Демолирање и пљачкање руских храмова на таласу антируске хистерије која је завладала светом не треба да нас изненади. Не треба имати илузију да је под деструктивним поривом, какав је русофобија, који одавно тиња, било ко или било шта поштеђено. Не треба бити у заблуди, ни Јевреји у нацистичкој Немачкој нису веровали да могу да доживе репресију.
Овако за Спутњик провалу и пљачку православне цркве Светог Николе у Оксфорду коментарише професор Православног богословског факултета у Фочи Дарко Ђого и додаје:
„Тврдња да људи који разбијају цркве и излоге, уништавају све пред собом, то чине да би се одупрли политици тренутно владајућих у Москви, а да нису против народа, не стоји. Као и избацивање руске уметности, књижевности. Какве везе имају давно упокојени писци и композитори са било чиме што се некоме данас не свиђа у Москви“.
Пљачка цркве у Оксфорду
Непознати починиоци провалили су у православну цркву Светог Николе у Оксфорду рано ујутро у суботу. После преметачине из храма је однета значајна сума новца који је прикупљен за помоћ угроженима у Украјини. Украдени су и други предмети, крстови, олтарске посуде, па и свете мошти.
Проваљена је и црквена тезга са књигама, а напад је осудила портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова, која каже да је реч о ђаволским плодовима русофобне и дезинформационе кампање, коју је покренула лично шефица британске дипломатије Лиз Трас.
Укидају руску културу
Ђого каже да је пасивну русофобију осетио давно школујући се на Западу, али да је у последњих неколико година, након политичких инцидената и кампања за америчке изборе, дошло до нагле делегитимизације било каквог припадања руској култури, она једноставно не може да буде део светске.
„Одавно су људи на Западу били спремни да се радије одрекну Чајковског и Достојевског, него да трпе било шта руско. Зато ми, нажалост ови напади нису изненађење, одавно су људи на Западу склони томе да све што не разумеју олако одстране од себе. Крај високе модерне која је настојала да некако инкорпорира и руску културу у концепт светске и постмодернистичка плиткоћа и бљутавост ограничили су људе да они више нису у стању да разумеју достојанственост Достојевског и Чајковског. Светска култура се одавно опростила од тих највиших домета, сад се то само показује на ужасан, агресиван начин који је нама зачуђујући, зато што то не можемо да разумемо“, каже Ђого.
Запаљена и фискултурна сала
Протеклих дана у канадском граду Калгарију такође је оскрнављена руска црква, током протеста подршке Украјини, хулигани су на врата храма бацили црвену боју.
На таласу антируске хистерије која је завладала западном Европом, запаљена је и фискултурна сала једне руско – немачке школе у Берлину. На мети напада у тој земљи су и сами грађани руског порекла, бележе се свакодневна хушкања на послу, у јавном превозу, школском дворишту.
Упитан да ли је нацизам прегруба формулација за ове догађаје, ако се узме у обзир да су реакције на специјалну војну операцију Русије у Украјини само део свеобухватне борбе против система вредности, Ђого за Спутњик каже:
„Сваки тоталитарни режим и јесте располагао плитким и бруталним осећањима маса. То што је нешто плитко, не значи да није тоталитарно, а такви режими увек прво нападају симболичка места, она која су најрепрезентативнија за одређену културу, јер кад делегитимишете оно што најбоље представља, рецимо руску културу, књижевнике, руски балет, када заспете камењем и премећете по храмовима, наравно да су руски олигарси по Лондону и други грађани мегалополиса ситна боранија која ће да се уклапа у оно што ће бити друштвени импулс новог светског поретка“.
У дневник антируске хистерије и увреда уписан је и случај из Немачке, шокантна прича о једној учитељици која је ученика руског порекла натерала да устане, да пред читавим разредом заузме став у вези с Путиновом политиком и да се од те политике дистанцира.
Као тридесетих прошлог века
Наш саговорник додаје да тренутна ситуацију у Европи подсећа на тридесете године прошлог века када многи Јевреји у нацистичкој Немачкој нису веровали да је могуће да доживе било какву репресију, јер су у културном смислу они били Немци и потпуно у оквирима немачке културе, са другом вером.
„Слична је та врста асиметричног припадања, можете колико год хоћете да желите да припадате, али онај ко располаже деструктивном моћи, ако не жели да вас има унутар себе, он ће вас избацити“, подвлачи Ђого.
Упитан колико обичан народ у Украјини схвата да је у току свеобухватни можда и антихришћански рат када види разарање православног храма, колико схвата да је он у сваком случају жртва која се нашла у гротлу лудила са одређеним циљем, Ђого наводи пример познаника са Запада који се увек заједно подсмевао Русима и Украјинцима.
„Имао је увек изразито расистички, ниподаштавајући однос који би ударио на сваки тастер политичке некоректности. Сада ми шаље писмо у коме на патетичан начин говори о стварно великој трагедији која се тренутно дешава. Не желим да било којим коментаром учествујем у нечем што је, нажалост, доминантно последица дугих историјских процеса разарања свесловенског јединства, али оно што свако од нас мора да зна је да у свим овим борбама, они Славени који забораве своју браћу Славене углавном су увек били прве жртве инструментализовања за неке друге културне, политичке и остале агенде“, Тако је данас у Украјини, тако је јуче било код нас“.
Још не постоји реч…
Овај теолог каже да не постоји реч којом се може назвати разарање руских храмова по свету. Додаје да десакрализованом човеку храм не представља ништа нарочито, осим мете да над њом ту своју десакрализацију изврши.
„Ако су на фудбалским утакмицама хулигани, еуфемизам би било рећи да је ово исти тип хулигана. Немам одговарајућу реч која би то могла да изрази. Можемо само да се вратимо на ону мисао Достојевског која данас звучи тако пророчки, „ако нема бога, све је дозвољено“. Ако нема бога, зашто сматрамо да ће неко заштити божије храмове“, закључује Ђого.
Извор: Спутњик
#црква, #деца, #crkva, #deca, #војнаоперација, #путин, #русија, #рат, #украјина, #putin, #rusija, #rat, #ukrajina,#vojnaoperacija,
Нема коментара:
Постави коментар