Писан за обичне људе, Пут подвижника је изван-редан извор за свакодневно духовно размишљање, аутен-тичан духовни водич за духовни (религиозни) живот.
Тит Колиандер је рођен у Петрограду, у Русији, али је већину свог живота провео у Хелсинкију. Писао је на шведском и финском језику.
Пут подвижника је прва књига овог аутора преведена на српски језик у издању Српског православног братства Свети Лука из Торонта.
Бити стално на опрезу
О врту срца
Нови живот који си управо започео често се пореди са вртом. Земља коју вртлар обрађује дар је од Бога, баш као и семе, сунчева топлота, киша и енергија која је потребна за раст биљке. Међутим, сам рад у врту поверен је вртлару.
Ако земљорадник жели богату жетву, мора рано да рани и касно да леже, да плеви, проветрава, наводњава и прска, јер је обрађивање земље пропраћено многим опасностима које угрожавају жетву. Он мора непрекидно да ради, да непрестано бди, да буде стално на опрезу, увек приправан; али жетва на крају ипак зависи од природних услова, то јест од Бога. Врт који смо почели да обрађујемо и да над њиме бдимо је ливада нашег срца, а жетва - вечни живот.
Вечни, јер је независан и од времена и од простора, као и од било којих других услова; то је истински слободан живот, живот љубави, милости и светлости у коме не постоје границе природе, и управо због тога је вечан. То је живот духован, у једној посве духовној равни: стање битисања. Он почиње овде, у овом животу, и нема краја, и ниједна сила овога света не може га изнудити; може се наћи једино у човечјем срцу.
Осуђуј себе, вели свети Исак Сирин, и непријатељ ће одступити чим се приближиш. Помири се сам са собом, па ће се са тобом помирити и небо и земља. Труди се да уђеш у скривену одају свога срца и видећеш одају небеску, јер је то једна иста одаја, када улазиш у једну, видиш их обе. Степенице које воде у Царство су у теби самоме, скривене у души. Одбаци бреме греха и угледаћеш у себи узлазну стазу која ће ти омогућити усхођење.
Небеска одаја о којој говори овај светитељ је други назив за живот вечни. Назива се још и Царство Небеско, Царство Божје, или једноставно: Христос. Живети у Христу значи обитавати у вечном животу.
О тихој и невидљивој борби
Сада када знамо место на коме се мора водити борба коју смо управо започели, као и шта нам је циљ и где се он налази, схватамо и зашто се та борба назива невидљивом. Она се одвија у срцу, у тишини, дубоко у нама; и ту наилазимо на још једну веома важну ствар, коју свети Оци стално истичу: усне нека су ти запечаћене овом тајном! Јер, ако се отворе врата од сауне, сва топлота одлази и лековитост паре нестаје. Према томе, никоме не говори ништа о твојој новорођеној намери. Ништа не говори о новом животу који си започео, ни о опиту, ни о ономе што се надаш да ћеш добити. Све што се догађа у теби, тиче се само и једино Бога и тебе. Изузетак може бити једино твој духовник или исповедник.
Ово тиховање је неопходно, јер свако ћаскање о сопственим бригама потхрањује сујету и поверење у себе. А управо је то оно што мора, пре свега, да се искорени! У тиховању расте наше поверење у Њега који нас и без речи слуша. Твој задатак је да Му се приближиш, у Њега полажи своје надање: ти си усидрен у вечности, а у вечности не постоје речи.
Од сада надаље, почећеш да схваташ све што ти се дешава, велике ствари као и мале, све што ти је послато од Бога као помоћ у тој борби. Он једини зна шта је теби потребно и шта ти у датом тренутку треба: недаћа или успех, искушење или пад. Ништа се не дешава случајно, и из свега што се догоди може се понешто научити; то одмах схвати у срцу, јер на тај начин расте поверење у Господа кога си одлучио да следиш.
Ево још једног упутства које нам светитељи нуде на нашем путешествију: потребно је да себе видиш као дете које тек почиње да учи да изговара гласове и да прави прве, несигурне кораке. Сва мудрост овога света и све вештине које можда поседујеш потпуно су безвредне у борби која те очекује, као што је безвредан твој друштвени положај и цела твоја имовина. Имовина која се не користи за служење Господу је терет, а знање које не укључује срце је бесплодно и стога опасно, јер је умишљено. Такво знање назива се голим, јер нема топлине нити љубави. Мораш стога одбацити све своје знање и постати луд да би био паметан, просјак да би био богат, слабић да би био снажан.
(Артиоф) Тит Колиандер 1904-1989 Пут подвижника - Древно предање дисциплине и унутрашњег узрастања
Извор: Православље новине Српске Патријаршије
Нема коментара:
Постави коментар