Чуваркућа, декоративна биљка у облику зеленкасте розете,
може се видети на каменим кућама, у баштама, на балконима, у саксијама. Расте
на стенама, зидовима, камењарима и лако се одржава. Према
старом народном веровању, чуваркућа штити породицу од грома, олује, пожара и злих чини. Њен латински назив 'Sempervivum tectorum' значи „она која вечно живи на крововима“, тачније, у малим баштама на крововима, какве се могу и данас видети у Велсу.
старом народном веровању, чуваркућа штити породицу од грома, олује, пожара и злих чини. Њен латински назив 'Sempervivum tectorum' значи „она која вечно живи на крововима“, тачније, у малим баштама на крововима, какве се могу и данас видети у Велсу.
Као украсна биљка узгаја се већ 200 година. Чуваркућа је
изворно расла по јужноевропским камењарима, а за њену распрострањеност заслужан
је Карло Велики, који ју је сматрао лековитом.
Римљани су чуваркућу, познату још под именом „пасја
ружа", расејавали по Европи. Још један назив за ову биљку је и „јупитерова
брада". Громови спадају у домен врховног староримског бога Јупитера. Ова
биљка доводила се у везу и са Тором, нордијским богом грома. Плиније, римски
писац и научник, сматрао је да сок чуваркуће лечи несаницу. У Италији се
чуваркућа једно време користила за љубавне напитке, али безуспешно и кратко.
У српском језику постоји још неколико лепих назива за
чуваркућу: пазикућа, ваздажива, дивље смиље, жедњак.
Алојина „сестра"
Чуваркућа је вишегодишња биљка. Висока је од десет до
тридесет центиметара. Листови су црепасти, а могу бити зелени са црвеним
рубовима, пурпурни или љубичасти, а звездасти цветови су углавном црвене, жуте
или љубичасте боје. Чуваркућа је отпорна на сушу јер је унутрашњост њених
листова испуњена резервама воде и зато може да расте на различитим типовима
земљишта. Иако нема мирис, привлачи пчеле и лептирове.
Осим декоративности, изузетно је лековита и по благотворним
својствима подсећа на алоју. Садржи танин, слуз, смолу, калцијум-малат, масно
уље, мрављу и јабучну киселину. Зато поседује противупална, антисептичка и
диуретичка својства. У народној, традиционалној медицини користи се код упале
ува и мокраћних канала, цисти и миома, хемороида, помаже код грчева, надутости
и желудачних проблема, ублажава менструалне тегобе, иритације на кожи,
опекотине, осип.
Употребљава се сок из целе свеже биљке или само лист.
Тинктура чуваркуће састојак је хомеопатског препарата против упале грла. У
комбинацији са медом, чуваркућа је ефикасно средство за детоксикацију.
Трудницама, дојиљама и малој деци не препоручује се
унутрашња примена чуваркуће.
Савремена истраживања усмерила су се на полисахариде у соку
чуваркуће који се повезују са ефектима на имуносистем. Тако званична медицина
потврђује лековитост и значај ове лепе, благотворне биљке, познате и поштоване
у народној медицини.
Приредила Мирјана Бјелогрлић
Нема коментара:
Постави коментар