СВЕТА ГОРА - ОГЊИШТЕ ВРЛИНА

Старац Јефрем

''Имамо особито задовољство да у овом броју нашег часописа објавимо неколико поука и беседа Старца Јефрема млађег, дикеја (насојатеља) Скита Светог апостола Андреја са Свете Горе.

Старац Јефрем је један од најистакнутијих светогорских духовника млађег нараштаја (рођен је 1956. године). На Свету Гору, у Свештени манастир Филотеј дошао је пре двадесет и седам година. Под руководством тадашњег игумана, Старца Јефрема аризонског, већ после шест година рукоположен је у чин јеромонаха, а две године касније 
постаје духовник (на Светој Гори сваки јеромонах није обавезно и духовник). Почетком деведесетих постаје игуман манастира Филотеја. Духовно је руководио овом обитељи све до 2001. године, када са осмочланим братством прелази у Скит Светог апостола Андреја у Кареји. Данас ово поштежитељно братство има више од двадесет чланова.

Поуке под насловима ''Помисли'', ''Неисповеђене помисли'' и ''Снег'' Старац Јефрем је писао за неколицину искушеника који су пристигли из Западних земаља. Неки од њих су тек тада и просветљени Светим Крштењем и било је неопходно да им се предоче, на веома једноставан начин, основе духовног живота. Из поука се, узгред, може назрети и са колико се пажње и љубави приступало душама које су учиниле прве кораке на путу спасења. Беседе ''Бдење'' и ''О молитви'' Старац је изрекао још као игуман манастира Филотеја.

Данас, као дикеј Скита Светог апостола Андреја, старац Јефрем често беседи монасима и многобројним ппоклоницима. Познат због духовних дарова којима је штедро обасут још у првим годинама монаховања, Старац има више хиљада духовних чеда, од Грчке од Финске, од Америке до Аустралије. Његове омилије се одликују сажетошћу и једноставношћу, али врло често у њима се налазе и појединости из духовног живота које тек чекају да буду забележене у некој књизи. Беседе су најновији плодови светогорске лозе живог Предања, чији се корени напајају на учењима Светог Григорија Паламе, Светог Никодима Светогорца, Старца Јосифа Исихасте, као и многих других знаних, или само Богу познатих атонских подвижника.

             
              Ове поуке и беседе Старца Јефрема појављују се први пут у преводу на неки од страних језика.''

ПОМИСЛИ

Господ је створио срце да би куцало, плућа да би дисала, а ум да би непрекидно мислио о Богу. После пада Адама и Еве, човек има помисли о Богу. Пре пада, човек је умом могао да види Божију благодат.

             
            Ум је раније могао да види Бога.

Сада, ум има помисли о Богу.

Ум се непрекидно бави помислима.

Господ Исус Христос, који је обукао на Себе људско тело, открио нам је пут и начин на који ће наш ум поново моћи да види Бога.

Да бисмо имали добре помисли, морамо хранити ум Исусовом молитвом: ''Господе Исусе Христе помилуј ме грешног''. Ова кратка молитва чисти срце, просветљује га и показује нам начин на који можемо видети Бога.

Сатана ради 24 часа дневно, ни једног тренутка се не одмара. Непрекидно нас бомбардује рђавим помислима, углавном помислима ГОРДОСТИ, наводи нас да ОСУЂУЈЕМО ближњег, приморава нас на ГНЕВ, жели да нас оскрнави ТЕЛЕСНИМ помислима.

Опроштај неисповеђених помисли можемо добити само кроз исповест и Исусову молитву.

Свемоћно име Исус има снагу и благодат да, само од себе спали сатанске помисли и да засади мирисне цветове врлина у нашем срцу.

Имате ли борбу са помислима?

Непрестано изговарајте Исусову молитву. Изговарајте је са смирењем, једноставношћу, без дволичења, са вером да ће нас благодат Божија спасти. Господ је такође био искушаван помислима на Гори искушења и зато зна колико Сатана мрзи Бога и човека.

Атомска бомба за сатану гласи: ''Ѓосподе Исусе Христе помилуј ме''.

