Најважнија је безбедност сведока и тајност, каже шеф
тима Европске уније за истрагу навода о трговини људским органима на
Косову Клинт Вилијамсон. Он очекује прве резултате кроз две године, али и
страхује да ли ће сведоци који су помогли Дику Мартију тада бити
спремни да се појаве пред судом.
Не без разлога, амерички дипломата и тужилац Клинт Вилијамсон, који је на челу истраге Европске уније о трговини људским органима на Косову, одлучио је да му канцеларија буде у Бриселу, а не на Косову.
"Застрашивање сведока и заштита сведока су најважнији фактор", каже у интервјуу АФП-у Вилијамсон, до којег су новинари стигли тек после провере дуге 24 сата, уз ригорозну конролу приликом уласка у просторију намењену за разговор и уз испуњење многих услова, попут - нема фотографисања, употребе мобилних телефона...
Амерички дипломата на челу је тима Евопске уније чији задатак је да провери наводе из извештаја Дика Мартија да је на Косову у току рата било трговине људским органима и да су у то умешани многи високи руководиоци Ослободилачке војске Косова, од којих се неки, међу њима и премијер Хашим Тачи, сада налазе на високим положајима.
„Наша је дужност да водимо истрагу у потпуној тајности и безбедности", каже бивши амерички амбасадор Вилијамсон, који је у био ангажован као адвокат у почетку рада Међународног кривичног суда за бившу Југославију, у Хагу.
Његов тим истражује тврдње да су албански побуњеници на Косову вадили органе српских заробљеника и продавали их на црном тржишту. Сматра се да је у том страшном послу око 500 људи, углавном Срба, отето, мучено и убијено, а све се догађало у хаосу након рата на Косову, у јуну 1999. године.
У извештају истраживача Савета Европе Дика Мартија наводи се да су у тај злочин били умешани високи команданти Ослободилачке војске Косова (ОВК), укључујући и садашњег косовског премијера Хашима Тачија.
Према извештају, органи су вађени из тела затвореника које је ОВК држао у Албанији, а у злочин је била умешана и мафија. Тачи и његова влада негирали су оптужбе и осудили Мартијев извештај.
ЕУ је пре годину дана основала посебну радну групу, са задатком да истражи наводе из Мартијевог извештаја, а шеф групе Вилијамсон сматра да је Мартијев истрага била посебно отежана због застрашивања сведока, али и због тога што у његовом тиму није био нико из западног Балкана.
„Цео процес је интернационализован. Ми смо предузели све кораке да поставимо заштитне зидове између нас и других правосудних органа на Косову, тако да је наш рад потпуно одвојен и самосталан", каже Вилијамсон.
Агенција АФП се пита откуд Американац на челу европске истражне групе и констатује да је то зато што он има 18 година искуства са ситуацијом на Балкану, али и да је као тужилац за ратне злочине и као дипломата у стању да сарађује са регионалним владама на највишем нивоу.
Вилијемсон одбија да изнесе детаље досадашње истраге свога тима, који чини око 20 тужилаца, истражитеља и аналитичара, процењујући да ће бити потребно око две године да истрагу, која трује регион, како пише агенција, приведе крају.
„То је заиста црни облак. Због њега су под великом сумњом тренутни премијер Косова и други високи руководиоци ОВК, што има велики утицај на односе у региону", каже Вилијамсон.
Да би се помогло истражитељима да испитају сведоке у Албанији, могуће масовне гробнице и угашене операционе сале, Вилијамсон и председник Албаније Сали Бериша раде на нацрту закона који ће омогућити екипи Европске уније да обави свој посао у тој држави.
На самом Косову спроводе се судска и полицијска истрага, нови лидери Србије обећали су пуну сарадњу, а Вилијемсон је недавно путовао у Македонију и Црну Гору, настојећи да и тамо обезбеди сву потребну помоћ у истрази, наводи АФП.
„Веома је важно да се са сведоцима разговара у пуној тајности, и ми због тога морамо да унапед са владама у региону обезбедимо све услове. Осим тога, разговарамо и о могућности да се сведоци дислоцирају", наводи Вилијемсон.
„То питање и изузетно важно, јер у току суђење косовским Албанцима пред Хашким трибуналом, били суочени са јаким индицијама да је било застрашивања сведока", каже Вилијамсон.
Проблем је и то, наводи Вилијемсон, што је од злочина прошло 12 - 13 година и питање је да ли ће сведоци који су помагли Дику Мартију сада бити вољни да учествују у кривичној истрази и да сведоче пред судом.
"Тешко је рећи да ли ће се резултати наше истраге поклапати са новодима из Мартијевог извештаја. Сувише је рано да се каже да ли ћемо доћи до истих закључака, а проблем ће бити и да добијемо информације које су употребљиве пред судом", рекао је Вилијемсон агенцији АФП.
Извор: РТС
Нема коментара:
Постави коментар