Стослов трећи
1. Има рибе и без мора и радости и без богатства.
2. Тешко је наћи дјетелину са четири листа и богаташа сасвим и до краја побожна.
4. Зец има грдну ману у бјежању – стане и прислушкује, што је ловцу добро дошло. Многи су од тога погинули душевно и тјелесно.
5. Треба да познаш радост што ти доноси страдање у добровољном ношењу крста. Ако патиш као јеванђелски Лазар и подносиш бол и јаде без роптања, знај да ћеш стећи велико благо души.
6. Човјек се диви снази и лету орла како савлађује висине, а у себи има јаче силе од њега да савлађује све демонске замке. Као што орао са висине пада на стрвине тко и човјек са свога достојанства пада у блато порока. И као што орао одатле опет високо узлијеће, тако и човјек може да господари над својим страстима, а то је веће од икакве земаљске власти и славе.
7. Не узимај за истину да су праве ријечи оних који те хвале и ласкају. То је искушавање твоје душе. Сваку ласкаву ријеч сматрај за лаж и маску. Ако уживаш у истим похвалама, остаћеш мален пред Богом.
8. Не падај у очајање када те невоље задесе. Уздај се у милост Божју и свагда ће ти помоћи. Зар не знаш како су праведници страдали?
9. Као што лептир обиграва око пламена свијеће и сваки час може да изгори крила тако и човјек кад лута за страстима лако може да изгуби душу.
10. Преко залеђене ријеке пси вуку саонице, а преко развратног човјека демони шире саблазни.
11. Кад чамац тоне и маховина ваља, а кад се гријеши и суза спасава.
12. Оне људе који крену у ваздушним лађама да лете, прат погледима са љубопитством, а оне који се Богу обрате неки осуђују са завишћу.
13. Да очисти оружје мајстор тражи новац, а за оправдати душу Бог хоће кајање.
14. Кад дођеш у друштво назови добар дан, а кад уђеш у цркву, сјети се својих грехова.
15. И велики брод може да потоне и праведник згријешити. Зато је Бог оставио грешнику покајање, а капетану лађе мудрост и знање.
16. Пиво је горко неискусном, а побожност досадна развратном. Али пиво може да му се ослади, а развратник да се покаје, ако буде имао усрђа за кајање.
17. Змија најбоље чува своју главу, а паметни своју душу. Змија се скрива у међу, а паметни се спасава у Цркви.
18. Стражари кључем затварају тамницу, а добри хришћани смртном успоменом грешне жеље.
19. Ако се не разбије коре на јајету, пиле неће изаћи. И хришћанин ако не савлада грешне жеље неће васкрснути у вјечни живот.
20. Ако ти је кров на кућу нејак, мичи снијег, а ако ти је душа мила не таји гријех.
21. Возач аутомобила треба да има разни алат да поправи кола у случају квара на путу, а хришћанин осјећање грешности да би спасао душу.
22. Као што коси користи роса тако и души искрено кајање.
23. Покајничке сузе чисте душу од гријеха боље од ичега другога.
24. Молимо се Господу са Давидом да нам изведе душу из тамнице гријеха.
25. Као што вода гаси огањ тако и искрене сузе сваки гријех.
26. Плачи за гријехе своје и чезни за спасењем, па ће покајање да избрише све дугове твоје код Бога и људи.
27. Као што се у огњу чисти злато, тако и у покајању душа.
28. Не осуђуј никад другога макар да је и највећи грешник. Прије свега осуђуј себе. Можда си и ти у нечему крив за пад брата твојега.
29. Трговац свакога дана рачуна о добити и штети. Кад он толико брине о пропадљивој имовини, како да ти не бринеш о вјечном спасењу.
30. У славу Божју пчеле се труде, лептири шире шарена крила, а тихи и безазлени голубови се окупљају. И док скупљају зрна, један од њих на стражи будно их чува. Какав примјер људима да буду међу собом браћа и да стражаре над својом душом.
31. Док имаш живота пробуди своју савјест и смјерно моли Бога за милост да ти опрости гријехе.
32. У војсци је потребна труба, а у народу проповијед.
33. Нека не иде с тобом пас у цркву ни мржња на ближњег у твоје срце, да ти не замјере и Бог и људи.
34. Аутомобил оставља са собом дим и прашину, а развратно срце уздахе и очај.
35. Рђави пут штети гуме на аутомобилу, а развратно друштво људску душу.
36. Тешко мјесту куда војска прође, а души и тиелу где страсти бораве.
37. Пијани кројач поцијепану капу носи, а нечиста савјест сјетно лице има.
38. Коза воли стијене и висове, а себичност хвале и почасти.
39. Плитка вода да се лако замутити, а славољубиви брзо наљутити.
40. Јаки вјетрови ометају авионе, а времена блага праву побожност.
41. Шећер мами муве и осе, а земаљска слава малодушне људе.
42. И дебели лед опасан је и оправдана похвала може да штети.
43. Може и лисица д оштети виноград у зријевању и хвалисање човјека у његовој старости.
44. Чују се ораси кад међу њих руку метнеш, а славољубиви чим г споменеш.
45. Јечам даје коњу снагу и брзину, а славољубивом човјеку говор и осуде.
46. Дјеца радо иду по ливади за лептирима, а краткоуми за свјетском славом.
47. Зецу је најмилије уз узвишицу бјежати, а славољубивом о себи зборити.
48. Зецу су краће предње ноге него стражње стога воли узвишицу. А славољубивом пречи је овај свиет него вјечни живот, стога он себе обожава.
