ПРАЗНИК МАЈКИ - МАТЕРИЦЕ

Празник Рођења у телу Господа Исуса Христа познат као Божић јесте један од највећих и најрадосних празника који православна црква празнује. Рођење Христово је својеврсно Богојављење, тј. јављање Бога у Свету. Како каже апостол: „Бог се јави у телу“. То значи да је Син Божији, Бог Логос, узео на себе људску природу, људско тело (оваплотио се), и јавио се овде у свету, нама људима као Богочовек. У личности Сина Божијег сједињене су две природе: Божанска и човечанска. Говорећи о рођењу Христовом Свети Григорије Богослов каже: „Бог је дошао људима, приближио се људима, како би се људи приближили Њему.“ Рођење Христово је
догађај од космичке важности зато се црква труди да своје чланове достојно припреми за дочек празника. У богослужбену припрему спадају Недеља праотаца, Недеља отаца и претпразништво Рођења Христовог.

Код нас Срба Недеља праотаца, тј. друга недеља пред Божић, зове се Материце и та Недеља материца је украшена лепим обичајима. Пошто је Божић дан када се слави рођење Господа Исуса Христа, Сина Божијег, Спаситеља света, тај празник је празник рађања новог живота, празник родитељства – очинства и материнства. Материце су највећи хришћански празник мајки и жена. Тог дана деца поране и унапред припремљеним канапом, концем, шалом, марамом или каишем, за ноге на исти начин као што су њих мајке везивале на Детинце. Деца јој честитају празник, а мајка онда дели деци поклоне и на тај начин се „дреши“. У неким крајевима деца иду од куће до куће и пригодним песмицама честитају празник, а жене које су мајке, награђују их спремљеним даровима.

Сва три празника: Детињци, Материце и Оци, прослављају се највише због тога да би се укућани зближили, радовали поклонима и једни друге чашћавали. Ови празници симболизују породичне везе, слогу и међусобно поштовање и помагање. Осим тога, они су веома значајни за саму децу која, као главни протагонисти, равноправно са одраслима учествују у празничним обредима.

јереј Срећко Зечевић

Извор: Епархија шумадијска