Стослов други
1. Овце траже поља и ливаде, а паметни мир и спасење.
2. По питању у Цариград, а по дјелима у Рај.
2. По питању у Цариград, а по дјелима у Рај.
4. Паук је врло себичан, нити купи мед за људе као пчела нити прави свилу за жене као бубица, али има врлину ћутања. И међу људима са више мана нађе се нека врлина.
5. Мирно је море кад вјетрова нема и човјекова савјест кад ради што може.
6. Сунсокрет се окреће Сунцу, а праведан човјек Богу и светињи.
7. Неки имају обичај да орахе у ђердан вежу, а неки да добро дјело на јавност износе.
8. Да се скроји сукно, требају ножице, а за добра дјела добра воља. Ножице се од гвожђа праве, а добра воља се од Бога добија.
9. Кројач не прекида рад ако му се конац откине, а мудри не очајава у случају недаће.
10. Са бистром водом не вади жабу, а за доброчинство не тражи славу.
11. У огњу гвожђе као огањ бива, а човјек с Богом – слика му жива.
12. Не смета коњу боја длаке да није добар, ни хришћанину положај да није честит.
13. Ко добро не види нека узме наочаре, а ко жели знати Свето Писмо нека с вјером има и смирења.
14. Кључем се отварају врата, а милосрђем стиче вјечни живот.
15. У град се може ући са више срана, а у царство небеско са разним врлинама; ако не можеш богатством као Аврам, а ти сиромаштвом као Лазар.
16. Кад видиш звијезду Даницу, брзо ће и зора, а кад себе осудиш близу си спасења.
17. Трговац послије пазара преброји паре, а мудри по завршетку дана прегледа своју савјест.
18. Вијек је наш као и дневни пазар: ко се заговори биће празан у вече своје смрти.
19. Ко не зна преко ријеке гдје је газ нека пита газ нека пита, а ко хоће право да живи нека Божије слово чита; да га не понесе вода газећи и не занесе светска слава и сујета не читајући.
20. Не може се одједном научити пливати нити одмах навикнути побожно живјети.
21. Из малог јајета изађе крилато пиле, а из смиреног срца добро дјело.
22. За рибе су мора и ријеке, а за душу правда ис светиња.
23. Нема тога лимуна који не мирише ни доброчинства да се неће наградити. Треба лимун да зрене, а награди да дође вријеме.
24. Орући земљу не извади рибу и чинећи пакост не доживје мира.риба је у води, а мир у доброчинству. За обоје треба доста труда.
25. Ко носи ноћу зубљу свијетли себи и другима а ко чини добро спасава себе и другог.
26. мирног вола чува газда од сјекира, а праведног човјека Бог од напасти.
27. Родна воћка земљи гране савија, а кротки смирено главу држи.
28. У затвору родбина посјећује затвореника, а у напастима милост Божја човјека.
29. Кад лептир слети на цвијет не чује се, а побожни кад учини добро, не хвали се.
30. И драча-трн избаци цвијет као вишња и лицемјер се прекрсти као и побожни, али у плодовима сазнаћеш разлику.
31. Не смије кречана да буде без огња ни часа ни хришћанин један дан да проведе безбрижно, све до смрти.
32. Треба да је гука око кола аутомобила, а милосрђе, око срца људског.
33. Не остављај сјеме изван земље да га птице не истријебе и не објављуј доброчинства да их хвале не разнесу. Покриј сјеме земљом, а своја дјела смирењем.
34. Ловци кад хоће да ухвате лисицу ставе мамац на гвожђе, а враг да човјека наведе на гријех обећава му срећу у животу.
35. Острижене овце треба боље од града чувати, а немоћног грешника од строге осуде.
36. За бритву је гладило, а за душу Божја наука; за гладило треба уље, а за спасење треба милостиња.
37. Мило се лисици привући кокошкама, а лукавом духу до побожног човјека.
38. На снијегу су љући вукови, а на побожног зли дуси.
39. При пчелињаку паук често шири мрежу, а при доброчинству Сатана вазда ставља искушења.
40. Може да потоне и ко је добро научио да плива и да пострада и мудри, зато су потребни опрезност и смирење.
41. За гашење пожара постоји ватрогасна чета, а за смирење страсти строги постови.
42. Треба зубљу тући и превијати па да гори, а тијело патити и сустезати, па да је свето.
43. Бакалар треба тући и скувати, па онда јести, а тијело трудити и чистити, па да се спаси.
44. Неки људи стављају мрежу на прозоре због комараца, а мудри хришћани стегу на уста због грехова.
45. И моћни орао може пасти на љешину и витез човјек у ниско дјело, узрок је самољубље.
46. Честе кише печурке рађају а нечисто срце мржњу и завађу.
47. Ко шара јаја прсте ће обојити, а ко се дружи са грешницима срце ће покварити.
48. Причувај со од воде и срце од женског друштва, премда си од жене као и со од воде, како неко мудри рече.
49. Сукно треба да буде у ваљаоници, а хришћанин у искушењима; иначе сукно неће бити право, а хришћанин неће бити мудар него неук.
50. Зимска студен корисна је плодној маслини а тешка искушења побожном човјеку. Зато маслина роди уљем, а хришћанин се украси врлинама.
