Хашки Трибунал у пресуди Анти Готовини утврдио да је операција „Олуја” у
лето 1995. била удружени злочиначки подухват на челу с председником
Фрањом Туђманом, смишљен да протера српско становништво из Книнске
крајине
ЕОГРАД - Сутра се навршава 17 година од почетка хрватске војне акције „Олуја” која је довела до егзодуса више од 200.000 Срба из Хрватске.
Акција „Олуја” почела је 4. августа 1995. офанзивом хрватске војске, полиције и Хрватског вијећа обране (војска босанских Хрвата) на подручја Баније, Лике, Кордуна и северне Далмације, односно на самопрокламовану Републику Српску Крајину. Дан касније, хрватска војска је ушла у готово напуштен Книн и истакла хрватску заставу.
У операцији „Олуја” учествовало је 138.500 припадника хрватске војске, МУП-а и Хрватског вијећа обране. Тим снагама су се, према хрватским изворима, супротставиле српске снаге од око 31.000 војника.
Подручје захваћено хрватском офанзивом напустило је готово целокупно српско становништво. Колоне избеглица на тракторима и другим пољопривредним возилима су преко подручја под контролом босанских Срба у западној и северној Босни кренуле ка Србији.
Власти у Србији су избегличке колоне упућивале у центре у унутрашњости земље, укључујући и покрајину Косово.
Војна акција „Олуја” убраја се у једно од најсуровијих етничких чишћења на подручју бивше СФРЈ.
Нема прецизних података о жртвама, а, по неким изворима, у акцији хрватске војске „Олуја” нестало је 1.805 особа, а Хрватски хелсиншки одбор за људска права тврди да је током те операције погинуло укупно 677 цивила.
Документационо-информативни центар „Веритас” у својој евиденцији има имена 1.960 погинулих и несталих Срба од којих 1.205 цивила, међу њима 522 жене и 12 деце.
Командант Главног штаба Хрватске војске Јанко Бобетко изјавио је у августу 2001. загребачком Јутарњем листу да је он аутор плана акције „Олуја” и да је војни врх с тадашњим председником
Хрватске Фрањом Туђманом ту операцију припремао две године.
Оптужницу против Бобетка Хашки трибунал отпечатио је 2002, али га хрватске власти нису изручиле том суду и он је до смрти 29. априла 2003. све време био у загребачкој болници.
Портпарол Стејт департмента Ричард Баучер изјавио је у децембру 2002. да су САД имале одређена сазнања да су припреме за акцију „Олуја” у току, али да нису биле „умешане у планирање или извођење те операције”. То је поновио и бивши амерички амбасадор у Загребу Питер Галбрајт на суђењу Слободану Милошевићу у Хагу.
У мају 2007. Галбрајт је у интервјуу хрватској телевизији рекао да верује да су хрватске власти биле умешане у злочине. „Нико не може порећи да су се злочини након 'Олује' догодили, укључујући и кораке чији је циљ био спречавање повратка Срба”, рекао је Галбрајт.
У Хрватској је 5. август државни празник који се слави као Дан победе и домовинске захвалности за акцију „Олуја” којом су под хрватску управу враћени последњи делови територије које су држали припадници српских војних јединица. Од 2000. тај дан се обележава и као Дан оружаних снага Хрватске.
Априла прошле године Хрватска радио-телевизија (ХРТ) објавила је податке Државног тужилаштвг Хрватске (ДОРХ) да су током и непосредно после „Олује” почињена 24 ратна злочина у којима је убијено 156 особа, као и да је за те злочине процесуирано само десет бивших припадника хрватске војске и полиције.
Више невладиних организација из Хрватске је, такође, у априлу 2011. подсетило на некажњене злочине током и после акције „Олуја” када је, како наводе, убијено више од 600 цивила.
Хашки Трибунал је јула 2001. отпечатио оптужницу против пензионисаног хрватског генерала Анте Готовине који је био командант те операције.
Готовина је од тада био у бекству све до хапшења у Шпанији 7. децембра 2005, када је изручен Трибуналу.
Годину дана раније том суду су се предала друга двојица генерала, Иван Чермак и Младен Макрач, којима се оптужени за прогон, депортације и присилно премештање, пљачку, безобзирно разарање насеља, убиства, нехумана дела и окрутан третман током и након операције „Олуја”.
Оптужница против Готовине је, одлуком Претресног већа Трибунала, спојена са оптужницом друге двојице генерала, Иваном Чермаком и Младеном Маркачем.
У проширеној оптужници као учесници у том злочиначком подухвату наводе се и тадашњи председник Хрватске Фрањо Туђман, министар одбране Гојко Сушак, начелник Главног штаба Хрватске војске Звонимир Червенко и његов претходник Јанко Бобетко. Од наведених једино је Готовина жив.
Априла прошле године Готовина је осуђен на 24, а Младена Маркача на 18 година затвора, док је генерал Иван Чермак ослобођен кривице.
У пресуди Анти Готовини хашки Трибунал утврдио је да је операција „Олуја” у лето 1995. била удружени злочиначки подухват на челу с председником Фрањом Туђманом, смишљен да протера српско становништво из Книнске крајине што је био навод оптужнице.
---------------------------------------------------------------------------
Избегли траже решавање егзистенцијалних проблема
БЕОГРАД – Удружење избеглица и прогнаника у Србији изразило је незадовољство што још нису решени егзистенцијални проблеми расељених из Хрватске током војне акције „Олуја”.
То удружење је указало да и после 12 година од те акције порушене српске куће у Хрватској нису обновљене, а, како се истиче у саопштењу, ретки повратници тешко живе јер углавном немају редовних прихода ни посла.
