"...Касно увече неко закуца на врата келије. Ученик
похита и отворивши угледа пред собом чудног монаха, њему сасвим непознатог.
Монах је замолио да уђе и преноћи.
Уставши за јутрење, домаћин и гост стану заједно појати
службу. Дошавши до „Честњејшеје“, домаћин отпева само „Честњејшују херувим“ и
тако све до краја, уобичајену дакле стару химну Светог Козме Мајумског. А монах
странац начини другачији почетак песме, појући овакo: „Достојно јест ваистину
блажити тја Богородицу, присноблаженују и пренепорочнују и Матер Бога нашего“,
Кад је старац дошао са бденија и ушао у келију, млади монах
запоје „Достојно јест“, онако како га сами Анђео беше научио, и покаже старцу
плочу са анђеоским прстом урезаним словима. Чувши ту химну и видевши плочу,
старац се веома зачуди. Онда је узму и заједно оду у Протат (Πρωτάτο) у намери
да је покажу Проту Свете Горе и осталим старцима заједничког Сабора, и испричају
све што се збило.
Прославивши једногласно Бога и заблагодаривши Владичици
нашој Богородици за ово чудо, они сместа пошаљу плочу у Цариград Патријарху
Николају Хрисовергу и цару, са писаним објашњењем овог чудесног догађаја. Тако
ова ангелска химна би објављена читавој васељени, да се поје од свих
Православних преславној Мајци Божијој. А Богородичину свету икону која се
налазила у цркви келије у којој се догодило чудо, светогорски оци пренесу у
Протатску цркву, у којој она до данас стоји устоличена на светом трону у светом
олтару, јер је пред њом први пут Анђео отпевао ову химну. Саму келију назову
„Достојно јест“, а литицу на којој се она налази сви до данас зову „Адин“
(Певање) или „Псалин“ (Појање), јер jе у њој први пут зазвучала ова анђеоска,
Богомајци подобна химна.
Анђео који се јавио и исписао речи химне, био је Арханђел
Гаврило, а о томе сведочи и запис из Минеја за 11. јун, који каже: „На данашњи
дан слави се Сабор Арханђела Гаврила у ‘Певању’.“ Пошто се чудо догодило 11.
јуна 980. године, ондашњи оци у знак сећања на чудо, установили су овај празник
и служили једном годишње Божанствену Литургију на месту званом ‘Певање’,
поштујући и славећи Арханђела Гаврила, који оставши од почетка до краја
Богородичин хвалитељ и хранитељ, служитељ и радосни благовесник, послужи да се
објави ова химна Богоматери, јер само њему доличаше једна таква служба.
У древна времена Владика свију, Бог, даде Јеврејима Десет
заповести написаних прстом Његовим на две камене плоче, а сада господар Анђела
Божијих даде свима Православнима најслађу и најпријатнију химну Мајке Божије,
урезану арханђелским прстом на каменој плочи."
РЕЧИ ХИМНЕ Пресветој Богородици, исписане прстом СветогАрхангела Гаврила:
"Достојно јест
Јако во истину
Блажити Тја, Богородицу
Присноблаженују и Пренепорочнују
И Матер Бога нашего
Честњејшују Херувим и славњејшују
Без сравњенија Серафим
Безистљенија Бога Слова рождшују
Сушчују Богородици
Тја, величајем"
(Или:)
"Достојно је
Уистину
Да Блаженом зовемо Тебе, Богородицу
Увек Блажену и Свебеспрекорну
И Матер Бога нашега
Часнију од Херувима и неупоредиво славнију
Од Серафима
Тебе што Бога Реч непорочно роди
Уистину Богородицу
Величамо"
(Или:)
"Άξιον εστίν
Ως αληθώς
Μακαρίζειν σε την Θεοτόκον
Την αειμακάριστον και παναμώμητον
Και μητέρα του Θεού ημών
Την τιμιωτέραν των Χερουβείμ και
Ενδοξοτέραν ασυγκρίτως των Σεραφείμ
Την αδιαφθόρως Θεόν Λόγον τεκούσαν
Την όντως Θεοτόκον
Нема коментара:
Постави коментар