Непрестано бацајте бомбе и радујте се што је Христос Победник и Спаситељ. ГОСПОДЕ ИСУСЕ ХРИСТЕ, ПОМИЛУЈ МЕ.

НЕИСПОВЕЂЕНЕ ПОМИСЛИ

Неисповеђене помисли ус лоше помисли.

Добрим помислима постајемо становници Раја.

Зла помисао баца нас у Пакао.

''Зато сваки човек, у зависности од својих помислим у срцу преживљава Рај или Пакао.''

Сатана нас без престанка бомбардује злим помислима. Његов лук испушта пламене стреле које рањавају бесмртне дше и зато сатану називају Стрелцем.

Православног хришанина који води духовну борбу називамо: ВОЈНИКОМ.

У Посланици Ефесцима, глава шеста, стихови 10-20, Апостол Павле, врховни заповедник, каже: ''А даље, браћо моја, јачајте у Господу, и у сили моћи Његове. Обуците се у свеорућије Божије, да бисте се могли одржати против лукавства ђаволскога. Јер не ратујемо против крви и тијла, него против поглаварства, и власти, и господара таме овога света, против духова злобе у поднебесју. Зато узмите свеоружије Божије, да бисте се могли одупријети у зли дан, и одољевши свему, одржати се. Сојте, дакле, опасавши бедра своја истином и обуците се у околоп правде (...)''

''Ако је Бог са нама, ко може против нас?'' (Рим. 8,31).

Снага иначе немоћног сатане крије се у неисповеђеним помислима. Исповедате ли помисли? Сатана гори.

Да ли их својевољно скривате? Он слави.

Људи су се исцрпљивали, подносили незамисливе ране, све док нису научили тајни начин да обеснаже сатану. Тајна је у једноставној Исусовој молитви, коу треба да иговарамо са смирењем, са смирењем и, опет кажем, са смирењем. ''Господе Исусе Христе помилуј ме''. Пустињски оци су говорили да се сатана највише радује када неко скрива помисли од свог духовног оца.

У свом зачетку злу помосао можемо да упоредимо, по њеној величини и снази, са мравом. Али када је сакријемо од дуовника она расте и постаје велика и бесна попут лава. Стога је можемо описати кованицом мрав-лав*. Сам многстрадални Свети Јов даје нам пример за ово: ''Мравојед је умро јер није имао шта да једе.'' Мравојед у нама је, дакле, умро. Блажени сте ви који сте очистили срца од неисповеђени помисли, јер у вашим срцима одјекује преслатко име нашег Христа.

*У Старом Завету овај појам гласи: мравојед

СНЕГ

(дуовни снег)

            Снег пророк Давид пише у 50-ом псалму: ''Опери ме у бићу бељи од снега.''

            Вода Светог очишћења састоји се од три ствари:

1
.    -  Светог Крштења (дух и вода),

     -  Христове Крви (Свето Причешће),

  

-- Сузе покјања.

У очишћењу душе, такође, помаже подвижнички живот са телесним трудом, то јест, метанијама које умарају тело, измарање, пост, бдења, вишечасовно стајање у цркви, смирена (скромна) послушања. Све наведено чисти и обнавља одору душе коју је Бог обукао у земно тело. Земно, али Богом створено. Човек почиње да се разликује од животиња када се, веома споро, чисте тело и душа. Чишћење почиње у души а тело у њему учествује, али може и да га омета. Тело прљају телесни греси док се душа помрачује гордошћу. Душа, дакле, живи од смирења (којем нас је Господ научио). Постоји, међутим, и лажно смирење, смиренословље, када говоримо о себи као о некоме ко ништа не вреди, али, заправо, мислимо супротно. Христова нетварна светлост је неупоредиво беља од снега, испуњена је миомирисом и просветљује како душу тако и тело. Молим се да вас Господ удостоји овог просветљења.

У манастиру Филотеју, 1997.

