У име Оца, и Сина и Светога Духа. Често се питам, драга
браћо и сестре, како то да нас Бог удостоји, ову светињу древну и овај град и ову
земљу, да нам дође овдје рука Светог Јована Крститеља и
Претеча, онога који је
крстио Господа у Јордану. Она рука која се дотакла главе Сина Божијега,
предвјечног Бога, дјетета малога. Да она, путујући широм свијета и
благосиљајући земље и народе, се на крају заустави овдје код нас. Велико је то
чудо Божије и велико знамење за нас. И питам се да ли је Свети Јован дошао
овдје међу нас зато што смо ми служили да он међу нас дође или је нешто друго у
питању? А највјероватније је да је то друго у питању. Свети Јован Крститељ је
видио, благодатним очима својим, да овај народ, ова земља, ово мјесто и овај
град, су у опасности да се одрекне Христа Бога. Не само да посумња у Њега, да
се одрекне Онога кога је он посвједочио, кога је он проповједао, кога је он крстио
у ријеци Јордану. Видио је Свети Јован, несумњиво, својим благодатним очима оно
што пише у Јеванђељу за земљу Завулонову и Нефталимову, за Галилеју
незнабожачку, у коју је дошла свјетлост и ту свјетлост она није препознала.
И ово мјесто, овај град се нашао у једном тренутку у опасности да се претвори у земљу Завулонову и Нефталимову, у Галилеју незнабожачку. Многи храмови, који су и данас запуштени овдје око Цетиња, по Катунској нахији, свједоче о том запуственију, о том отуђењу од светиње Божије. Неколико покољења. А и овај град такође се нашао у таквој опасности, страшној опасности да остане без Бога и светиње. И очевидно, Свети Јован Крститељ је то видио својим благодатним очима и зато је чудом Божијим, не нашим заслугама, његова света рука дошла овдје међу нас. Рука онога који је рекао за Христа ,,Ја Га не знадох, али Онај који ме послао да крстим водом, Он ми је рекао да на кога видим да силази Дух Свети, Он је Тај. Дух Свети сиђе на Њега и ја Га видјех и посвједочих да је Он Син Божији.”
То су ријечи Светога Јована Крститеља и Претече. То је Његово свједочанство. Свети Јован Крститељ и Претеча који је у себе сјединио, како каже мудри и равноапостолни просветитељ српски Николај: ,,Cjeдинио је у себе јагње и лава.” Јер само онај који је био јагње, могао је да каже са оваквим дубоким смирењем о Христу: ,,Ја Га не знадох.” Иако је он испунио Јеванђеље прије Јеванђеља, иако је од утробе матере своје кренуо да Га свједочи, Христа Господа. Није ли он заиграо у утроби матере своје, када је дошла Богородица у горњи крај, код своје рођаке Јелисавете. И није ли Јелисавета проговорила, у ствари он кроз њена уста проговорио: ,,Откуда то да дође мати Господа мога мени?” Свједочио Га је својим животом свеукупним и својом проповјеђу. Сјекира код дрвета лежи. ,,Покајте се, јер се приближило царство небеско!”
Као Јагње Божије и као Онај чији је он био Претеча, и он је вођен на заклање и није отварао уста своја. И као Јагње Божије хранио се у пустињи са медом дивљим и са врховима од пустињскога биља. И као такав, он је дочекао Онога којег је осјетио да је Он Јагње Божије које узима на Себе гријехе свијета, на ријеци Јордану. И опет испуњен том мудрошћу, чистотом и цјеломудреношћу и смирењем Јагњета Божијег, он је рекао: ,,Гле, Јагње Божије које узима на себе гријехе свијета.” И не само то, него је рекао: ,,Нијесам достојан да се дотакнем ремења на обући Његовој. Нијесам ја пророк, ја сам само глас онога који вапи у пустињи: Припремите путеве Господње!” Али тај исти Јован који је био испуњен те јагњеће чистоте и мудрости, цјеломудрености и смирења, он је некада, кад је требало, рикао као лав! Опомињући народ, који је скретао са путева Господњих, да се врати на прави пут. Он је био онај који је имао храбрости и смјелости да Иродијади и Ироду каже да не смије он узети жену брата свога, да ће проклет бити због тога. Огњени пророк Јован, Боговидац и Претеча Христов, који је заиста у себи ујединио јагње и лава, духовну снагу и силу и смјелост и храброст која га је коштала живота.
