САБОРНА МОЛИТВА: старац Пајсије Светогорац

 

Свети храм је дом Божији

- Многи људи, Старче, не сматрају да је учешће у црквеном животу неопходно.

- Људи не продиру у дубљи смисао; пресецају кабл, контакт са Богом, и касније не могу себи да помогну. Нажалост, већина 
хришћана не живи светотајински и због тога постоји један демонски утицај.

Увек говорим људима у свету да учествују у црквеном животу, како би се осветили. Ако неко само и помисли да улазећи у храм Божији улази у дом Божији, довољно је да остане дубоко дирнут. Унутар храма над нама бдију Христос, Богородица, Свети; ми тражимо њихову помоћ, можемо просто да разговарамо са њима. Ту се жртвује за нас Христос и даје нам своје Тело и Крв. Зар то не би требало да нас изнутра потреса?

- Старче, сада са мојим здравственим проблемом не идем у цркву и недостаје ми богослужење.

- Сад је потребно да малчице потрпиш. Када сам био у војсци и док смо имали војне операције горе у брдима , седам месеци нисам видео цркву. Једног дана послали су ме доле у Нафпакт да поправим неке радио-станице, и требало је одмах да се вратим назад. Средио сам станице, и док сам се враћао пролазио сам поред једне цркве која је била баш на путу. Био је Велики Пост и певао се Акатист Мајци Божијој. Како да уђем унутра? Имао сам код себе радио-станице које нисам могао да оставим; а ни времена нисам имао. Остао сам само пет минута напољу испред цркве. Преплавила ме је таква туга! Заплакао сам као мало дете. „Боже мој“, реко, „докле сам дошао! Од малих ногу одлазио сам у цркву и пре него што дође црквењак. А сада сам спојио седам месеци да цркву и не видим!“

- Старче, када са свог послушања у гостопримници одем право у цркву, не могу да се саберем.

- Из гостопримнице идеш у храм. А из храма се запути на Небо, и још даље, ка Богу.

- Како се то остварује, Старче? Тако што човек размишља о слави Божијој?

- Храм је дом Божији овде на земљи. А прави дом Божији јесте у Рају, као што је и наш истински дом у Рају.

Снага саборне молитве

- Старче, понекад осећам потребу да радије останем у келији и бавим се нечим духовним, него да идем на богослужење.

- Оно што бива на богослужењу, може ли да се деси у неко друго време? Не може. Док оно што ћеш ти радити у келији, може да се догађа и у неко друго време.

- У цркви, Старче, не осећам увек ту унутрашњу промену кју осећам у келији.

- Гледај: лична молитва јесте припрема за ону заједничку. Саборна молитва у погледу квалитета може да стоји ниже од личне, јер у храму човек не може да се држи онако слободно као када је сам. Међутим, у погледу делотврености она је виша /од личне/, јер се сви заједно моле, па молитва бива не само јача него и топлија и остало. Та, дакле два-три сата колико траје богослужење, треба да си и ти тамо у цркви, да се молиш заједно са свима. Шта је рекао Христос? Где у два или три сабрана у име моје, онде сам и ја међу њима?

- Старче, мене више успокојава да останем у келији, јер се на богослужењу расејавам.

- Спокојство које осећаш за то време док си у келији није право спокојство. Ако се у цркви бориш и покушаваш да се сабереш и твориш молитву, онда ћеш радити оно што треба и наћи ћеш истинско спокојство. Уложи један покушај да потешкоће превазилазиш док си опкољена њима; то ће ти много помоћи. То је као да си у војсци на обуци са правим мецима, ствар која те држи у будности.

- Старче, на богослужењу сам напета јер не могу да творим молитву и у исто време пратим оно што се чита и пева.

- Зашто притискаш себе? Видим да имаш борбу. Говориш: „Хоћу да узнапредујем у умној молитви, хоћу да се обогатим...“ То у себи има скривеног егоизма, гордости. Не значи да се ти не подвизаваш; ја ти ово представљам и помало преувеличано. Имаш добро настројење, и Христос ће ти помоћи. Стани као детенце пред Бога и ништа не помишљај. Држи се једноставно и видећеш колико ће ти благодати подарити Христос и Богородица. Улазећи у цркву, замисли како улазиш у лађу и себе препусти у руке Божије, да те Он поведе куда жели.

- Мене, Старче, поткрада сан на богослужењима и понекад не могу уопште да пратим. Касније ми говори помисао: „Шта вреди што си била на служби кад ниси пазила?“

- И кад си поспана, и кад те сан поткрада, лађа плови. У тој лађи један зева, други куња, трећи спава, али лађа напредује ка свом циљу. А ти сама потруди се да не спаваш.

- Старче, ако ум за време богослужења није заузет молитвом, служба бива заморна.

- Да, јер тада човек не добија храну. Када ум није удубљен убожански смисао, богослужење је просто један телесни подвиг, труд ради љубави Божије. У сваком случају, и онај који куња у цркви, борећи се да га не обузме сан има велику награду. Можда нема кревет у келији, да оде да спава? Два световњака дошла су на Свету Гору на неко бдење. Прво су одспавали, па су сишли у цркву за време Хвалитних (то јест пред крај јутрења). Један калуђер у оближњој стасидији је дремуцкао и борио се да не заспи. Један од двојице мирјана, кад га је видео, рече другом који је био поред њега: „Гледај, калуђери спавају.“ Тада му овај други одговори као добри разбојник (Лк.23, 40-41): „Није те срамота? Ми смо преспавали тлико сати и тек сад смо се појавили. Па зар није и он могао да оде у келију да спава? А можда и нема душек, него кревет од бичног дрвета.“

- Ја се, Старче, не радујем богослужењу.

- Зар ћемо све само радост да тражимо? У храму се налазиш због Христа. Стојиш тако у стасидији, наслониш се наруке и мало предахнеш. Помисли овако: „Руке Христове су прострте на Крсту, а ја се одмарам.“ Тако ћеш осетити спокојство.

- Старче, да ли на богослужењу можемо да седимо?

- Онај ко има некакву сметњу може мало да седи. А за онога ко је бодар добро је да стоји на ногама. Али то треба да осећате и чините потакнуте изнутра. Не да говорите: „Сада ћемо да одемо у цркву, тамо ћемо да станемо, држаћемо сагнуту главу, нећемо да се мрднемо.“ То је једна ствар форме, нешто спољашње.

- Много пута, Старче, не могу да се саберем у цркви, јер ме боле ноге од стајања. Шта да радим?

- Сећај се Крста на коме су биле приковане ноге Христове, и говори: „Слава Богу што осећам бол.“ Онда ћеш заборавити свој сопствени бол, срце ће ти обузети милина и говорићеш молитву од срца.

Старац Пајсије Светогорац
Извор: Дођи и види