Житије и чудеса Преподобног Саве Сторожевског

Преподобни отац наш Сава од ране младости своје заволе Христа и омрзну свет, и отишавши к Преподобном Сергију прими од њега монашки постриг. У монашком ангелском чину он се добро
подвизаваше, јер желећи добити од Господа небеска блага он угађаше Богу постом, бдењем, молитвама, смиреноумљем и свима осталим врлинама. При томе он доживе многа искушења од демона, али их помоћу Божјом победи и зацари се над страстима.

Затим, по савету свога учитеља великога Сергија он оде из обитељи Свете Тројице и настани се у пустом месту на гори званој Сторожи, крај извора реке Москве, близу Звенигорода, на педесет врста од царског града Москве. Ту Преподобни Сава стаде монаховати у потпуно усамљеничком молитвеном тиховању, трпећи хладноћу и жегу. Међутим, то не потраја дуго. Глас о његовим подвизима и светом животу брзо се пронесе, и к њему почеше са разних страна долазити монаси и мирјани са молбом да живе поред њега и да их он руководи у духовном животу. Све њих Преподобни отац примаше с љубављу, и биваше им пример смирености и монашког трудољубља: сам он захватао је у реци воду, и на својим леђима носио на високу гору, и радио друге потребне послове. Тиме је желео да научи братију да се не лење и да не губе дане своје у беспосличењу, које је измишљач свакога зла.

После тога христољубиви кнез Георгије Димитријевич даде Преподобном оцу Сави потребна средства, да на том месту подигне храм у част чесног и славног Рождества Пречисте Богоматере. Преподобни подиже на молбу кнеза храм, и устроји манастир чудесан и велики, монасима на душеспасоносно живљење у њему. И Блажени Сава беше добри пастир Христовог стада у овој обитељи, напасујући своје стадо на духовним пашњацима и утврђујући их у многим врлинама.

Доживевши добру старост, Преподобни отац Сава мало оболе. Онда сазва братију и даде им многе поуке из Божанскога Писма: да чувају чистоту душе и тела, да имају љубави међу собом, да украшују себе смиреношћу, и да непрестано пребивају у посту и молитви. - После тога Преподобни им постави за игумана једног од својих ученика, и свој братији заповеди да буду послушни и покорни игуману. Најзад, давши свима мир и последњи целив, Блажени Сава у добром исповедању предаде душу своју у руке Божије, у трећи дан месеца децембра.

Вест о престављењу светог угодника брзо се разнесе по околини, и околни житељи, и сви христољубиви грађани Звенигорода, кнезови, бољари и прост народ, с великом љубављу слегоше се на погреб, носећи са собом своје болеснике. Извршивши над покојником надгробно појање, сахранише га чесно у подигнутој од њега цркви Пресвете Богородице. Чесне мошти Преподобнога Саве и до данашњега дана точе многа и разна исцељења свима који им с вером приступају, у славу Христа Бога нашег, који чини чудеса преко угодника Својих и по престављењу њиховом. Господу нашем слава, сада и увек и кроза све векове. Амин.

Казивање о чудесима Преподобнога Саве Сторожевског

Након много година по престављењу Светога Саве, игуман његове обитељи Дионисије једне ноћи, обавивши уобичајено правило, леже да отпочине од труда. У сну њему се јави чесни монах, благолик и украшен седином, и рече му: Дионисије, намалај моју икону. - Дионисије га упита: Ко си ти, оче, и како ти је име? - Благолики старац одговори: Ја сам Сава, оснивач овога места.

Пробудивши се из сна Дионисије призва неког старца, по имену Авакума, који беше један од ученика Преподобнога Саве, и упита га: Какав је изгледао по лицу Блажени Сава? - Авакум исприча игуману какав је изгледао његов ава и учитељ и каквог је раста био. - Тада му игуман рече: Управо такав ми се јави Преподобни Сава ове ноћи, и нареди ми да га изобразим на икони.

И Дионисије брзо изради икону Преподобнога Саве, пошто сам беше иконописац. И од тога времена нарочито стадоше се збивати многа чудеса и исцељења на гробу Преподобнога Саве.

У обитељ Преподобнога Саве доведоше бесомучника коме беше име Јуда. За време молебна Светоме Сави, бесомучни повика: Тешко мени, ја горим! - А када га упиташе због чега тако силно викну, он рече: Ја видех благоликог старца. Он стајаше на гробу Преподобнога Саве, држаше крст и осени ме њиме: из крста изиђе велики пламен и свега ме опали. Ето, због тога повиках, и тим пламеном прогнан би од мене нечисти дух.

Једном монаси обитељи Светога Саве узропташе на свога игумана Дионисија. И упутише великоме кнезу Јовану лажну доставу против њега. Кнез поверова њиховој клевети и нареди да игуман одмах дође к њему. Тада игуману, који беше у великој невољи, јави се ноћу у сну Сава Блажени и рече: Што си брижан, брате? Иди к великоме кнезу и смело говори; не сумњај, и Господ ће бити с тобом и помоћи ће ти. - Угодник Божји јави се такође и некима од роптача, и рече им: Ради тога ли се ви повукосте из света, да у роптању вршите подвиг монашког живовања свог? Ви ропћете, а игуман се са сузама моли за вас. И ко ће однети победу: ваше ли роптање, или молитва оца вашег? - Када игуман и братија предстадоше самодржцу и изјаснише се на суду суочени, тада роптачи бише посрамљени, а игуман се с чешћу врати у манастир.

