Повећан прилив избеглица из Сирије у Србију

БОГОВАЂА - У Србију дневно стиже 40-ак тражилаца азила, од којих више од трећину чине избеглице из Сирије, а Центар за прихват азиланата у селу Боговађа код Лајковца тренутно је препуњен.

Док чекају да буду примљени у прихватни центар, тражиоци азила су приморани да се сами сналазе за смештај и храну по околним шумама, напуштеним кућама и празним викендицама.


"У Центру за азил у Боговађи тренутно се налази 150 тражилаца азила, од којих 44 избеглице из Сирије, а дневно у камп пристиже око 40 нових тражилаца азила, од тога 15-ак пореклом из Сирије", рекао је Тањугу правни саветник и помоћник управника Центра за прихват азиланата у Боговађи, Милан Владић.

Објекат је пун, има места евентуално за жене са децом и угрожене категорије становништва, а ту се пре свега мисли на оне у тешком здравстеном стању и малолетна лица без пратње, навео је он.

Према његовим речима, углавном се ради о млађим људима, старости од 20 до 25 година, који су претежно образовани, а већина њих је напустила земљу услед ратних збивања, док се мањи део налази у Србији из економских разлога.

"Тражиоци азила који су дошли у камп, с обзиром на то да немамо тренутно капацитета да их примимо, приморани су да се сналазе сами и налазе се у шумама или напуштеним кућама у околини кампа или у селу Боговађи где проводе ноћ у напуштеним објектима", истакао је Владић.

Група азиланата из Сирије каже да је у њиховој земљи ситуација "стравична, да нема хране", због чега су били приморани да напусте своју земљу.

На питање шта мисле о могућности да се њихова земља нађе на удару војне акције, сиријски азиланти одговарају да ту претњу не сматрају толико реалном и да "свет не говори истину", а да они само желе мир.

Неки од њих већ неколико месеци нису, како наводе, у контакту са својима, јер у Сирији "нема интернета, нема телефона, нема комуникације".

Ахмед (17) је дошао из Сирије пре пар дана, а у Србији је само у транзиту јер жели да иде у Шведску.
"Немам ништа, ни новац, ни храну, ни смештај, немам где да се истуширам", каже он.

Ситуацију у којој се тренутно налази у Србији описује као веома тешку, јер "уопште не спава ноћу пошто их има превише у малој колиби, а веома је хладно".

Ахмед има ране по ногама јер је, како каже, морао да стотинама километара пешачи на путу из Сирије, а своју земљу је "морао да напусти, јер је тамо ситуација изузетно опасна, бомбе лете свуда и нисте сигурни да ли ћете се сутра пробудити живи или ћете умрети преко ноћи".
"Желео бих да људи у Сирији живе и да се сви смеју, а не да умиру", истиче Ахмед.

У Сирији, како каже, има оца са којим је у контакту једном или двапут месечно, има брата у Шведској, а мајка му је умрла.

Већина тражилаца азила, како објасњава Владић, остаје краће време у кампу, задржавају се око две недеље, док се не снађу и не нађу начин да напусте Србију, јер већина њих није заинтересована да остану у Србији, већ је углавном случај да они овде добију оброк, смештај, скупе енергију и наставе пут ка земљама западне Европе.

Према његовим речима, тражиоци азила који су смештени у камп имају на располагању спортске стерене за фудбал, кошарку, одбојку, као и радионице енглеског и српског језика где се упознају са фразама како би могли да комуницирају са локалним становништвом, а организована је и радионица шивења и плетења.
"Трудимо се да им на најбољи могући начин прекратимо време и скренемо им мисли са тренутне ситуације у којој се налазе, уколико је то могуће", казао је Владић.

Генерално, наводи он, азиланти не праве проблеме, а проблеми који се евентуално јаве су мање озбиљни - реч је о мањим крађама пошто се дешава да у селу некоме нестану патике или неки одевни предмет, а најтежи проблем који се јавља је то што упадају у куће, односно празне викендице, управо због тога што немају где да преспавају.

Мањи број њих говори српски користећи основе фразе, углавном говоре енглески језик, док тражиоци азила из афричких земаља претежно говоре француски, додаје Владић.

У Боговађи, каже он, мештани позитивно реагују на тражиоце азила и превазишли су тај први проблематични контакт који су имали док их нису упознали и док нису схватили да су то "образовани млади људи као и ми и да нам не желе ништа лоше, напротив желе да их прихватимо добро док су ту и лепо испратимо тамо где су кренули".

Што се тиче састава тражилаца азила који се тренутно налазе у кампу, то су углавном људи који потичу из Сирије, Сомалије, Судана, Еритреје, а мањи број потиче из Марока, Алжира и Туниса, казао је он.

Како Владић наводи, од 50 до 70 тражилаца азила тренутно чека на пријем камп, а у међувремену се сами сналазе за смештај и храну.

Раид из Марока, младић од 20-ак година, већ је, како каже, недељу дана у Србији, из своје земље земље је отишао из "личних разлога", али не може да уђе у камп зато што управник каже да нема места.
"Седамнаесторо нас спава у малој колиби, без хране и ћебади, а овде у Србији је доста хладно", жали се овај азилант, напомињући да међу њима има и малолетника, од којих и један 15-годишњак из Сирије, који је астматичар, а има и још болесних.
"Желим да останем у Србији", истиче азилант из Марока, док други из Алжира додаје да је "овде дошао, а да сада нема могућности да одавде оде".

Група азиланата из различитих земаља, која тренутно чека да буде примљена у камп, наводи да их је полиција избацила из оближње приватне куће у којој нико не живи, која је стављена на продају, а у коју су они провалили да би спавали у њој, јер је ту било "нешто топлије него у колибици".

У селу Врачевић, шест километара од кампа у Боговађи, налази се још један Центар за прихват азиланата, који је отворен зимус из хуманитарних разлога, пошто је и тада била слична ситуација са повећаним приливом азиланата, а затворен је половином лета.
Иако је Центар у Врачевићу званично затворен и на вратима стоји обавештење о томе на енглеском, француском и арапском језику, врата на објекту су отворена и, како изгледа, просторије у којима се налазе кревети и ћебад користе се за спавање.

Заменик управника Центра за прихват азиланата у Боговађи Милан Владић рекао је Тањугу да о томе није обавештен.


Фото Тањуг, Д.Петернек