Institut za verska dela, (poznatiji kao Vatikanska banka),
zapravo niko ne nadzire, pa bi Sveta stolica trebalo da učini više
napora kako bi se sprečilo pranje prljavog novca preko ove njene
institucije, preporučuje se u izveštaju stručnjaka "Manivala", organa
Saveta Evrope za borbu protiv finansijske korupcije. U istom izveštaju
se preporučuje da nezavisno nadzorno telo kontroliše rad Vatikanske
banke.
Drugim rečima, pomenuti "Institut" bavi se i dalje sumnjivim transakcijama, a preko njegovih računa mogu i dalje da prolaze mafijaški milioni, po čemu je postao poznat. Kao pozitivno ističe se činjenica da je vatikanska žandarmerija ponovo dobila pravo da pokreće istrage o finansijskom kriminalu, ali je za žaljenje to što žandarmi nisu obučeni za ovakav posao.
Posle boravka u Vatikanu u novembru 2011. godine, eksperti Saveta Evrope dali su ovoj državi 9 od mogućih 18 poena, što je jedva prelazna ocena. Sveta stolica je povodom izveštaja Saveta Evrope obećala ozbiljniju borbu protiv legalizovanja novca preko računa njene banke.
Vatikansku banku osnovao je 1942. godine papa Pio XII. Zvanično, ona je "teška" 5 milijardi evra i upravlja računima više hiljada katoličkih verskih redova i udruženja. Banka je u više navrata bila umešana u finansijsko-kriminalne skandale.
Najpoznatiji je onaj iz 1980. godine kada je istraga utvrdila da je Vatikanska banka, na čelu sa svojim šefom američkim sveštenikom Polom Marcinkusom, bila većinski vlasnik banke Abrozijana koja se bavila pranjem mafijaškog novca. Njen direktor Roberto Kalvi nađen je potom obešen ispod jednog mosta u Londonu. Utvrđeno je i da je Marcinkus imao veze sa zloglasnom disidentskom masonskom ložom P2.
Jedan sveštenik uhapšen je ove nedelje u regionu Rima jer su krupni mafijaški šefovi prebacivali velike sume novca na njegov račun. Bivši predsednik Vatikanske banke Etore Goti Tedeski i sadašnji generalni direktor, još su u Italiji pod istragom zbog kršenja zakona protiv pranja novca.
Izvor: Vesti online
Drugim rečima, pomenuti "Institut" bavi se i dalje sumnjivim transakcijama, a preko njegovih računa mogu i dalje da prolaze mafijaški milioni, po čemu je postao poznat. Kao pozitivno ističe se činjenica da je vatikanska žandarmerija ponovo dobila pravo da pokreće istrage o finansijskom kriminalu, ali je za žaljenje to što žandarmi nisu obučeni za ovakav posao.
Posle boravka u Vatikanu u novembru 2011. godine, eksperti Saveta Evrope dali su ovoj državi 9 od mogućih 18 poena, što je jedva prelazna ocena. Sveta stolica je povodom izveštaja Saveta Evrope obećala ozbiljniju borbu protiv legalizovanja novca preko računa njene banke.
Vatikansku banku osnovao je 1942. godine papa Pio XII. Zvanično, ona je "teška" 5 milijardi evra i upravlja računima više hiljada katoličkih verskih redova i udruženja. Banka je u više navrata bila umešana u finansijsko-kriminalne skandale.
Najpoznatiji je onaj iz 1980. godine kada je istraga utvrdila da je Vatikanska banka, na čelu sa svojim šefom američkim sveštenikom Polom Marcinkusom, bila većinski vlasnik banke Abrozijana koja se bavila pranjem mafijaškog novca. Njen direktor Roberto Kalvi nađen je potom obešen ispod jednog mosta u Londonu. Utvrđeno je i da je Marcinkus imao veze sa zloglasnom disidentskom masonskom ložom P2.
Jedan sveštenik uhapšen je ove nedelje u regionu Rima jer su krupni mafijaški šefovi prebacivali velike sume novca na njegov račun. Bivši predsednik Vatikanske banke Etore Goti Tedeski i sadašnji generalni direktor, još su u Italiji pod istragom zbog kršenja zakona protiv pranja novca.
Legalizovali milijarde
Prema podacima Italijanske centralne banke, u periodu od
2010. do 2011. godine količina opranog novca stečenog kriminalom,
porasla je za 147 odsto u odnosu na prethodne dve godine. Udruženje "SOS
Impreza" je čak procenilo da mafija u Italiji ima 65 milijardi evra u
gotovini, što znači da predstavlja najjaču banku u zemlji.
Izvor: Vesti online
Нема коментара:
Постави коментар