Из ког разлога Бог допушта да буду искушавани они који га воле

Свети Исак Сирин

Услед љубави какву су свети показали према Богу томе што страдају за име Његово када их излаже тескобама, али не напуштајући оне које воли - њихово срце задобија одважност да непокривеног лица погледа у Бога и да Му се са надом моли. Велика је сила одважне молитве. Зато Бог допушта светима Својим да буду искушавани сваком патњом док, са друге стране, кроз опит добијају доказ о Његовој помоћи и о томе колико о њима промишља Бог - јер они услед искушења задобијају мудрост; Он то допушта зато да не би, остајући у незнању, били лишени науковања у овом или оном, како би опитом сазнали за све, не претрпевши потсмех од демона, а ако би искусили само добро, недостајо би им наук о другом делу и били би слепи у биткама.

            Ако бисмо рекли да их Бог поучава без њиховог сопственог сазнања о томе, то би већ значило да кажемо да Бог хоће да их учини сличнима воловима и магарцима, који ни у чему немају слобуду и да човек, ако најпре не буде искушан рђавим (и овде, као и у даљем тексту, под рђавим или злим треба подразумевати искушења,  патње), не може имати појам о добром, како би се, када сусретне добро, са знањем и слободом користио њиме као својим власништвом. Како је угодно знање уистину преузето из опита и вежбе и какву силу пружа ономе ко га је својим дуговременим опитом стекао у самом себи, познаје се по онима који су искусили подршку знања, исто као и немоћ природе и помоћ Божије силе, и у то се уверили. Они то спознају само онда када их Бог, уздржавајући најпре своју силу од тога да им помогне, доведе до свести о немоћи природе, о жестини искушења, о непријатељском (демонском) лукавству и о ономе са ким се боре, каквом су природом заоденоти, и како су били сачувани Божијом силом, који су део пута прешли, колико их је Божија сила узвисила, и колико бивају немоћни у борби са сваком страшћу, ако се та сила удаљи од њих, будући да из свега тога задобијају смирење, приближавају се Богу, почињу да очекују његову помоћ и пребивају у молитви. И како би се то прихватили када не би најпре стекли искуство о мноштву зла, доспевши у то зло по Божијем допуштењу, као што каже апостол: Да се не бих погордио због мноштва откривења даде ми се жалац у тело, ангео сатанин (2. Кор. 7; 12)? Када се, међутим, у искушењима више пута искуси Божија помоћ, човек задобија и чврсту веру; отуда постаје неустрашив и услед самог вежбања како је имао задобија смелост у искушењима.

            Искушење је корисно за сваког човека, јер ако је искушење било потребно Павлу, онда нека се свака уста затворе и сав свет да буде крив Богу (Рим. 3; 19). Подвижници бивају искушавани да би се њима (искушењима) прикључили свом богатству; одузети (парализовани) - да би се тако сачували од штетног, погружени у сан - да би их (искушења) припремила за буђење, удаљени - да би их приближила Богу, а они који су Божији - да би им се (искушењима) неустрашиво обрадовали. Сваки ненаучени син узалудно добија богатство из дома оца свога. Због тога Бог најпре искушава и мучи, па тек онда показује дарове. Слава Владики, који нас гориким лековима доводи од могућности да се насладимо здрављем!

            Нема човека који не пати за време науковања и нема човека коме се не би чинило горким време кда је испијао отров искушења. Без њих се не може задобити јака воља (одважна душа). Није, међутим, у нашој моћи да поднесемо искушења. Како иначе смолом зауставити истицање воде из посуде, ако је (смолу) претходно не ојача божански огањ? Ако се, просећи у смирењу са постојаном жељом, покоримо Богу у трпљењу, све ћемо примити у Христу Исусу, Господу нашем. Амин.

Подвижничка слова

Свети Исак Сирин