Влада Црне Горе за ову годину планира доношење новог закона о верским заједницама
Од нашег сталног дописника
Подгорица – „Ниједна црква не може имати посебне привилегије и нови закон о правном положају верских заједница се мора базирати на одвојености цркве од државе и на гарантовању слободе вероисповести“, каже помоћник министра за људска права Иван Јововић и додаје да Влада Црне Горе за ову годину планира доношење новог закона о верским заједницама како би био усаглашен са правним поретком државе, јер је важећи акт усвојен 1977. године.
Он је додао да су државни органи у протеклих 20 година материјално помагале верске заједнице у обнови верских објеката, „иако у уставу не постоји одредба да држава мора материјално помагати било коју цркву”.
Влада Црне Горе је учествовала, како је казао Јововић, у плаћању 50 одсто доприноса за пензијско и инвалидско осигурање свештеника и верских службеника, за које су верске заједнице доставиле евиденције.
На округлом столу „Слобода вероисповести у Црној Гори”, који је у Подгорици организовала Митрополија црногорско-приморска, присуствовали су и представници католичке, исламске и јеврејске заједнице у Црној Гори. Јововић је подсетио да је влада потписала уговоре о уређивању односа са католичком, исламском и јеврејском заједницом у Црној Гори, и додао да извршна власт у блиској будућности планира да то исто уради и са православном заједницом.
„Влада планира да регулише и односе са православном заједницом, јер је њена историјска улога од неупитног значаја за садашњост и будућност унутрашњих односа и међурелигијске кохезије”, додао је Јововић. „Нови закон не може регулисати све односе са верским заједницама, јер су неки битни у надлежности других ресора и државних органа. У те односе које нови закон не може регулисати, потпадају и враћање својинских овлашћења, школовање, грађевинске дозволе и издавање држављанства свештеницима.”
„Садашња црногорска власт“, како је казао митрополит црногорско-приморски Амфилохије (Радовић), „израсла је из марксистичко-тоталитарне идеологије”.
„Та идеологија и све што је она стварала, пропала је, али њен дух и њено начело остало је и остварује се под другим видом”, оценио је Амфилохије. „У Црној Гори је, поред позитивних промена у духу европске демократије, приметна тенденција обоготворења државе и нације. Те две категорије, које су земаљске, и ако се прихвате као мера слободе вероисповести, не могу отићи далеко од онога што је било пре и биће немогуће доћи до истинског напретка у утемељењу слободе на признатим начелима савременом свету.”
Митрополит је то навео као једну од највећих опасности за нормално функционисање друштва у независној Црној Гори, и „то нас је и подстакло да иницирамо овакве скупове да бисмо утврдили у каквом стању је слобода вероисповести у Црној Гори”.
Координатор Правног савета митрополије др Велибор Џомић, казао је да је слобода вероисповести темељно људско право и, како је додао, „неопходно је поштовати различита уверења јер грађани због различитих уверења не треба да трпе шиканирања и прогоне”.
„Увек има проблема у остваривању тих права, као што их има и остваривању других људских права, али начелно се може рећи да се слобода вероисповести у Црној Гори поштује, али је то потребно даље нормирати”, навео је он.
Како је казао Џомић, нови закон о правном положају верских заједница мора да уважи међународне стандарде и слободу вероисповести, да уреди положај цркава, као што је то урађено у државама Европске уније.
„Појединци погрешно тумаче слободу вероисповести, јер је свако право и слобода ограничено слободом другог”, каже он. „Људска права, па и слобода вероисповести, ограничена су и на тим границама се појављују проблеми.”
По оцени секретара у Министарству правде Наташе Пешић, Црна Гора се поноси културом верског суживота.
Подгорица – „Ниједна црква не може имати посебне привилегије и нови закон о правном положају верских заједница се мора базирати на одвојености цркве од државе и на гарантовању слободе вероисповести“, каже помоћник министра за људска права Иван Јововић и додаје да Влада Црне Горе за ову годину планира доношење новог закона о верским заједницама како би био усаглашен са правним поретком државе, јер је важећи акт усвојен 1977. године.
Он је додао да су државни органи у протеклих 20 година материјално помагале верске заједнице у обнови верских објеката, „иако у уставу не постоји одредба да држава мора материјално помагати било коју цркву”.
Влада Црне Горе је учествовала, како је казао Јововић, у плаћању 50 одсто доприноса за пензијско и инвалидско осигурање свештеника и верских службеника, за које су верске заједнице доставиле евиденције.
На округлом столу „Слобода вероисповести у Црној Гори”, који је у Подгорици организовала Митрополија црногорско-приморска, присуствовали су и представници католичке, исламске и јеврејске заједнице у Црној Гори. Јововић је подсетио да је влада потписала уговоре о уређивању односа са католичком, исламском и јеврејском заједницом у Црној Гори, и додао да извршна власт у блиској будућности планира да то исто уради и са православном заједницом.
„Влада планира да регулише и односе са православном заједницом, јер је њена историјска улога од неупитног значаја за садашњост и будућност унутрашњих односа и међурелигијске кохезије”, додао је Јововић. „Нови закон не може регулисати све односе са верским заједницама, јер су неки битни у надлежности других ресора и државних органа. У те односе које нови закон не може регулисати, потпадају и враћање својинских овлашћења, школовање, грађевинске дозволе и издавање држављанства свештеницима.”
„Садашња црногорска власт“, како је казао митрополит црногорско-приморски Амфилохије (Радовић), „израсла је из марксистичко-тоталитарне идеологије”.
„Та идеологија и све што је она стварала, пропала је, али њен дух и њено начело остало је и остварује се под другим видом”, оценио је Амфилохије. „У Црној Гори је, поред позитивних промена у духу европске демократије, приметна тенденција обоготворења државе и нације. Те две категорије, које су земаљске, и ако се прихвате као мера слободе вероисповести, не могу отићи далеко од онога што је било пре и биће немогуће доћи до истинског напретка у утемељењу слободе на признатим начелима савременом свету.”
Митрополит је то навео као једну од највећих опасности за нормално функционисање друштва у независној Црној Гори, и „то нас је и подстакло да иницирамо овакве скупове да бисмо утврдили у каквом стању је слобода вероисповести у Црној Гори”.
Координатор Правног савета митрополије др Велибор Џомић, казао је да је слобода вероисповести темељно људско право и, како је додао, „неопходно је поштовати различита уверења јер грађани због различитих уверења не треба да трпе шиканирања и прогоне”.
„Увек има проблема у остваривању тих права, као што их има и остваривању других људских права, али начелно се може рећи да се слобода вероисповести у Црној Гори поштује, али је то потребно даље нормирати”, навео је он.
Како је казао Џомић, нови закон о правном положају верских заједница мора да уважи међународне стандарде и слободу вероисповести, да уреди положај цркава, као што је то урађено у државама Европске уније.
„Појединци погрешно тумаче слободу вероисповести, јер је свако право и слобода ограничено слободом другог”, каже он. „Људска права, па и слобода вероисповести, ограничена су и на тим границама се појављују проблеми.”
По оцени секретара у Министарству правде Наташе Пешић, Црна Гора се поноси културом верског суживота.
Нема коментара:
Постави коментар