Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г.
Јоаникије служио је 29. јула 2019. године свету архијерејску Литургију у цркви
Светог свештеномученика Атиногена на Вучјем Долу, чиме је молитвено обележена
143-годишњица славне Вучедолске битке и прослављена храмовна слава.
Преосвећеном Епископу је саслуживало више свештеника и свештеномонаха епархија Будимљанско-никшићке и Захумско-херцеговачке, уз молитвено учешће верног народа сабраног из разних крајева Црне Горе и Херцеговине. Речима архипастирске беседе обратио се владика Јоаникије, који је казао да је сабор на Вучјем Долу сабрање у име Божје и Светог свештеномученика Атиногена:
-Сабрали смо се са разних страна, јер овај љетњи сабор на
Вучјем долу сабира све оне који држе сјећање шта значи Вучји До за Бањане,
Рудине и цио српски народ. Сабирамо се, већ, неколико година, у новоподигнутом
и освећеном храму, славимо име Божје, служимо свете службе, призивамо благодат
Пресветог Духа, пјевамо у славу Божју, причешћујемо се светим тајнама
Христовим. Ми овдје не долазимо као на неки општенародни сабор, него као на
празник, а и јесте велики, црквени празник. Свети свештеномученик Атиноген је
светац који је наше претке закрилио са Неба и својим молитвама укријепио њихове
деснице те су овдје извојевали величанствену побједу над непријатељем наше
отаџбине, наше свете вјере православне и непријатељима крста.
-Прошло је толико година и деценија, али се није заборавила
слава Вучедолских јунака, Црногораца и Херцеговаца заједно, које је предводио
краљ Никола. Тада није било никакве подјеле, него су се звали по мјесту. Овдје
је стара историјска Херцеговина, а и Црну Гору, добрим дијелом, населили су
Херцеговци, и Петровићи су Херцеговци. То јединство нашег народа, наших предака
је било непоколебљиво, јединство у вјери, у језику, једнодушност, јединство у
памћењу Косовског завјета и Косовске жртве. И Вучји До је доживљен као ново
Косово, а битка Вучедолска, као сјајна побједа, залијечила је косовске ране,
бесједио је Преосвећени Епископ Јоаникије, подсетивши:
-На тај начин су говорили и мислили краљ Никола, Петровићи и
наши преци. Тако је пјевао и велики пјесник Његош: Благо томе ко се ту нагнао,
већ га ране не боле косовске. Са тим сјећањима долазимо овом светом храму,
сабирајући се у славу Божју, а када се сабирамо у име Божје ми доносимо наше
радости, и жалости, памћење, историју и све се то освећује и сагледава из
божанске перспективе. Господ Исус Христос кријепио је наше претке својом
благодаћу, својим Крстом и Васкрсењем, те су чували своју вјеру. Онај народ,
који чува вјеру сачуваће своје име и своју отаџбину, културу, традицију, а
вјера је главна. Зато је много важно да, када се сабирамо овдје, да приступамо
овој светињи са страхом Божјим и са љубављу, докле траје света служба Божја да
нам то буде главно.
Владика будимљанско-никшићки је оценио да црквено-народни
сабор на Вучјем Долу има значајну културну димензију:
-То је лијепо и богоугодно. Оно што у храму доживимо
претачемо у наш разговор и цијело славље, које слиједи после свете службе. Даће
Бог, да будемо сложни и јединствени, да имамо љубави и разимијевања међу собом,
да подржавамо једни друге. Како год ко мислио, али, без народне слоге,
разумијевања и без дијалога нема нам опстанка.
Епископ Јоаникије је нарочито поздравио свештенство и народ
Епархије захумско-херцеговачке, који сваке године долазе на Вучји До „мјесто на
ком се потврђује наше вјековно јединство“.
По благослову владике Јоаникија, празник Светог
свештеномученика Атиногена и храмовну славу цркве, подигнуте у славу
црногорско-херцеговачких јунака изгинулих у славној бици на Вучјем Долу
честитао је свештеник Вељко Ковач из Гацка:
-Ми смо, заиста, браћа и један народ, а кад брат брата зове
у помоћ, кад га зове на радост, или жалост, брат не испутује ништа, него одмах
долази. Тако је између Херцговаца и Црногораца увијек било, тако је сада, и
тако ће бити док Христос поново не дође. Нека је срећна слава овог дивног
храма, слава свих нас и слава Божја, јер смо се, у слави Божјој, данас окупили
око Тијела и Крви Христове, као што су наши преци, борећи се за ту вјеру, овдје
пострадали и извојевали велику побједу над непријатељем Крста.
После светог богослужења одржан је пригодан
културно-уметнички програм у којем су наступили бројни песници и народни
гуслари. Предавање на тему битке на Вучјем Долу одржао је др Васиљ Јововић:
-Црногорци су битку на Вучјем Долу сврстали у највеће датуме
ратне историје против Турака, кроз читав 18. и 19. вијек. У народној свијести
Вучји До је надвисио Граховац, побједа на Вучјем Долу одјекнула је Европом.
Битка на Вучјем Долу продужетак је Косовске битке, па као што је у Самодржи
цркви „три неђеље тридес калуђера“ причешћивало војску, тако су и овдје, на
Црном Куку, митрополит Иларион и архимандрит Висарион Љубиша освештали 150
ратних застава. Касније је Петар Лубарда сликао Битку на Вучјем Долу као диптих
слике Косовски бој. Кнез Никола је у ратном прогласу написао: `Ја вас нећу
позивати као кнез Лазар: “Ко не дође….“ јер знам сви ће те за мном… Мурат узе
царство наше – Мурату га и отети ваља!` То је било у вријеме кад је образ био
црногорски устав, како је казао Љуба Ненадовић, који је одушевљен Вучедолском
битком, одмах 1876. године спјевао пјесму „Груда земље“, пјевајући о Црној
Гори, Црногорцима, књазу Николи, груди црногорске земље.
Храмовна слава прослављена је ломљењем славског колача и
трпезом братске љубави. Прославу су организовали парохија бањско-рудинска и
Удружење Бањана и Рудињана „Владика Сава Косановић“.
Извор: Епархија будимљанско-никшићка
Нема коментара:
Постави коментар