислу.

Духовни отац одговара за слабости свог духовног чеда.

О спасењу

Бог чини више за наше спасење, него Сатана за наше уништење.

Ван Цркве, нема спасења! Пакао постоји изван Цркве.

Онај који може а не чини добро, чини грех.

Само ђаво не може да се спасе.

Без Божје милости, немогуће је да се човек спасе само својим делима, ма како велики подвижник да је. 

Крст је спасао човечанство! Не Божји суд или Његова чуда, већ Његов Крст! Када је Господ разапет, Сатана је био побеђен.

Не видим како пост сам по себи може да нам да наду на спасење. Смирење укорењено дубоко у нашем срцу и слобода од озлојађености јесу нада на наше спасење.

Прво питање је: воља да се превазиђе искушење. И молећи се Богу, Његова милост нас неће напустити.

Небо је пуно покајаних грешника.

Ми треба да се залажемо за спасење света, свим средствима!

Свакога дана можемо да заслужимо вечност! То је наш идеал.

Наш Спаситељ није био разапет само ради одређене ”врсте” грехова, већ ради свега што је грех на земљи.

И дао је свима снагу да избегну пакао, ипак Он је сишао у пакао.

И оне из пакла Он такође љуби. Они су шибани Његовом љубављу, Његовом правдом. И шта Христос није учинио да би нас спасао од пакла?

Страх од смрти није узрокован смрћу већ животом. Ако не желиш да се плашиш смрти, живи као хришћанин!

Само они који не живе у Христу осећају страх од смрти!

Човек, у свом лудом поносу и патњи, жели сав рај у тренутку!

Нема смисла ни сврхе ако нема Бога.

Ми такође можемо победити свет, али не нашом силом, већ Његовом.

Ништа није изгубљено. Све док је наша вера жива!

Живот је толико драгоцен да би био потрошен узалудно.

О браку и породици

Када током св. Тајне брака изговарамо молитве да жена треба да буде покорна мужу, муж исто мора да буде опрезан када се у моливи каже да он траб да воли своју жену. Ако је не воли, она га неће слушати. А човек, не слушајући ове речи, постаје крив за женину тврдоглавост. Исто и жена не сме да заборави да је ова послушност њен пут ка спасењу. И ако је човек глава (породице) онда је жена срце, и ово срце је створено од Бога како би Он нашао места у њему!

Нема ничег бољег од добре жене и нема ничег горег од пале жене. Дакле, мужеви, морате се трудити свим силама да је преобразите.

Љубав спаја двоје. То је симбол венчаног прстена.

Брак из задовољства нема никаквог значења. Брак подразумева заједничко стремљење ка вечности.

Удата жена је она која рађа, подиже и васпитава дете.

Не можемо да прихватимо да жена из било којих разлога чини абортус...То је велики проблем, јер она убија некрштеног човека. Увек морамо да се запитамо: шта би Христос урадио у том случају?

Породица је и даље најбољи учитељ.

О Св. Евхаристији

Евхаристија ће те усавршити, али неће опростити твоје грехе.

Човек који се припрема чето се и причешћује; али прво му се мора дати времена за покајање. Јер заиста, које је спреман за такво чудо?

Неки занемарују св. Тајну исповести и користе је само као изговор за причешће.

О хришћанским страдањима

Драга моја, страдање је дар од Бога.

Христова мисија на земљи била је да спасе свет кроз страдање, а страдање доноси много смирења.

Погрешно је да бежимо од сопствених пањи. Ти си истински слободан онда када се бориш, када си присутан на крсту.

Патња доноси дубоку мудрост и чини да се озбиљније замислимо над својим спасењем.

Поставља се питање: како наше срце реагује на страдања око нас? Најглавнија ствар за коју ће нас питати на страшном суду је: “Зашто ниси више пажње обраћао на ближњега?”

О греху хомусексуалности

Бог их је казнио ватром! (Књига Постања 19:24,25). То је најтежи грех! Речено је да овај грех претходи крају.

Мислим да ће овај грех убрзати долазак суда над светом. Чувајте се браћо моја, јер многи падају... Св.Оци су рекли да је ово веома озбиљан грех, содомија (хомосексуланост) доноси брзи Суд...Сада смо у поодмаклој фази, јер је Запад озаконио содомију (истополне бракове)!...

Друге мисли

Нисам тужан што сам стар човек! Ја ништа не чиним за себе. Све што радим, радим за Бога и децу Његову.

Нисам ја за велики подвиг. Ја сам више за велику будоност! Јер аскетизам (сам по себи) Бог не жели, већ наше скрушено и смирено срце, Његово стало присуство у нашим животима.

Много ствари сам прошао у животу, и нагледао се чуда Божијих; ”видео сам невидљивог Бога, доживео сам га!” наш свет данас тежи само да види Његову контуру, жели да га се дотакне у телесном облику.

Остало

Пресвета Мајка Божија заступа човечанство.

Навикнимо се на ауторитет јеванђељских речи.

Мир је већи од правде.

Не постоји ни једна ствар од онога што је Христос говорио, која не може да се испуни.

Наш живот је наш сведок! И ми треба да исповедамо Истину, где год да смо.

Без обзира где (ко) смо, сви смо неспремни, и једино благодаћу Божијом радимо ствари које радимо.

Ако си осветољубив, остаћеш дужан Богу. Али ако се ”одупиреш злу”, онда Бог ”дугује” теби.

Морамо да одагнамо све зле помисли које долазе у ум, а оне ће долазити до нашег последењег даха.

Често себе поредите са злим човеком! Зашто себе не поредите са Св. Петром и  Павлом, или Св. Силуаном Атонским?

Ако желиш да питаш за савет владику или неког човека Божијег (игумана), знај да ћеш добити одговор од Бога, а не од владике  или игумана. Ако се пожалиш на те речи, знај да Бога клевећеш.

Старац Клеопа је био сјајан отац! Велики духовни вођ са многа знања и детаља! Он је створио једну духовну еру! Више је нагињао ка аскетском подвигу са строгим постом, молитвом и сузама покајања, а ја сам више за будност.

Друге поуке

Веруј у Бога, воли цркву и прати (духовне) оце Цркве. Корачај кроз живот путем понизности. Стекни добро име крај Христа. Више се труди у молитви. Бићеш слободан само када с љубаљу будеш прилазио онима који те мрзе. Остани увек уз Христа, за вечност...

Превод са енглеског проф. Бојана Србљак

Извор: Манастир Лепавина