Слави се 24. аугуста / 6.
септембра
Преподобни
Арсеније Комељски је рођен у Москви и потицао је из
племићког рода породице Сахарусов. У младости је примио
монашки постриг у Тројице-Сергијевом манастиру. Тамо се
бавио преписивањем књига. Познато је Јеванђеље које је
преписао 1506. године.
Преподобни је 1525-1527. године био игуман Тројице-Сергијевог манастира. Често се повлачио у осамљену Махришчку обитељ. Велики кнез Василије IV (1505-1533) који је у то време посетио манастир зачудио се угледавши на игуману богате обитељи стару одећу покривену закрпама. Браћа су објаснила да преподобни Арсеније жели да се повуче у пустињу.
Отишавши заједно са својим келејним старцем у Комељске шуме које се налазе на 50 врста од Вологде преподобни је направио велики дрвени крст и с овим крстом на леђима је кренуо кроз шуму да тражи место за будућу пустињску обитељ. Пролазећи кроз мочварно место преподобни се спотакао под тежином крста и пао је. Небески зрак који је истог часа обасјао подвижника навео га је да се заустави на овом месту. Поставио је крст и подигао прву келију.
Мештани који су пролазили овуда ради лова на дивље животиње убили су келејника преподобног Арсенија, а њега самог приморали да се повуче у Шилегонску шуму. Ускоро се у новој пустињи окупило неколико монаха, а затим су се у њој настали житељи из околине који су побегли од татарског напада.
Преподобни Арсеније који је тражио тиховање, пожелео је да живи на осамљенијем месту. Велики кнез Василије му је 1530. године издао повељу на земљу у Комељској шуми на реци Кохтиш. Са својим учеником Герасимом преподобни је овде почео да крчи шуму. Светац је молитвом припитомљавао дивље животиње. Кад се око њега окупило неколико калуђера подигао је храм у част Полагања ризе Пресвете Богородице. Обилазећи Шилегонску пустињу преподобни је учио сељаке који су се настанили у околини манастира. Заповедио им је да свето поштују празнике и недељу. Кад га сељаци једном нису послушали и почели су да раде на празник изненада је почео да дува ветар и разбацао им је све снопове.
Проводећи живот у посту, молитви и сталном раду преподобни се упокојио 24. августа 1550. године. Његово житије написано је убрзо после смрти, али је изгорело за време пожара у Комељском манастиру 1596. године. У кратком облику је обновљено на основу сачуваних забелешки, а посмртним чудима га је допунио монах исте ове обитељи Јован. Сто година после упокојења преподобног игуман Јоасаф је у манастиру саградио камени храм у част Полагања ризе Пресвете Богородице. Два олтара овог храма су показала духовне везе између учитеља и ученика. Леви олтар је посвећен преподобном Сергију Радоњешком, а десни – преподобном
Арсенију Комељском.
Преподобни је 1525-1527. године био игуман Тројице-Сергијевог манастира. Често се повлачио у осамљену Махришчку обитељ. Велики кнез Василије IV (1505-1533) који је у то време посетио манастир зачудио се угледавши на игуману богате обитељи стару одећу покривену закрпама. Браћа су објаснила да преподобни Арсеније жели да се повуче у пустињу.
Отишавши заједно са својим келејним старцем у Комељске шуме које се налазе на 50 врста од Вологде преподобни је направио велики дрвени крст и с овим крстом на леђима је кренуо кроз шуму да тражи место за будућу пустињску обитељ. Пролазећи кроз мочварно место преподобни се спотакао под тежином крста и пао је. Небески зрак који је истог часа обасјао подвижника навео га је да се заустави на овом месту. Поставио је крст и подигао прву келију.
Мештани који су пролазили овуда ради лова на дивље животиње убили су келејника преподобног Арсенија, а њега самог приморали да се повуче у Шилегонску шуму. Ускоро се у новој пустињи окупило неколико монаха, а затим су се у њој настали житељи из околине који су побегли од татарског напада.
Преподобни Арсеније који је тражио тиховање, пожелео је да живи на осамљенијем месту. Велики кнез Василије му је 1530. године издао повељу на земљу у Комељској шуми на реци Кохтиш. Са својим учеником Герасимом преподобни је овде почео да крчи шуму. Светац је молитвом припитомљавао дивље животиње. Кад се око њега окупило неколико калуђера подигао је храм у част Полагања ризе Пресвете Богородице. Обилазећи Шилегонску пустињу преподобни је учио сељаке који су се настанили у околини манастира. Заповедио им је да свето поштују празнике и недељу. Кад га сељаци једном нису послушали и почели су да раде на празник изненада је почео да дува ветар и разбацао им је све снопове.
Проводећи живот у посту, молитви и сталном раду преподобни се упокојио 24. августа 1550. године. Његово житије написано је убрзо после смрти, али је изгорело за време пожара у Комељском манастиру 1596. године. У кратком облику је обновљено на основу сачуваних забелешки, а посмртним чудима га је допунио монах исте ове обитељи Јован. Сто година после упокојења преподобног игуман Јоасаф је у манастиру саградио камени храм у част Полагања ризе Пресвете Богородице. Два олтара овог храма су показала духовне везе између учитеља и ученика. Леви олтар је посвећен преподобном Сергију Радоњешком, а десни – преподобном
Арсенију Комељском.
Са руског Марина Тодић
07 / 09 / 2013
Извор: Православие.ру
Нема коментара:
Постави коментар