Патријарх Павле на фресци

Сликар Славко Потпара

Прелепе фреске владике Николаја Велимировића и патријарха Павла на једном од зидова тек осликане цркве Светог Василија Острошког у Лепосавићу само су део богатог опуса академског сликара Славка Потпаре који се последњих четири и по године бави искључиво фреско сликарством по црквама широм бивше Југославије.

Последњих година ради искључиво на Космету и до сада је комплетно осликао четири, а у још четири цркве помогао у осликавању фресака и икона. Део онога што је урадио публика је ове недеље могла да види у галерији Дома синдиката (сада Комбанк дворани).

- Реч је о 16 фотографија фресака урађеним на платнима димензија 150x150 цм. Међу радовима које сам изложио су и Свети Николај Жички, Ава Јустин, Свети Петар и Павле, као и патријарх Павле.

Фреску са фигурама владике Николаја и патријарха Павла је направио на наговор проте Миломира Влашковића, пароха из Лепосавића.

- За ову фреску ми је требало око две недеље посла. Започнем рано ујутро и онда све док се не смркне. Неки пут и по ноћи уколико су рокови такви да посао мора да се што пре заврши - прича за "Вести" овај 48-годишњи уметник родом из Никшић који се у фреско сликарство заљубио 2014, кад је са супругом отишао у Лепосавић на Косову. До тада се бавио искључиво сликао иконе.

- Те године прота Миломир ме је питао да ли бих могао да осликам лик Исуса у цркви зато што сам претходно, у оквиру иконописачког атељеа "Минић" насликао више хиљада икона од којих је већина завршила у домовима наших људи у дијаспори. Када ми је поставио то питање, ја сам на белом зиду већ "угледао" лице Исуса на начин на који сам замислио да ће бити најбоље фрескописан. Радио сам дан и ноћ ту фреску и потом су уследили позиви и из других храмова у изградњи да им помогне у завршетку унутрашњости - објашњава Потпара.

Тако је, током лета 2016, осликао цркву Вазнесења Господњег у Придворици крај Лепосавића, а већ следеће године је паралелно осликавао храмове Св. Николе у Штрпцу и Св. Григорија Богослова у Ливађу крај Лапљег Села. Последњих четири године ради и на осликавању цркве Св. Василија Острошког у Лепосавићу. Тамо је осмислио и оригинални орнамент, спој дизајнерског умећа и иконописачког дара о коме се више него похвално изјаснио и најпознатији српски хералдичар Драгомир Ацовић.

Баш као и у оној народној "није коме је намењено, већ коме је суђено", тако је и Потпара свој животни позив одабрао скоро па случајно јер је све указивало да ће се бавити искључиво дизајнирањем аутомобила.

- Давне 1996. године сам урадио редизајн Заставиних модела аутомобила и тадашњем руководству ове фабрике се то толико свидело да смо били на корак од договора да почну и да се праве

Међутим, то је било време санкција, па је цео пројекат обустављен на неодређено време, а Застава је потом продата - прича наш саговорник.

Осам година касније могао да се запосли и у чувеном Мерцедесу, али су га дуг језик и васпитање да не трпи неправду и лаж коштали светске каријере ауто дизајнера.

- По идеји покојног премијера Зорана Ђинђића, двадесет петоро најталентованијих српских дизајнера је те 2004. године отишло на усавршавање у Дајмлер Крајслер - Мерцедес. То је био пројекат сарадње наше и немачке владе, а пре него што смо отишли имали смо бројне састанке и са нашим и са немачким дипломатама. На сваком од тих састанака се за целокупну ситуацију у Србији кривио искључиво Слободан Милошевић и његов режим. На крају, када ми је прекипело преко главе, устао сам и рекао: "За ситуацију у Србији је највише крива Европа." Нико ми ништа није одговорио, а последица тога је то да ми нико у Немачкој није понудио посао, мада су сви били одушевљеним мојим идејама. Очигледно ми је било суђено да се бавим фреско сликарством - каже Потпара.

Извор: ТВ.Храм/Вести онлине