51. У млину треба ујам дати, а у животу искушења подносити.
52. Не продаје се кожа од лисице вазда једнако, нити човјек увијек у истом расположењу. Зато сачекај са продајом, а претрпи искушења, па ћеш једног дана бити богатији и новцем и душом.
53. Преко узбурканог мора бродови плове, а преко човјека разне напасти иду. Као што се брод отима валовима тако и човјек биједама у животу.
54. Не може свако вино издржати дуго година нити свачији карактер претрпјети тешка искушења. Зато се моли Господу да не паднеш у тешка искушења.
55. Може гром ударати и у црквени звоник и праведника напасти снаћи.
56. Пред саму бербу град може убити виноград, а пред смрћу и праведник сагријешити. Зато не хитај никоме с похвалама.
57. Не јаши коња гдје је стрмо и не хвали се у друштву да не паднеш с коња и с језика.
58. У лијевој руци држи узду кад јашеш коња и лијепо збори о човјеку гдје га није да се види да си јахач и честит човјек.
59. Гладан гавран у Августу и смокву поједе, а сиромах човјек у невољи и лаж рече. Гаврану је дато да месо једе, а човјеку да право збори.
60. У љетно доба можеш кресивом цијелу планину запалити, а у животу једном ријечју велико племе завадити.
61. Бољи су ораси са танком кором и мудри људи с мањим говором.
62. Сјеверни вјетар не даје росу на ливади нити празан разговор користи души.
63. Једна фабрика може радити и за више од сто живота, а један говор и триста душа саблазнити. Зато су скупе фабрике, а значајне ријечи.
64. Господско псето радо напада невољника – просјака, а демони гордељивог човјека, који је сиромах разумом као просјак хлебом.
65. Не сипај орахе вилама у врећу нити учи гордог мудрости да ти вријеме не пропадне и да ти се људи не чуде.
66. Обућари шију ципеле на кољенима, а зли дуси варају човјека на богатство.
67. Могу се и мирне пчелице поклати и праведник учинити нешто грешно, стога је опрезност потребна.
68. Усамљени виноград често се хара, а праведник међу грешнима немилостиво страда.
69. Гдје нема учитеља грају дјеца, а гдје нема страха Божјег владају пороци.
70. У млину и вигњу (ковачници) највише новости, стога се не хвали љубопитством.
71. Јако пиво превре низ чашу, а љути човјек претјера границу. Пиву је то знак вриједности, а човјеку доказ слабости.
72. Комарци се купе на свијећу ноћу, а безумни на женску љепоту у свако доба.
73. Нема јајета без жуманца ни човјека без мане, зато је потребно стално кајање.
74. Тијесна ципеле у путу стварају болове, а нечисте мисли човјеку у глави грехове.
75. Лисица бјежи од ловца, а грешна мисао од страха Божјега.
76. Сестре се оцрне за братом а анђели Божји за грешником.
77. И лијепа јабука може бити трула и краснорјечиви човјек варалица. Зато имај нож за јабуку и опрезност за човјека.
78. Бог кара да помилује, а добар човјек да научи.
79. Од пијаног љекара не вриједе рецепти нити наредбе од грјешне савести.
80. Радују се звијери тамној ноћи и нечастиви духови узнемиреној души.
81. Женама је мило радити око злата и свиле, а демонима око праведног и светог.
82. Љуће су змије у гори него оне у води и тежи је злотвор домаћи него извањи.
83. Циганин хвали коња да га прода, а ђаво човјека да га превари.
84. мико не може потковати коња боље од поткивача нити ико човјека у зло гурнути тако као његова својта.
85. Пузећи црв може истријебити кошнице крилатих пчела, а лакоми стомак изгубити углед и душу.
86. Чим дијете лептира притисне крилом, више није што је био, а земаљска срећа пуна је разочарења.
87. Кад вино одстане, љепше је, а ријеч смишљена кориснија је.
88. Цвјетање воћке знак је прољећа, а умно ћутање знак је мудрости и смирења.
89. снијег се топи од вјетра југа, а срце квари од рђавог разговора.
90. Притегни колан коњу у трку и сујетни језик у љутини, што је мудро и корисно.
91. Рекоше да није добро јести одвише меда ни говорити много, макар биле речи красне као што је мед сладак.
92. Мува у млијеку и лаж у говору гаде се побожном човјеку.
93. Неки од сиромаштине сипају воду у млијеко, а неки од интереса говоре лаж као истину. Сиромахе сажаљевај, а лажљиве не примај.
94. Из дубоког бунара људи ваде воду ужетом, а из поводљивог човјека тајне ласкавим говором.
95. Не ваља брава која је за сваки кључ нити је језик који сваког хвали.
96. Ако ти је кућа висока стави громобран и ако си главар, имај смирење, да ти гром не запали кућу, а тебе гордост да не понизи.
97. Не хватај оба вола у једну руку нити заузимај мјесто које ти није дато, да ти не буду криве бразде у животу.
98. Једне исте наочаре нијесу за свачије очи нити једно признање за сваког.
99. Пчеле у кошници слушају матицу и дају пример послушности.
100. Не бој се грома при громобрану ни судије кад чиниш право.
Нема коментара:
Постави коментар