Како је ”Новостима” потврђено у амбасадама пет чланица ЕУ за које Косово није држава – Грчка, Шпанија, Словачка, Кипар и Румунија – та њихова позиција неће се мењати.
Српски министар спољних послова Иван Мркић поручио је да наша земља, а посебно дипломатска мрежа, улажу огромне напоре да спрече нова признавања, али и да издејствују да неке државе које су то учиниле – повуку своју одлуку. До сада су то урадиле две земље – Сао Томе и Принципе и Мали.
Ни последњи покушај Хашима Тачија да Ватикан и нови папа направе заокрет у политици према нелегалним шиптарским структурама није уродио плодом.
То потврђује и папски нунције у Београду Орландо Антонини:
„Ово није први пут да Приштина од Свете столице тражи признавање Косова. Они, наравно, користе сваку прилику да упуте такав захтев, посебно ако је то у јавности. У сваком случају, могу да поновим, посебно узимајући у обзир преговоре између Београда и Приштине, који су у току, да Света столица не види ниједан разлог да промени свој добро познати став.“
Сличан одговор добили смо и од амбасадора европских земаља које не признају нелегалне шиптарске структуре. У Грчкој амбасади кажу нам да је њихова политика јасна, да признања шиптарских терориста нема и неће га бити. О признавању не размишљају ни Румунија и Кипар.
Амбасадор Шпаније Артуро Лаклаустра Белтран подсећа на принципијелну позицију ове државе да не призна једнострано проглашену независност КиМ.
„Став Словачке није се променио. Не признајемо Косово као суверену државу и истовремено подржавамо све иницијативе које су у складу са европском перспективом целог балканског региона“, каже нам амбасадор Јан Варшо.
Наш некадашњи амбасадор у Берлину Огњен Прибићевић, међутим, упозорава да ће моћне земље које подржавају нелегалне шиптарске структуре наставити са великим притисцима да издејствују нова признавања:
„То лобирање иде у два правца. Први је притисак на пет чланица ЕУ, а други на Египат. Веома је важно шта ће урадити Каиро, јер је ова земља, уз Иран и Саудијску Арабију, један од стожера у арапском свету.“
Амбасадор Египта у Београду Али Галал Абделазиз каже да они не признају нелегалне шиптарске структуре и да пажљиво прате дијалог у Бриселу, надајући се да ће што је пре могуће доћи до прихватљивог решења, пре свега у интересу свих људи у региону који желе мир и добробит.
Павле Јевремовић, наш некадашњи амбасадор у УН, објашњава да ће се нелегалне шиптарске структуре фокусирати на оне чланице ове светске организације које их нису признале:
„У УН седе 193 државе и за пријем нове чланице мора да гласа већина. Наравно, под условом да захтев Приштине прође СБ, где Кина и Русија имају право вета.“
Спали на малу четворку
У години када су шиптарски терористи прогласили независност, као државу, признале су их 53 земље. Наредних година тај број је почео драстично да пада, па је у 2009. било 11 признавања, у 2010 – осам, 2011 – 13. Током прошле године нелегалне шиптарске структуре су признале само четири државе – Гана, Хаити, Брунеј и Чад.
Извор: ВасељенскаТВ
Нема коментара:
Постави коментар