СПЦ тражи сазивање свеправославног сабора о аутокефалији

На недавном састанку са васељенским патријархом Вартоломејем, митрополит Амфилохије поновио је овај став српске цркве, који је у директној вези са ситуацијом у Украјини

Васељенски патријарх Вартоломеј још једном је у директном разговору упознат са ставом Српске православне цркве у вези са ситуацијом у Украјини, а поновљена му је и иницијатива највишег црквеног тела српске цркве Светог архијерејског Сабора да о овом питању треба сазвати нови свеправославни сабор.

Са васељенским патријархом састао се крајем прошле недеље митрополит црногорско-приморски Амфилохије, који је у патријаршијску резиденцију на Фанару дошао на путу за Молдавију. Састанак са патријархом Вартоломејем трајао је два сата и том приликом великодостојници су, како је саопштено из Митрополије црногорско-приморске, разговарали о свеправославним темама, нарочито о цркви у Црној Гори, Македонији, са посебним освртом на новонасталу ситуацији у Украјини. Понављајући став Сабора СПЦ о неопходности сазивања новог свеправославног сабора, уз учешће свих помесних православних цркава, митрополит Амфилохије истакао је да би сабор решио и ово, али и друга нерешена питања у православљу и да би био својеврстан наставак Критског сабора, одржаног пре две и по године.

На ванредном заседању, одржаном почетком новембра, Сабор СПЦ предложио је Цариградској патријаршији и свим осталим помесним аутокефалним православним црквама да се питање аутокефалије и питање православне дијаспоре што скорије размотре на свеправославном сабору, „како би се потврдили и оснажили саборност и јединство православне цркве и убудуће избегла искушења као што је ово кроз које сада пролази свето православље”. У саопштењу се под искушењем, мисли на ситуацију насталу после одлуке Синода Васељенске патријаршије да отпочне процес давања аутокефалије неканонским црквеним структурама у Украјини, што је довело до прекида канонског општења Московске и Цариградске патријаршије.

Предлог Сабора СПЦ да буде сазван свеправославни сабор послат је свим православним помесним црквама. Иначе, и на мајском заседању Сабора српске цркве цариградски патријарх позван је да у вези са ситуацијом у Украјини иде путем дијалога и свеправославног консензуса, а тај став поновио му је и патријарх српски Иринеј, када се у септембру састао са њим у Солуну.

Посебно је питање да ли је у овом тренутку, када су прекинути сви односи између Москве и Цариграда, могуће сазвати свеправославни сабор. Наиме, овај сабор по правилу сазива и њиме председава васељенски патријарх, као први међу једнакима. Међутим, став је Московске патријаршије да је последњим одлукама у вези са Украјином, које се оцењују као рушење вековног канонског поретка, васељенски патријарх то право примата изгубио. У недавном интервјуу „Политици”, митрополит волоколамски Иларион (Алфејев), шеф Одељења за спољне црквене везе Московске патријаршије, навео је да свеправославним сабором не може председавати цариградски патријарх, јер су најважнији проблеми у православном свету везани управо за његове антиканонске активности. Бојазан у вези са могућношћу решавања спорних питања свеправославно изразио је и поглавар Албанске православне цркве архиепископ Анастасије у писму упућеном почетком октобра руском патријарху Кирилу. „Колико год се чинило немогућим, верујемо да сви морамо учинити све што је у нашој моћи да се вратимо планирању новог великог сабора. Свесни смо да ће неки тај предлог сматрати нереалним и неостваривим. Ипак, уверен сам да нико не може бити реалиста верујући у чуда и да ’ствари које су немогуће човеку, могуће су Богу’.”

Вреди подсетити и да је последњи велики сабор православних цркава одржан пре две и по године на Криту, али иако је требало да буде свеправославни, на њему нису учествовале четири православне помесне цркве: Руска, Антиохијска, Бугарска и Грузијска. Готово до самог почетка заседања у јуну 2016. било је неизвесно да ли ће учествовати и српска црква. Делегација СПЦ, међутим, ипак је дошла на Крит, иако многи од њених претходно послатих предлога нису били усвојени. Међу њима је био и онај да Критски сабор расправља о аутокефалији и начину њеног стицања, уз образложење да је ова тема детаљно разрађена на припремним саборима. Упркос томе, на Криту се није говорило о аутокефалији, већ само о аутономији и начину њеног стицања.


Извор: Политика