У саопштењу се наводи да је великом броју прогнаних Срба одузето станарско право и да у
Хрватској има 46.000 таквих случајева.
ЕОГРАД - Сутра се навршава 17 година од почетка хрватске војне акције „Олуја” која је довела до егзодуса више од 200.000 Срба из Хрватске.
Акција „Олуја” почела је 4. августа 1995. офанзивом хрватске војске, полиције и Хрватског вијећа обране (војска босанских Хрвата) на подручја Баније, Лике, Кордуна и северне Далмације, односно на самопрокламовану Републику Српску Крајину. Дан касније, хрватска војска је ушла у готово напуштен Книн и истакла хрватску заставу.
У операцији „Олуја” учествовало је 138.500 припадника хрватске војске, МУП-а и Хрватског вијећа обране. Тим снагама су се, према хрватским изворима, супротставиле српске снаге од око 31.000 војника.
Подручје захваћено хрватском офанзивом напустило је готово целокупно српско становништво. Колоне избеглица на тракторима и другим пољопривредним возилима су преко подручја под контролом босанских Срба у западној и северној Босни кренуле ка Србији.
Власти у Србији су избегличке колоне упућивале у центре у унутрашњости земље, укључујући и покрајину Косово.
Војна акција „Олуја” убраја се у једно од најсуровијих етничких чишћења на подручју бивше СФРЈ.
Нема прецизних података о жртвама, а, по неким изворима, у акцији хрватске војске „Олуја” нестало је 1.805 особа, а Хрватски хелсиншки одбор за људска права тврди да је током те операције погинуло укупно 677 цивила.
Документационо-информативни центар „Веритас” у својој евиденцији има имена 1.960 погинулих и несталих Срба од којих 1.205 цивила, међу њима 522 жене и 12 деце.
Командант Главног штаба Хрватске војске Јанко Бобетко изјавио је у августу 2001. загребачком Јутарњем листу да је он аутор плана акције „Олуја” и да је војни врх с тадашњим председником
Хрватске Фрањом Туђманом ту операцију припремао две године.
Оптужницу против Бобетка Хашки трибунал отпечатио је 2002, али га хрватске власти нису изручиле том суду и он је до смрти 29. априла 2003. све време био у загребачкој болници.
Портпарол Стејт департмента Ричард Баучер изјавио је у децембру 2002. да су САД имале одређена сазнања да су припреме за акцију „Олуја” у току, али да нису биле „умешане у планирање или извођење те операције”. То је поновио и бивши амерички амбасадор у Загребу Питер Галбрајт на суђењу Слободану Милошевићу у Хагу.
У мају 2007. Галбрајт је у интервјуу хрватској телевизији рекао да верује да су хрватске власти биле умешане у злочине. „Нико не може порећи да су се злочини након 'Олује' догодили, укључујући и кораке чији је циљ био спречавање повратка Срба”, рекао је Галбрајт.
У Хрватској је 5. август државни празник који се слави као Дан победе и домовинске захвалности за акцију „Олуја” којом су под хрватску управу враћени последњи делови територије које су држали припадници српских војних јединица. Од 2000. тај дан се обележава и као Дан оружаних снага Хрватске.
Априла прошле године Хрватска радио-телевизија (ХРТ) објавила је податке Државног тужилаштвг Хрватске (ДОРХ) да су током и непосредно после „Олује” почињена 24 ратна злочина у којима је убијено 156 особа, као и да је за те злочине процесуирано само десет бивших припадника хрватске војске и полиције.
Више невладиних организација из Хрватске је, такође, у априлу 2011. подсетило на некажњене злочине током и после акције „Олуја” када је, како наводе, убијено више од 600 цивила.
Хашки Трибунал је јула 2001. отпечатио оптужницу против пензионисаног хрватског генерала Анте Готовине који је био командант те операције.
Готовина је од тада био у бекству све до хапшења у Шпанији 7. децембра 2005, када је изручен Трибуналу.
Годину дана раније том суду су се предала друга двојица генерала, Иван Чермак и Младен Макрач, којима се оптужени за прогон, депортације и присилно премештање, пљачку, безобзирно разарање насеља, убиства, нехумана дела и окрутан третман током и након операције „Олуја”.
Оптужница против Готовине је, одлуком Претресног већа Трибунала, спојена са оптужницом друге двојице генерала, Иваном Чермаком и Младеном Маркачем.
У проширеној оптужници као учесници у том злочиначком подухвату наводе се и тадашњи председник Хрватске Фрањо Туђман, министар одбране Гојко Сушак, начелник Главног штаба Хрватске војске Звонимир Червенко и његов претходник Јанко Бобетко. Од наведених једино је Готовина жив.
Априла прошле године Готовина је осуђен на 24, а Младена Маркача на 18 година затвора, док је генерал Иван Чермак ослобођен кривице.
У пресуди Анти Готовини хашки Трибунал утврдио је да је операција „Олуја” у лето 1995. била удружени злочиначки подухват на челу с председником Фрањом Туђманом, смишљен да протера српско становништво из Книнске крајине што је био навод оптужнице.
---------------------------------------------------------------------------
Избегли траже решавање егзистенцијалних проблема
БЕОГРАД – Удружење избеглица и прогнаника у Србији изразило је незадовољство што још нису решени егзистенцијални проблеми расељених из Хрватске током војне акције „Олуја”.
То удружење је указало да и после 12 година од те акције порушене српске куће у Хрватској нису обновљене, а, како се истиче у саопштењу, ретки повратници тешко живе јер углавном немају редовних прихода ни посла.
У саопштењу се наводи да је великом броју прогнаних Срба одузето станарско право и да у
Хрватској има 46.000 таквих случајева.
Нема коментара:
Постави коментар