Прослављајући Крст Господњи, опет и опет сагледавамо тајну
Крста. Она је заиста несхватљива – пре свега је несхватљива савременом свету.
Крст је главно оружје против ђавола којег се он боји, и они који желе да уклоне помен Крста Господњег из свог живота самим тим доспевају под власт ђавола, а да често ни сами тога нису свесни. Крст је најјаче оружје, али је то и симбол помирења Бога и човека. Христос је кроз Крст спасио човечанство од служења ђаволу.
Међутим, људи не желе да чују за то.
Чак и ми, хришћани, покушавајући да разговарамо с овим светом и кад се трудимо да нас он схвати, често почињемо да кокетирамо са светом и остављамо по страни Крст Христов. Чини нам се да ће нас, ако будемо говорили не помињући Спаситељева страдања, не помињући шта је спасење само по себи – да је то тежак труд, подвиг, да је то Крст Христов – да то није уживање у овом свету, већ борба и труд, свет наводно схватити. И све мање говоримо о томе, трудимо се да покажемо овом свету како смо добри и како је лако општити с нама, да смо као други. И често поступајући по законима овог света губимо со и вера кроз нашу проповед не расте, већ слаби.
Веома је важно да не изгубимо ову со, веома је важно да не заборављамо да је Крст Господњи – „чувар целе васељене; Крст је моћ царева; Крст је утврђење верних; Крст је лепота Цркве,“ – као што данас појемо. Крстом је Господ помирио људски род с Богом и ово помирење представља залог спасења за нас, хришћане. Због тога никад не смемо заборавити на значај Крста Господњег. И треба да имамо на уму да га не можемо спознати у величини свог пролазног живота, већ у смирењу, у љубави, у подвигу и молитви.
Данашњи празник нас подсећа и на следеће. Кад је цар Ираклије ослободио Крст који су заробили Персијанци и кад га је вратио у Јерусалим, ишао је у царској одећи поносито га држећи. И изненада у једном тренутку није могао да се креће даље, и тада му је патријарх рекао да Онај Који је носио овај Крст није ишао у тако богатој одећи, да није ишао с таквом царском величанственошћу. И Ираклије је обукао врло сиромашну одећу и бос је понео Крст даље.
Тако нас Господ учи истинском смирењу и показује нам ко су прави хришћани. Прави хришћани нису они који у овом свету морају обавезно све да потчине и да победе, да превазиђу, да блистају на сваки начин и да имају огромну популарност. Прави хришћани су они који заиста личе на ученике Христове, на ученике Богочовека Који је у овом свету изгледао врло просто, живео врло скромно, ништа није имао и Чији ученици су такође били незнатни, непознати људи; али свет није спознао Бога у премудрости, па Га је спознао у јуродивости проповеди, кроз Христово распеће. Никад не смемо заборавити на то.
Христов Крст је лепота Цркве. Немојмо сами себе лишавати ове лепоте, немојмо лишавати себе наде јединства са Христом и спасења у Царству Небеском.
Амин.
Jeромонах Игнатиjе (Шестаков)
10/1/2020
#крстовдан, #krstovdan, #крст, #krst, #vozdvizenje,, #воздвижење, #ИгнатијеШестаков, #јеромонахИгнатијеШестаков, #IgnatijeSestakov, #jeromonahIgnatijeSestakov,
Нема коментара:
Постави коментар