Прота Душан Колунџић, бивши професор Карловачке богословије
и дугогодишњи парох у Нирнбергу, где је подигао цркву, редовно је издавао
пастирска писма и писао душеполезне књиге. Протин син, протојереј Радомир,
пастирствује у Берлину.
Господ је у 2018. години обдарио породицу Душана Колунџића са два значајна јубилеја: 80 година од рођења протојереја-ставрофора Душана (1. јун 1938.) и 50 година од његовог венчања са Катицом, рођеном Милетић у Сремским Карловцима (30. септембар 1968.). Тим поводом су синови Мирко и протојереј Радомир организовали окупљање породице, сродника и пријатеља, школских другова, ученика и нирнбершких парохијана у Сремским Карловцима 7. августа 2018. године, на празник Успења Свете Ане. Позиву се одазвало око 80 гостију из Немачке, Хрватске, Србије...
Свету Литургију, по благослову Преосвећеног Епископа
сремског Василија, у Саборном храму Светог оца Николаја служили су:
протојереји-стварофори Душан Колунџић и Радослав Живанов; протојереји Стојан
Билић, Јован Милановић (старешина храма), Небојша Тополић и Радомир Колунџић.
Велику и сугубу јектенију, са благодарственим прозбама, изговарао је отац
Јован. Велико одушевљење присутнима приредио је Драган Јоцковић, бивши ученик
Богословије, соло певањем Молитве Господње, Оченаша, коју је и као ђак редовно
певао на недељној Светој литургији, а сада је допутовао из Хонг Хонга да изрази
поштовање према своме професору.
После заамвоне молитве прочитана је и молитва благодарности
Господу за сва добра која је у току заједничког живота и рада излио на породицу
Колунџић. Захвалну песму „Тебе Бога хвалим“ тихо је започео прота Божо Шијачић,
школски друг протојереја Душана, а наставили професори појања у Карловачкој
богословији. Прота Јован је, уз празничну проповед, рекао и неколико речи о
циљу окупљања, а изнео је и кратак животопис протинице Катице и протојереја
Душана.
Из храма су сви пошли ка згради Богословије, начинили
заједнички снимак на тргу и ушли у зграду, где их је дочекао ректор Богословије
протојереј-ставрофор Јован Петковић, зажелевши свима добродошлицу у ово здање,
где је пре више деценија отац Душан био професор. У свечаној сали присутнима се
обратио протојереј-ставрофор Марко Шпановић, ректор Богословије у пензији, који
је са оцем Душаном био у основној школи у Пакрацу, Богословији Светог Саве у
манастиру Раковици, на Богословском факултету у Београду и једно време су
заједно службовали у Карловачкој богословији. Сликовито је описао заједнички
животни пут од детињства до академског звања, посебно се осврнувши на време
проведено управо у Карловачкој богословији. У име ученика којима је прота Душан
био разредни старешина, са неколико лепих речи обратио се Душан Вујичић,
професор и издавач многих монографија српских цркава и манастира.
Трпеза љубави је организована на великој тераси хотела
Дунав. За добро расположење бринуо се секстет тамбураша под управом Немање
Шијачића из Турије, унука проте Боже. Дизане су здравице у част слављеника:
Милорад Јевтић из Нирнберга, у име бивших и јединих парохијана, као и у име
многих поклоника у манастир Хиландар, и Славица Вученовић у име Кола српских
сестара и парохијанки; Слободан Нешић из Бијелог Брда, где протиница и прота
живе после пензионисања; Бранко Теофиловић из Бршадина код Вуковара, у име
поклоника у Хиландар које је прота водио од 2005. године.
Дугогодишњи пријатељи из Београда протојереји Небојша
Тополић и Милорад Средојевић евоцирали су успомене на деценијама дуге контакте
и прегнућа на мисији Цркве. Последњи здравичар био је прота Стојан Билић,
износећи дружење и сарадњу са протом у Новом Саду, другим боравиштем породице
Колунџић. Госте је одушевио Слободан Нешић произношењем Бјелобрдске здравице,
записане од песника Ђорђа Нешића, која кроз хумор и збиљу представља Србе из
овогa питомог дравско-дунавског села.
Прота Душан је захвалио свима гостима који су могли да по
августовској врућини поделе радост значајних јубилеја са породицом Колунџић. Уз
громогласно „многаја љета“ завршено је дивно и ретко породично славље које је
протекло као у народној песми: „Све је свето и честито било и миломе Богу
приступачно“. Посебну захвалност у организовању прославе јубилеја породица
Колунџић је истакла протојереју Јовану Милановићу, старешини Саборног храма у
Сремским Карловцима, и Ненаду Мајсторовићу, кувару Богословије.