На земљи нема ништа беље од снега,

Али је од снега беља светлост душе

БДЕЊЕ

Христос, једини Човекољубац, дао нам је ноћ за одмор. На крају повечерја читамо: ''И дај, Владико, нама, који одлазимо на спавање, одмор теле и душе.'' Ово се односи на већину људи. Међутим, још од првих векова монаси су схватили важност и корист бдења. Тмина ноћи подстиче просвељење ума, а ноћна тишина помаже да се чистије, сабраније молимо. Монах непрекидно изговара Исусову молитву што га доводи до суза и покајања. Коначно, он задобија херувимско виђење, даје му се моћ да види демоне против којих се бори тако што побеђује сан током бдења. Борба против сна је веома тешка, али монах мора добити ову битку. Рибари целу ноћ не спавају надајући се добром улову. Али, врло често њихове мреже остану празне. Зар се ми, утолико пре, нећемо молити целе ноћи из љубави према Христу? Зар ћемо пла нашега живота преспавати? Одморићемо се у гробу. Зато, морамо се храбро борити. Корист од покајне молитве током ноћи не да се описати. Постоји прича о два манастира, о једном на планини и о другом у равници, долини. У оба манастира су једног дана одлучили да праве бдење. Манастир у долини је почео молитву у свитање и завршио кад је сунце залазило (12 часова). Манастир у планинама почео је бдење пред залазак сунца, а завршио у зору (12 часова). Монаси из манастира у долини имали су тешкоћа током бдења: дневна светлост је омогућавала њиховим очима да лутају, ум је био расејан, а око поднева обузела их је поспаност и безвољност. Монаси на планини су имали изузетно бдење. Пригушена светлост кандила, битка са демонима, све заједно учинило је да њихове бројанице испаљују молитве попут митраљеза. Закључак: једно су очи сове, друго очи орла. Монах који се моли ноћу постаје орао (херувимско виђење). Древни монашки опит доказује да је ноћ за молитву, а не за сан, или да је за врло мало сна после заласка сунца (четри часа сна по смркавању). Остатак ноћи посвећен је Христу: монах се моли Исусовом молитвом у келији, а потом и у цркви, уз пригушену светлост свећа и кандила.

Teшко је описати значај монашке молитве. Он се моли за све људе, као и за спас оних који су преминули. Његово милостиво срце љуби све без разлике, он не признаје непријатеље. Он никада не излази изван оквира православног предања, догми и богословља Православне Цркве. Монах се моли и за оне који се никада не моле. Ноћна, покајна молитва са сузама равна је стотини молитава које сачинимо дању.

*Демони су најјачи ноћу. Већина грехова чини се под окриљем ноћи. Зато се монах моли управо у оно одба кад су његови непријатељи (демони) у пуној снази.

*Када бисмо забележили помисли неког човека током 24 часа, написали бисмо књигу од хиљаду страница. И какве би све чудне ствари у њој нашли! Апостоли су записали да је Господ током дана проповедао и чинио чудеса, а ноћ је посвећивао молитви. Цео дан је био са грешницима, а целу ноћ је посвећивао молитви. Цео дан је био са грешницима, а целу ноћ са Богом – то је био Христов живот. Свети Апостоли су следили Христов пример: ноћу су се молили за све грешне свога света, дању су проповедали, исцељивали... Закључак: дању су људима проповедали Истинитог Бога, целу ноћ су се молили за њихово и своје спасење.

Господе Исусе Христе, помилуј ме: цео дан, 1 поен

Господе Исусе Христе, помилуј ме: целу ноћ, 100 поена.

*Ангелски чинови стоје у реду, док су демони у нереду. Тврдокорно, гордо срце оскрнављено телсесним грехом тешко произноси молитву, али монах се мора борити упорно и истрајно. И Господ, срцезналац, саградиће у њему ново срце у смирењу и љубави. Исусова молитва и покајне сузе помажу нам да остаримо ову замисао.

Архимандрит Јефрем Млађи, (тадашњи) игуман манастира Филотеја, Света Гора Атонска, Среда, 30. Март 2000.г., на дан светог Јована Лествичника.

Увод и превод: Искушеник, Александар Кнежевић,

Манастир Хиландар

Православни Пут – окотбар –децембар 2003.г.