Европа у страху: Стигао их косовски бумеранг

Женева – Када се у само једној недељи отвори пут за референдум о независности Шкотске, Венеција подигне глас за отцепљење од Италије, на локалним изборима у белгијској Фландрији победе сепаратисти, а Каталонци поруче да их нико неће спречити да крену шкотским стопама… намеће се питање има ли заједничког окидача који је сепаратистичке повике унутар Европе учинио гласнијим него иначе?

 Економска криза. Косово као инспирација. То су неки од могућих одговора које нам нуде стручњаци.

„Овде видимо политичку употребу економске кризе. Поменути региони су богати и тврде да превише ‘доприносе’ остатку земље. Када је економска криза на делу, они кажу: за нас је боље да живимо сами. За многе људе који се суочавају са тешким ситуацијама, овај демагошки аргумент је врло примамљив“, Марсело Коен, професор на Институту за међународне студије и развој у Женеви.

Овај стручњак, који је био и члан српског правног тима пред Међународним судом правде у Хагу, не искључује присутност домино ефекта када се говори о активности сепаратистичких покрета:

„Европске владе попут Белгије, Италије и Велике Британије нису увиделе да су отвориле Пандорину кутију подржавајући сецесију Косова, а данас оне имају велике проблеме. То што су урадили са Косовом сада игра против њих.“

Сепаратистички црв већ данима је тема европске штампе, у којој се многи питају хоће ли западне земље признати Каталонији право на једнострано и по уставу Шпаније неприхватљиво одвајање, као што је то признато шиптарским сепаратистима. Често се закључује да неће, јер земље које су признале шиптарске сепаратисте држе до става да је то „својеврстан случај“.

Да је овде на делу принцип „пример васпитава и подстиче“, сматра Драган Симеуновић, професор Факултета политичких наука, аутор књиге „Нација и глобализација“.

„Одмах након давања независности Косову, Каталонија, која је сматрана угашеним политичким жариштем, поново је прорадила као етнички вулкан. Сетимо се, у периоду фудбалског првенства у Африци, и поред огромног интересовања Шпанаца за фудбал, на улицама Барселоне је демонстрирало милион људи захтевајући независност Каталоније. Шпанија је постала првак света у фудбалу, чему су допринели и Каталонци у њеним редовима, па су политички захтеви пали у засенак, бар на неко време“, каже Симеуновић.

Он додаје да су за сепарацију од велике важности и економски разлози, и да Шпанији никад није падало на памет да дозволи Баскији да се отцепи не само из политичких већ и из економских разлога, јер је Баскија подручје богато рудом гвожђа. Србија се, каже Симеуновић,
„Трепче сетила тек кад су јој узели Косово“.

„Економски разлози долазе у први план у време кризе, па тако Шкоти вагају да ли им се економски исплати одвајање од Лондона. Ако би ситуација у Шкотској, на економском плану, сутра могла да се разликује, побољша, захваљујући отцепљењу, до њега би брзо дошло“, наводи овај професор.

Јасан је и економски мотив Фландрије, која обухвата мање од половине белгијске територије, а која је заслужна за готово 60 одсто БДП. У том региону ових дана изборну победу забележила је сепаратистичка странка Н-ВА, а њен лидер Барт де Вевр је поручио: „Белгија ће ускоро бити конфедерација“.

Заражен сличним ентузијазмом је и покрет за независност Венеције, који жели нову државу на североистоку Италије.

Могућност нових мапа у ЕУ се озбиљно узима у обзир, па се већ прерачунавају модели подела спољних дугова земаља које би се распале.

Међутим, за разлику од широкогрудости Лондона, који је пристао да Шкоти 2014. на референдуму кажу шта желе, шпански парламент је рекао да о таквој могућности за Каталонију нема ни говора. Истина, анкете показују да би тек око 30 до 40 одсто Шкота било за самосталну државу, док је каталонски захтев опаснији по целовитост Шпаније, јер је тамо више од половине људи за одвајање од Мадрида.

Професор Коен остаје на опрезу када је реч о Шкотској:

„Не знамо какво ће тачно бити питање на том референдуму. Није ни јасно ко ће ту имати последњу реч: већина Шкота или британски Парламент?

Оно што јесте јасно и на шта пажњу скреће професор Симеуновић, јесте то да је од свих заједница човек највише опчињен нацијом, јер је реч о политичкој заједници која свом члану нуди илузију о највећој моћи.

Корзика и Баскија

Могуће је, наводи Драган Симеуновић, да ће се велике федерације попут Индије, али и неке друге, ускоро сусрести са изазовом сепаратизма у много већој мери него до сада. Марсело Коен каже да је тешко прецизно рећи где се могу појавити нови сепаратизми у Европи, али наводи сопствена очекивања:

„Ту су Корзика и Баскија.“


Извор: ВасељенскаТВ