Животопис протојереја-ставрофора Душана Кoлунџића (преузето
са svetosavlje.org)
Душан Колунџић рођен је у селу Бучје, општина Пакрац, од оца
Мирка, бојадисара и мајке Милије, домаћице 1. јуна 1938. године. Основну школу
је завршио у Пакрацу 1952. године и тада се уписао у Богословију Светог Саве у
Манстиру Раковица, код Београда. По завршетку Богословије уписао се 1957.
године на Богословски, а 1959. године и на Философски факултет, Отсек за
Историју уметности, а завршио их је 1963, односно 1965. године. 1. априла 1966.
године запошљава се у Патријаршијској управној канцеларији и ради на пословима
у Београду и Патријаршијском добру у Даљу. Од школске 1967/68. године постаје
суплент, а од 1971. професор практичне групе богословсих предмета у Сремским
Карловцима. Као професор Богословије сарађивао је у готово свим црквеним
листовима, а објавио је и књигу „Вера и молитва“, као и два помоћна уџбеника из
Литургике: „Хришћанска уметност“ и „Празнична богослужења“. На позив Епископа
Лаврентија, одлази августа 1974. године у Диселдорф, где обавља дужност
секретара Епахије западноевропске, коректора Епархијске штампарије и уредника
епархијских издања. 1975. године покреће и уређује епархијски лист ЦРКВА, који
и данас излази, у тиражу од 12.000 примерака. Са Епископом Лаврентијем почео је
издавање сабраних дела Владике Николаја. За ђакона је рукоположен на Празник
сабора Срба Светитеља у Штутгарту, а за презвитера на дан Преподобне матере
Параскеве у Дармштату 1974. године.
Марта 1977. године прелази на парохију у Нирнберг, где ће
остати све до пензионисања, јуна 2004. године. Као парох у Нирнбергу почео је,
први у Српској цркви, да пише и умножава Парохијско писмо, које је осам пута
годишње слао свим својим парохијанима. Укупно је верницима послао 184 писма,
које је касније, тематски, сабрао у две књиге од по 300 страница, па и њих
послао на око 1200 адреса парохијана. За овај јединствен начин општења са
верницима, а и због изузетне садржајности Писама, примљен је 2002. године у
Удружење књижевника Србије. Покренио је и едицију „Мала религиозна библиотека“,
у којој су, у више од 100.000 примарека, штампане књижице: „Народ Божји“ (Стари
завет), „Живот Господа Исуса Христа“, „Чуда Господа Исуса Христа“, „Објашњење
Свете литургије“, „Одговарања на Светој литругији и Чин изобразитељне“, „Упокој
Господе у вери почивше“ (Читуља), „О Крсној слави“, „Који се у Христа крстисте
– у Христа се обукосте“ (приручник за родитеље, кумове и одрасле катихумене).
Штампао је и илустровани приручник за веронауку „Живот Господа Исуса Христа“ и
„Богослужење Православне цркве“. Објавио је старозаветну књигу „О Јову“, као и
„Јеванђеље по Луки“, поводом године Библије 2003. године. Обрадио је, као
славске честитке, 85 Крсних слава, са житијама Светих и славским обележјима.
Од школске 1977/78. па до 1992/93. године предавао је у
деветогодишњој основној, тзв. „Југословенској“ школи у Нирнбергу веронауку,
некад и по 26 часова недељно, без икакве материјалне накнаде и поред свих
парохијских обавеза, на терену пречника 300 км и шест богослужбених места. За
Основну школу и Реалну гимназију начинио је програм верске наставе, који је
одобрило Министарство за просвету и култ у Минхену.
Године 1981, одликован је чином протојереја, 1982. је
постављен за архијерејског намесника за Јужну Немачку (на којој дужности је
остао до пензионисања), а 1999. године одликован је правом ношења напрсног
крста. Са верницима нирнбершке парохије купио је цркву у Нирнбергу и адаптирао
за православна богослоужења (иконостас, тронови, стасије, витражи на
прозорима), а троносана је 1999. године.
После пензионисања 2004. године живи у славонском селу
Бијело Брдо код Осијека, Епархија осечкопољска и барањска. Редовно служи у тој,
као и суседним епархијама, проповеда и држи предавања на разне теме, уређује и
води свакодневну емисију на Радио Борову и припрема ходочаснике за Манастир
Хиландар. Тренутно је завршио Први шематизам Епархије осечкопољске и барањске.
Са супругом Катицом има два сина: Мирка, менаџера у Бечу, и
Радомира, свештеника у Епархији франкфуртској и све Немачке.
Нема коментара:
Постави коментар