49. Јутарња роса издаје зеца, а сласти земаљске хришћанина.
50. Од медвједа се тешко сачувати и у врхунајвећег стабла, а од частољубља ни у најдубљој старости.
51. Мрави су радни и дружевни, али су и лупежи. А неки људи љубазни и храбри, али у славољубљу краду туђе заслуге за себе.
52. Кад мрав краде пшеницу с гумна за зиму ради као да је то његова жетва. А славољубиви о себи тако говори као да тиме даје поуке млађима.
53. жедна су уста при морској води, а душа празна при свјетској слави.
54. Неки људи од охолости и силе носе чизме и изнад кољена, а славољубиви и горди говоре о себи више него што пристоји.
55. Кокош огласи да је снијела јаја и зато их изгуби, а славољубиви хвалећи се губи сваку врлину., ако је има.
56. Зелени гај његује славује, а богата трпеза окупља ласкавце.
57. Паук ћутећи удави муву, а овај свијет својим чарима заведе душу.
58. Велики снијег може и царев ауто зауставити, а рђава ријеч и свету молитву оштетити.
59. Стари ауто се често квари у путу, а брзореки у говору.
60. Неки људи могу коња поиграти и без седла, а неки убити човјека и без оружја – злим ријечима.
61. Орао високо подиже корњачу, а гордост безумног човјека. У оба случаја погибија је неизбјежна.
62. За козу је град несносан, а за гордога савјет неподесан.
63. Неки људи носе капу „на криво“ од гордости, а неки тумаче Јеванђеље по незнању. Први су засудили осуду а други сажаљење.
64. Млијеко кад се вари, пјени се и диже, а горди кад се хвали узноси се. Млијеко може да прекипи, а горди да осиромаши.
65. Празан клас пшенице високо стоји, а горди човјек се висине гледа. Онај није родио, а овај нема памети.
66. Незналици се чини да море додирује крај неба, а гордоме ум до небеса. Међутим, доста је од мора до неб и од гордога до Бога и смирења.
67. Највећи је у мору кит, а велика страст – среброљубље.
68. Уз цара иде велика пратња, а уз богатство грешне насладе.
69. Човјек уздом запрегне коња да не утече, а ђаво среброљубљемчовјека да се не спаси.
70. Тврдица крије своје новце, а мудри своје тајне. Први да не учини коме добро, а други да му ко не учини зло.
71. Подземни крт не занима се за звијезде, а среброљубиви богаташ не мари за Божја чуда.
72. Слабо се чује пушка на снијегу и вапај сиромаха у уши среброљупца.
73. Развратни син безчасти оца, а грешни човјек небеског Творца.
74. Кобна птица ћук развалине тражи, а завидник несрећу другога.
75. Орловске очи надалеко виде, а злоћа завидника још даље.
76. Вијекје наш као дневни пазар: ко се заговори у животу, биће празан уочи своје смрти.
77. Комарци воле да су при смрдљивом блату, а нечисте мисли при преситом стомаку.
78. Од љетног града можеш утећи и под дрво, а од љутине не можеш ни у манастир.
79. Преко залеђене ријеке и пси вуку саонице, а преко развратног човјека демони шире саблазни.
80. Због великог снијега чобани носе крпе на ногама, а од тешког гријеха људи пате читавог живота.
81. На киши је тежи снијег, а са знањем учињени гријех већи.
82. Жестоки пас лаје и на познанике, а завидник осуђује и милог кума.
83. Што се мастилом напише, тешко се брише; а што се у гријесима научи, тешко се одвикава.
84. С новцем човјек може код људи д много успије, а молитвом код Бога. Његову помоћ да измоли. Пре треба да су неоштећене, а молита да је света.
85. Прекрсти се прије него почнеш да радиш и промисли кад хоћеш нешто да кажеш. То је мудро и побожно.
86. Кад возиш чамац, не примај мноштво људи, а кад се молиш Богу не мисли о свачему.
87. Привежи чамац јаче кад је облачно и кишовито, а моли се усрдније кад си у биједи и напасти, да ти вода чамац не однесе, а тебе очајање не савлада.
88. Навијај сат у одређено вријеме, а моли се Богу у свако доба. Биће ти сат тачан, а ти побожан.
89. Не може сат радити, ако се неће навијати, нити душа чиста и права остати ако се неће Богу молити. Таква је машина сата и природа човјекова.
90. Не вриједи љети кожа од лисице ни молитва Богу са мржњом на брата.
91. У вријеме рата треба боље стражарити и у вријеме поста чешће и усрдније се молити.
92. Стока се плаши аутомобила, а демони поста и молитве.
93. На барутни магазин може гром ударити, а на правога биједа нападнути. Зато је магазину потребан громобран, а хришћанину чиста молитва , као што је речено да се молимо да не бисмо пали у напаст.
94. Вјешти јахач и у највећој трци јабуку уграби, а прави хришћанин и у најтежој биједи Бога слави.
95. Знај тачно адресу коме пишеш и у молитви о чему ћеш Бога молити, да ти се не врати писмо и да молитва усније.
96. Пиши читко и чисто, а моли се предано и свето, па је успјех очигледан.
97. У пошти треба марка на писму, а душу чисте молитве кријепе. Иначе се не прима писмо у пошти нити је молитва угодна Богу.
98. Бачву стежу јаки обручи, а душу чисте молитве кријепе.
99. Јутарња роса чини олакшицу косиоцу када коси, а милостиња радост души кад се моли.
100. Кад млин меље треба гласније говорити, а гдје су веће саблазни треба се чешће молити.
Нема коментара:
Постави коментар