Јер његова глава је посјечена, у Антиохији чувана, као и његова света рука, да би из Антиохије, из храма посвећеног Светом Јовану Крститељу, који је претворен у џамију, стигла до царскога двора у граду светоме, Цариграду, одакле то Родоса, са Родоса до Малте, и с Малте то Петрограда, до Естоније, до Брисела, до Берлина, до Београда, до Острога, и ево на крају се зауставила рука његова овдје међу нас, да нас благосиља и да нас умудрује, да нас васпитава Духом Јагњета Божијег, да нас упућује на Његов закон, али и да на лавовски начин свједочи велику и свету истину о Христу као Сину Божијем. Он Га је исповједио као Сина Божијег, као Бога свога, као Спаситеља свога. И тиме је и нас научио да Га исповједамо, да се Њему јединоме клањамо и јединоме служимо, као што се он Њему јединоме клањао и Њему јединоме служио, да би исто чинили и безбројни свети Божији људи кроз вијекове.
И данас прослављамо Светог мученика Јулијана и Василису. Двије дивне Божије душе, који су се вјенчали светињом брака, али се обећали Христу Богу, па су живели као брат и сестра. А онда их је призвао Господ, па је постао игуман манастира у коме је било преко десет хиљада монаха, а она постала игуманија манастира гдје је било хиљаду дјевојака које су се посветиле Христу Господу. И она је пострадала и Бог је призвао све те дјевојке Божије у вријеме гоњења, страшнога гоњења цара Диоклецијана. То је онај Диоклецијан који је код нас запамћен као проклети цар Дукљанин. У то вријеме, хиљаде хришћана су мученички пострадали на истоку и на западу, до Азије, до Африке, Италије, западне Европе и до наших крајева. И у нашим крајевима су пострадали многи хришћани. По предању, манастир Светих архангела на Превлаци код Тивта, који је био сједиште преко двеста година, ове Митрополије црногорске, тај манастир је саграђен око гроба једног од мученика. Око мученичког мјеста, једног, пострадалог од Диоклецијана, древног хришћанина, могуће чак и епископ који је био на овим просторима, наследника Светога апостола Павла и његовога ученика Тита. Дакле, и овдје су пострадали хришћани за име Христово од Диоклецијана, као што су пострадали Јулијан и Василиса, као што су пострадали многи други за име Христово, попут Светог Јована Крститеља и Претече, који су својом мученичком крвљу посвједочили Њега као Сина Божијега. Остали вјерни Њему до смрти, као што је и Он остао вјеран њима и Оцу небеском вјеран до смрти. Као што је и Свети Јован Крститељ посјечен за Њега и за љубав према Њему и остао Му вјеран до смрти.
Дакле, тај Свети Јован Крститељ је онај који је дошао овдје међу нас, да нас духовно пробуди, да нас буди духовно, да нас подстиче на покајање срца и душе. Зато се он овдје појавио. Као што га је Бог послао међу тврдокорне Јевреје, тврдоврате, како их пророци називају. Тако га је Бог послао међу нас, ништа мање тврдокорне и тврдоврате, не би ли нас повратио духовно, не би ли нам повратио ум и разум и мудрост да се и ми, попут њега, поклонимо Њему и да Га исповједимо као Сина Божијега. Зато благосиљајмо увијек, а посебно у ове свете дане када прослављамо Богојављење и празник Светог Јована, његов сабор, благосиљајмо Господа што нас је удостојио овакве велике части, великог дара, руке која је крстила Христа. Да би, кроз њу и преко, ми утврдили у себе знамење Светога крштења, као што су то данас урадили наша дјеца, Иван и Милица, које је Бог удостојио да управо овдје, поред руке која је Христа крстила, на овај свети и недељни дан да приме Свето крштење. И да цјеливају руку која је Господа помиловала по Његовој светој богочовјечанској глави. Нека би њима Бог подарио крепости и снаге да остану до краја свога живота вјерни Господу, у кога су се обукли, Христу Богу нашем. Да носе Његово свето знамење и да живе по заповјестима Божијим. И по оном закону који је посвједочио Свети Јован и сам Господ и Црква Христова, кроз вијекове и до данас, и проповједаће до краја свијета и вијека.
Богу нашем дивном у Светом Јовану Крститељу и Претечи, његовој светој руци, дивном у Светом Јулијану и Василиси, Георгију Хозевиту и Домници, мученици, и Св. Григорију, охридском архиепископу и просветитељу, нека је слава и хвала у вијекове вијекова. Амин.
Транскрипт Данило Балабан
Извор: Митрополија црногорско-приморска
#Амфилохије, #mitropolitAmfilohije, #Amfilohije, #JovanKrstitelj, #rukaJovanaKrstitelja, #ruka, #ЈованКрститељ, #рукаЈованаКрститеља, #рука, #ЈованКрститељ,
Нема коментара:
Постави коментар