АПЕЛ ЗА ОБНОВУ МАНАСТИРА СВЕТА ЛАЗАРИЦА НА ДАЛМАТИНСКОМ КОСОВУ

 Један од најлепших заветних храмова Православне Далмације свакако је Далматинска Лазарица, која се налази у селу Звјеринац, десетак кило­метара јужно од Книна, на Далматин­ском Косову у долини коју окружују обронци Динаре, Козијака и Промине. Са благословом блаженопочившег Епи­скопа далматинског Стефана (Кнежеви­ћа), почела је ова светиња да се гради 1874. године и првобитно је била посве­ћена Светим праведним Јоакиму и Ани, али се њена градња веома споро одви­јала, читавих петнест година. 

 Разлог овог одуговлачења у изградњи огледао се у жељи епископа Стефана да храм посвети Светом великомученику Кнезу Лазару, јер се 1889. године обележавао јубилеј; 500-годишњица од Косовског боја.

Аустроугарске власти строго су забрањивале подизање храмова Срби­ма светитељима, као и национално буђење српског идентитета, тако да је приликом освећења храма епископ Стефан храм посветио Светом великомученику Кнезу Лазару 15/28.јуна 1889. године. Остало је забележено у „Српском листу" да је приликом освећења храма било присутно 7.000 верника.
Годину дана касније, 1890. године, у близини храма прошла је железничка пруга, а станица је названа Косово, која и данас носи тај назив. 3ахваљујући овом повезивању сваке године желе­зницом су се сливале велике масе верног народа из читаве Далмације. Лепо­та Далматинске Лазарице огледа се у градњи тесаним каменом, као и драго­ценим украшеним иконостасом, који је у оно време коштао 2.400 круна.

Ова светиња даривана је од многих добронамерних људи. Никодим Милаш је даривао храм великом иконом Светога Кнеза Лазара, док су богати тргов­ци Срби и Хрвати даривали овај храм полијелејима, иконама и крстовима...

Благословом блаженопочившег Епи­скопа далматинског Иринеја (Ђорђевића), уместо првобитног звоника пре­слице 1935. године саграђен је нови звоник који осветио блаженопочивши Патријарх српски Варнава (Росиђ), уз учешће епископа охридско-битољског др Николаја (Велимировића), горњо­карловачког др Максимилијана (Хајди­на), захумско-херцеговачког др Тихона (Радовановића), епископа далматинског др Иринеја (Ђорђевића), викарног епископа сремског Саве (Трлајића) и око седамдест свештеника.

Године 1940. црква Лазарица је проглашена манастиром и метохом мана­стира Крке, заветним храмом и названа је - Света Лазарица.

У Другом светском рату, манастир Лазарица био је оштећен и изложен пропадању, а обновљен је тек 1964­1965. године. Обновљени манастир поново је страдао у земљотресу 1970. године. Уследила је поновна обнова, тако да је на Видовдан 1973. године све­чано освензен. Време блаженопочившег Епископа Стефана (Боце) (1959- 1978) остаће упамћено по обнављању про­славе Видовдана на Далматинском Косову. Ову традицију окупљања код манастира Лазарице наставио је тада­шњи Епископ далматински Николај (Мрђа) (1979-1991).

Године 1991. на трон Епископа дал­матинских долази епископ Лонгин (Крчо), који је веfг 8. новембра 1992. године формирао Црквени одбор за обнову манастира Лазарице. Све што се успело обновити, девастирано је у последњем рату 1995. године, мана­стир је претрпео мања оштећења у уну­трашњости. Доласком 1999. године Преосвећеног Епископа далматинског Фотија почела је обнова ратом опусто­шене Епархије далматинске, тако да је у више наврата започињана обнова манастира Лазарице. Oдвијали су се радови на уређењу конака, порте, спољних дело­ва конака. Дограђено је и пет келија за живот монаха. На Видовдан 2008. годи­не манастир Лазарица коначно је ожи­вео, јер је добио настојатеља у лику јеромонаха Симона (Кузмановића), сабрата манастира Крке. Сада се ради на обнови и постављању новог крова на манастирској цркви. Молимо све људе добре воље да својим прилогом помогну обнову ове светиње. 

 

Račun kod:
RBA d. d. ZAGREB
Poslovnica Zadar
Kunski: 2484008-1104157944
Devizni: 2100127475
IВАN НR9124840082100127475
SWIFT RZBHHR2X


Извор: Епархија далматинска