Традиционални Петровдански сабор у Цетињском манастиру почео
је светом архијерејском Литургијом којом је началствовао Митрополит
црногорско-приморски г. Амфилохије.
Саслуживао је изабрани Епископ диоклијски и игуман Цетињског манастира архимандрит Методије (Остојић) са свештенством и свештеномонаштвом уз молитвено учешће верног народа. Одговарали су чланови цетињског Црквеног певачког друштва „Његош“. Митрополит је том приликом рукоположио сабрата цетињске манастирске обитељи монаха Емилијана (Зарева) у чин јерођакона.
У литургијској беседи након читања Јеванђеља Владика је
рекао да снага Цркве Божје није у људским идејама, наукама и знању. -Није
утемељена на крви и на тијелу, на ономе што данас јесте а сјутра није, него је
утемељена на Духу живоме и живоносном. И зато је она побјеђивала кроз вјекове.
Гоњена и прогоњена, распињана, на крст заједно са Господом прикивана кроз
вјекове, и до наших времена... И данас је нагоњенија установа на земљи Црква
Христова – и на Истоку и на Западу, рекао је Митрополит црногорско-приморски.
Митрополит је подсетио да у Сирији, где су некад проповедали
апостоли Петар и Павле, у Антиохији, тамо где су хришћани добили име хришћани,
данас гледамо страшно уништење хришћана. -Они су претрпјели страдања вјековна.
Али ово данашње страдање је теже, опасније и опакије него сва та страдања,
рекао је Митрополит који је нагласио да је Христова вера данас гоњена и на
Западу и код нас.
-Међутим, ни врата паклена њу неће побиједити. Двојица
првоврховних апостола, зар и они нијесу гоњени и прогоњени? Свети апостол Павле
бацан је у море, затваран, тучен и пребијан. Сав његов живот, како и сам
описује је био у страдању и у патњи. Међутим, Онај кога је он видио на путу за
Дамаск, и о коме свједочи, Он му је дао снагу да све то издржи, да буде Његов
живи свједок, не само док је ходио по земљи, док је страдао за Њега, него је
остао живи свједок Његов до данашњега дана, заједно са првоврховним апостолом
Петром, казао је Владика и подсетио да су оба првоврховна апостола свој
земаљски живот окончали мученички.
-Ено храма величанственога у Риму посвећенога Светом
апостолу Павлу ван зидина града старога Рима, гдје су и његове мошти, гдје је
мученички пострадао. Ено и другога храма Светога апостола Петра у Риму, гдје су
у древном гробљу, такође ван зидина старога Рима, пронађене његове мошти. У
току Другога свјетскога рата истраживан је његов гроб и пронађени су остаци
његових моштију, казао је владика Амфилохије који је подсетио и на гоњење Цркве
Христове у Црној Гори у току Другог светског рата.
-Страшно је што је то гоњење било од братске руке, али од
руке затроване мржњом. Пуњене су јаме по Црној Гори од братске руке. То убијање
је трајало, и овдје у Црној Гори добило свој врхунац у рушењу ловћенске цркве
Светог Петра Цетињскога, нагласио је Владика и додао да је оно што је Божје
неуништиво и да је једно од сведочанства те истине и чињеница да је из срушене
цркве на Ловћену никло већ шеснаест истих таквих цркава.
-Једна се гради у Америци, једна у Словачкој. Не може оно
што је Божје бити уништено, него оно увијек изнова ниче и васкрсава. Свједочи
Христа Бога и кроз њега васкрсавају људске душе. А главни свједоци Христа Бога
јесу управо апостоли Петар и Павле, који се зато и називају првоврховни. И није
случајно што је прва црквица на Цетињу, чији остаци се налазе поред темеља
старога Цетињског манастира, била посвећена управо Светим апостолима Петру и
Павлу. И отуда и овај данашњи сабор на Цетињу, казао је митрополит Амфилохије.
Након светог причешћа из Цетињског манастира је пут темеља
старог манастира и цркве на Ћипуру кренула празнична литија. Ту је, на остацима
црквице Светих апостола Петра и Павла, благосиљан славски колач. Митрополит
Амфилохије је на крају богослужења подсетио да је стари Цетињски манастир
подигнут 1484. године.
-Овдје су темељи храма Светих апостола Петра и Павла, који
је старији од самога манастира. Дакле, ми овдје славимо на темељима цркве која
је стара најмање 600 година, и то показује да је оно што је Божје - неуништиво.
И оно што је у име Божје грађено, оно увијек изнова васкрсава. Тако и људско
тијело и људска душа: и када умире, она не нестаје, не губи се него улази у
њедра Божја и припрема се за вјечно и непролазно царство Божје. То је наша
вјера, то је стварност Божја овога свијета, стварност и Божја и људска, рекао
је Владика и објаснио да је због тога важно да се сећамо старих темеља на
којима смо саграђени.
-Широм васељене данас се прослављају Свети апостоли Петар и
Павле, на свим земаљским језицима. Сви они који су се крстили у име Исуса
Христа, они прослављају и те дивне свједоке који су по поријеклу физичком
Јевреји, али су прије свега и изнад свега хришћани, први апостоли Цркве
Христове, нагласио је Владика и заблагодарио Богу због сабрања на овом месту
после толико векова.
-Да опет прославимо Свете Божје угоднике и првоврховне
апостоле. Њиховим молитвама да Господ учини да се и ова црквица обнови. То је и
моја молитва дуго времена, али треба мало да се усагласе и ови који мисле да то
од њих зависи, рекао је митрополит Амфилохије.
Извор: Митрополија црногорско-приморска
Нема коментара:
Постави коментар