Један од монаха обитељи Преподобнога Саве дуго и тешко боловаше од очију, тако да ни најмање није могао гледати у светлост. Но једнога дана он дође гробу Светога Саве, паде на колена и са сузама мољаше исцељење. И своје болесне очи стаде отирати покривачем што беше на кивоту светог угодника. Угледавши то, други монах који је ту стајао, поче га грдити: Исцељење добити нећеш, само ћеш прашином очи своје још више позледити. - Међутим монах што са вером припаде ка гробу Светога Саве, доби исцељење, а монах који га је грдио, изненада би поражен слепилом, и чу глас који му говораше: Што си тражио, нашао си, да би се на твоме примеру и други научили, да се не потсмевају и не хуле чудеса која бивају од угодника Божјег. - Тада ослепљени са великим страхом и ридањем паде пред гроб Преподобнога Саве и мољаше опроштај, који и доби, али не одмах него после многих молитава, суза и покајања.

Једне ноћи дођоше лопови у манастир Светога Саве са намером да покраду цркву Пречисте Богородице. Но када се они прикучише к прозору, што је над гробом Преподобнога, одједанпут се пред њима испречи огромна гора, на коју они ни на који начин не могаху узићи. Њих спопаде страх и трепет, и они отидоше празних руку. - Ово касније сами ти лопови испричаше када с покајањем дођоше у манастир; и они остало време живота свога проведоше у покајању.

Потом у обитељ Преподобнога Саве дође неки бојарин, Иван Ртишчев, носећи на одру болесног сина свог Георгија, који од велике слабости није већ могао ни говорити. Монаси одржаше молебан за оздрављење Георгија, па налише манастирског кваса у уста болеснику. И болесник одмах проговори, прихвати се хлеба са трпезе монашке, и постаде здрав. Силно обрадован исцељењем сина, родитељ његов узнесе велику благодарност Богу и Његовом угоднику Светоме Сави, и рече к Преподобноме као к живоме: Преподобни оче! Код своје куће имам много робова и робиња који пате од разних болести. Верујем, ако ти усхтеднеш, можеш и њих исцелити. - Измоливши од игумана кваса, бојарин се заједно са исцељеним сином врати кући својој. И нареди да му доведу једну од његових робиња, по имену Ирину, која беше глува и слепа: нали јој у уши манастирског кваса и помаза јој њиме слепе очи. И тог часа Ирина прочу ушима и јасно прогледа очима. И сви се запрепашћени дивљаху величини Божјој. Онда бојарин дозва једнога од својих робова, Артемија, који седам година бејаше глув: нали му у уши од истога кваса, и он одмах доби исцељење. После тога доведоше слепу девицу Кикилију; и она помазана тим квасом прогледа. Но сва ова чудеса чињаше не квас него молитве Преподобнога Саве, и велика вера бојарина Ивана. Након извесног времена разболе се и сам бојарин Иван. Употребивши исти лек, и он доби исцељење.

Игуман обитељи Преподобнога Саве Сторожевскога, Мисаил, тешко се разболе, и, изгубивши сваку наду на оздрављење, беше на самрти. Једном црквењак обитељи, Гурије, иђаше да звони за јутрење. Када пролажаше поред црквених врата, њега срете благолики старац и стаде га распитивати: Како је са здрављем ваш игуман? - Гурије му исприча о његовој болести. Тада благолики старац рече: Иди и кажи игуману, да призове у помоћ Пресвету Богородицу и оснивача ове обитељи старца Саву, па ће оздравити. А ти, брате, отвори ми врата да уђем у цркву. - Гурија обузе нека сумња и не хте да отвори врата пре звона, нити се усуди запитати старца, ко је и откуда је. Но појављени старац, не говорећи више ни речи, оде к црквеним вратима: врата се одмах сама отворише, и старац уђе у цркву. Гурије се онда у страху врати у келију и стаде прекоравати свога помоћника: Зашто синоћ ниси закључао црквена врата? Ето, овог часа видех непознатог човека где уђе у цркву кроз отворена врата. - Међутим помоћник са заклетвом тврђаше да је синоћ чврсто закључао црквена врата.

Тада они упалише свеће, похиташе у цркву, и нађоше врата добро затворена и закључана, као што их је помоћник Гуријев синоћ најсигурније закључао био. По завршетку пак јутрења Гурије исприча братији све што виде и чу. И сви једногласно закључише да је старац који се јавио, био сам Свети Сава. Чувши о томе, игуман Мисаил нареди да га носе на гроб Преподобнога. Тамо се он усрдно помоли за своје исцељење, и потпуно оздрави молитвама Пресвете Богородице и Преподобнога Саве.

И друга многа чудеса и исцељења биваху од гроба угодника Божјег. И сада бивају онима који са вером приступају, благодаћу Божјом, а на молитве Пресвете Богородице и Преподобнога Саве. Њега и ми молимо, да он и наше душевне и телесне болести исцели својим топлим посредовањем код Христа Господа Бога нашег, коме слава вавек. Амин.

Преподобни Јустин (Поповић) Ћелијски

Православие.ру