На данашњи дан, пре тачно две деценије, након низа спорних
покушаја међународне заједнице да се реши косовска криза, из базе у Авијану
полетели су први авиони. Авиони су наредних 78 дана бацали бомбе по војним и
цивилним циљевима широм земље.
Истовремено, из команде НАТО-а из дана у дан стизала су "објашњења" да је свака људска жртва, уништена болница, школа, мост, медијска кућа... само - колатерална штета. Војна интервенција на СРЈ почела је 24. марта око 19:30, по наређењу тадашњег генералног секретара НАТО Хавијера Солане, а влада у Београду исте ноћи је прогласила ратно стање. Првих дана, земљу је надлетало 70 борбених авиона, а њихов број се временом повећавао тако да је било и до 400 полетања дневно.
Према подацима стручњака из Србије, до 10. јуна забележено
је 18.168 авио полетања, из НАТО базе наводили су да их је било 38.004, од тога
10.484 ватрених дејства, док су остало била извиђања, летови танкера, авакса
...
Напади на СРЈ вршени су са бродова у Јадрану, из четири
ваздухопловне базе у Италији, а неке операције извршавали су и бомбардери који
су полетали из база у Западној Европи, па и из САД.
За све ове године, од појединих званичника могло чути да
изражавају жаљење због колатералих жртава, али не и извињење, јер се
интервенција алијансе и даље карактерише као оправдана.
Бројни званичници, међу којима је и стални представник
Русије у ОЕБС-у Александар Лукашевич упозоравају да је уз последице које је СРЈ
поретпела највећи проблем тај што поука није извучена, што и даље постоји
пракса примене "двоструких стандарда" и једностраног и селективног
тумачења норми међународног права.
Одлуком о тој војној интервенцији на СРЈ, сматрају бројни
критачари одлуке која је донета без сагласности УН, успостављен је модел за
интервенције и у Авганистану, Либији, Сирији, Ираку, Сомалији, Јемену, Малију и
што је још горе, крај се не види - најављују се нове у Венецуели, Никарагви,
Куби, Ирану...
Према наводима дипломата, интервенција је допинела и порасту
нуклеарног наоружања, јер су се мале и средње земље уплашиле да такође могу
постати жртве.
Обарањањем Ф 117, РВ и ПВО СРЈ су у првих пет дана НАТО
агресије, током које је бачено или лансирано 19.000 тона бомби и ракета,
изненадили америчко ратно ваздухопловство.
"Невидљива" летелица Ф 117, коју радари не могу да
примете и која је симбол моћи и неуништвиости америчке технологије, завршила је
у њиви код Буђановаца.
Према проценама војних стручњака, из 2016. године,
бомбардовање СРЈ, без сагласности Савета безбедности УН, коштало је НАТО око 43
милијарде долара и била је једна од пет најскупљих интервенција, међу којима су
и рат против тероризма, уследио након 11. септембра, и онај у Вијетнаму.
Током тих 78 дана уништено је око 50 одсто производних
капацитета земље, углавном у Србији.
Британски стручњаци су укупну штету проценили на милијарду
долара, а домаћи на 30 и више милијарди.
Према домаћим подацима страдало је више од 2.500 људи, а
рањено пет пута више.
Хјуман рајтс воч наводи да је број жртава био између 488 и
527, и то у Србији 201, на КиМ између 278 и 317, а у Црној Гори осморо, док
Фонд за хуманитарно право, наводи да је убијено 454 цивила и 300 припадника
оружаних снага.
Извор: Правда
Нема коментара:
Постави коментар