Свете тајне и за трансродне особе

Особе које су због медицинских разлога промениле пол, имају права на коришћење дарова Цркве, од крштења до причешћа

Вест да је у подогоричком Храму Христовог васкрсења у Митрополији црногорско-приморској крштена прва трансродна особа која још није прошла транзицију, привукла је пажњу великог броја
медија, али ово није први случај у Митрополији црногорско-приморској да је трансродна особа пожелела да приступи некој од светих тајни.

Пре десет година, особа која је променила пол пожелела је да се венча у цркви и у Митрополији црногорско-приморској тада је објашњено да ће му венчање бити одобрено, ако приложи одговарајућу медицинску документацију. Протојереј-ставрофор Велибор Џомић, координатор Правног савета Митрополије црногорско-приморске објаснио је тада став цркве кад је реч о овом питању, а како наводи за „Политику” данас, он је остао непромењен. Укратко, особе које су услед медицинске оправданости промениле пол, имају сва права на коришћење дарова Цркве, од крштења до причешћа, с тим што се крштење, ако је обављено пре промене пола, свакако не понавља јер, како каже протојереј-ставрофор Велибор Џомић, „крштење се врши над личношћу, а не над полом”.

Особе које су услед медицинске оправданости промениле пол о томе морају да обавесте свештеника. Њему, такође, морају да доставе ваљану медицинску документацију која сведочи да се операцијама није приступило из хира, већ због медицинске нужности. Процедура је затим таква да се документација са молбом прослеђује вишим црквеним властима, а тек након благослова надлежног епископа могу да се обаве свете тајне и обреди над особама које су промениле пол.

– У црквеним матичним књигама ове промене морају бити евидентиране. Такав став према особама које су промениле пол Српска православна црква заузела је још 1986. године када га је формулисао блаженопочивши патријарх Павле, тада епископ рашко-призренски – наводи Џомић.

Како додаје, Митрополија црногорско-приморска данас би требало да се огласи и о најновијем случају крштења трансродне особе које је изазвало велику пажњу јавности.

Питање трансродних особа које желе да буду верници православне цркве и приступају светим тајнама за цркву је релативно ново, али неки општи ставови, изречени углавном из уста црквених великодостојника различитих помесних православних цркава, врло су слични. Већина не оправдава промену пола, али је спремна да са много више разумевања приступи случајевима где је она обављена искључиво из оправданих медицинских разлога. То разумевање, међутим, ограничено је на појединачне случајеве и не подразумева слободно изјашњавање и бирање сопственог пола. Тако се Грчка православна црква пре две године оштро успротивила закону који се тада нашао пред посланицима а предвиђао је да особе старије од 15 година могу законски да промене пол без икаквих претходних медицинских третмана.

По закону који је тада усвојен, довољно је изјашњење особе да жели да промени пол да би тако била и уписана у свим документима, док је раније била неопходна претходна медицинска дијагностика. За Грчку православну цркву усвајање овог закона било је „сатанско дело” и „уништавање људских бића”. Огласио се тада и други човек Руске православне цркве, митрополит волоколамски Иларион (Алфејев) који је закон назвао „злочином пред Богом и људима”. И руски великодостојник и грчки архијереји сматрали су да је неприхватљиво играње са природом и божјом вољом  такво остављање могућности појединцу да сам себи одређује пол заснован а на основу само свог личног осећаја.

Извор: Политика

--------------------------------------
Особа са слике говори о себи, тај део    
текста је преузет из новине ''Блиц'' :

Ја сам Вук Аџић, иако ми у личној карти пише да се зовем Милена и да сам женског пола. Знате, није било лако готово цео живот борити се са тим сазнањем да си заробљен у погрешном телу.

"Захвалан сам Митрополији црногорско- приморској и митрополиту Амфилохију што су ми омогућили да се крстим као мушкарац под именом Вук. Тиме су показали да имају велико срце и да Црква не прави разлику међу својим верницима. Црква је увек била моје уточиште и сигурна лука."