ЦЕТИЊЕ, 14. ЈУНА (Светигора прес) – Архиепископ
цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије служио је
јутрос са свештенством Свету архијерејску литургију у Цетињском
манастиру.
У литургијској проповиједи Владика Амфилохије је рекао да није случајно што је за преподобног Јустина Ћелијског врховни критеријум и мјера свега био Сам Богочовјек.
“Тако му и пјевамо Свету пјесму написану светогорским монахом њему у част. То свједочи свеуукупни његов живот, од рођења, од његовог хођења Светоме Прохору Пчињскоме, његовог монашења у Скадру у тешка и тегобна времена страдања и албанске голготе”, рекао је Митрополит Амфилохије.
Митрополит Амфилохије је рекао да је отац Јустин Ћелијски био био у овом свијету попут оне срне изгубљене у рају.
“До последњега свога издисаја чезнуо је за Господом, да се што више са Њим сједини, да се Њему приближи и да Њега прими у себе. И Господ га је удостојио и кроз сусрет са Њим и кроз његово страдање и мучеништво, кроз прогоне које је доживио последњих деценија свога живота”, рекао је Митрополит Амфилохије.
Р.В.
Извор: Митрополија црногорско-приморска
У литургијској проповиједи Владика Амфилохије је рекао да није случајно што је за преподобног Јустина Ћелијског врховни критеријум и мјера свега био Сам Богочовјек.
“Тако му и пјевамо Свету пјесму написану светогорским монахом њему у част. То свједочи свеуукупни његов живот, од рођења, од његовог хођења Светоме Прохору Пчињскоме, његовог монашења у Скадру у тешка и тегобна времена страдања и албанске голготе”, рекао је Митрополит Амфилохије.
Митрополит Амфилохије је рекао да је отац Јустин Ћелијски био био у овом свијету попут оне срне изгубљене у рају.
“До последњега свога издисаја чезнуо је за Господом, да се што више са Њим сједини, да се Њему приближи и да Њега прими у себе. И Господ га је удостојио и кроз сусрет са Њим и кроз његово страдање и мучеништво, кроз прогоне које је доживио последњих деценија свога живота”, рекао је Митрополит Амфилохије.
Р.В.
Извор: Митрополија црногорско-приморска
КАНОНИЗАЦИЈА
ОдговориИзбриши+Свети Архијерејски Сабор СПЦ је, на свом априлско – мајском заседању 2010, канонизовао двојицу светих Срба – старца Симеона из манастира Дајбабе крај Подгорице (који се упокојио уочи Другог светског рата) и оца Јустина Ћелијског (+1979), великог подвижника, чудотворца и теолога, који је, поред Светог владике Николаја најпознатији у свету савремени православни Србин. Грци су оца Јустина назвали „високоврхим храстом Православља“ и говорили да је он „савест Српске Православне Цркве“ у доба титоизма, конфиниран у манстиру Ћелије код Ваљева, он је заиста био сведок апостолске тврдње да се „реч Божја не да везати“).