У септембру освећење велеленог храма у Бризбејну
Његово Преосвештенство Епископ аустралијско-новозеландски г.
Силуан посетио је град Бризбејн у четврту суботу и недељу Великог поста, 17. и
18. марта 2018 године. Владика је одслужио 17. марта 2018. године свету
Литургију у храму Светог Николаја Мириликијског у предграђу Вулунгаба.
Саслуживали су сви свештеници Бризбејна и Златне обале и протођакона Миодрага
Томића. Након Литургије освећен је и новоизграђени горионик.
Овај свети храм Цркве Христове, као један од највелепших храмова Митрополије аустралијско-новозеландске, посетепено приводи крају уређење преосталих детаља у припреми за велико освећење које ће, ако Бог да, бити обављено у септембру 2018. године. Али спољашња лепота овог храма није једино што плени сваку хришћанску душу када посети ову Цркву. Оно што је најдрагоценије у овој парохији јесте народ Божји, жива Црква, која се труди да буде истинска заједница верних људи који у својим животима и међусобним односима настоје да испуне Јеванђеље Христово.
У знаку ове лепоте и благочешћа протекао је и суботњи дан.
Преосвећени Владика је у својој беседи говорио о потреби да својим животом
приводимо сами себе и све око себе у храмонију са Христовом вољом о свету и
човеку, да живећи заповести Христове превазилазимо све поделе и разлике.
За време свете Литургије, на предлог архијерејског намесника
бризбејнско-велингтонског протојереја-ставрофора Велибора Бојичић, Преосвећени
Владика је узвео јереје Николу Стефанова и Ђорђа Петровића у достојанство
протонамесника. Владика је поручио новопостављеним протонамесницима да овај чин
јесте знак благодарности Цркве за њихову досадашњу вишегодишњу службу и залог
којим их Црква подстиче да своју свету службу ревносно обављају.
У пријатном разговору са верујућим народом парохије, Владика
је најавио наступајуће пензионисање досадашњег пароха протојереја-ставрофора др
Јована Цветића и постављање протонамесника Николе Стефанова за новог пароха. На
веома дирљив начин Владика је говорио о служби проте Јована. Посебно је истакао
његов пример ревности у свештенослужењу као пример који је вредан подражавања.
Такође, уз посебну благодарност Владика је истакао и допринос протођакона
Миодрага који је својим боравком у овој средини остао заувек везан како за саму
цркву кроз иконопис, тако и за срца верујућих Бризбејна и околине. Изразивши
благодарност свима због свега што чине, свако у својој служби и достојанству,
Владика је преостало време провео у разговору са најмлађима.
Нема коментара:
Постави коментар