Реаговање Митрополије црногорско-приморске на текст „СПЦ
признаје свјештенике који су 1998. хиротонисали митрополита ЦПЦ Михаила“
Поводом недавно објављених навода на порталу „Аналитика” (15. март 2018. године) да Српска Православна Црква, Митрополија црногорско-приморска и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије наводно признају „свјештенике” који су 1998. године „хиротонисали” рашчињеног и од Васељенске Патријаршије проклетству предатог бившег свештеника Мираша Дедеића, указујемо да се ради о ко зна којој по реду медијској подвали којом се, уз наводе под наводницима, покушава накнадно прибавити и јавности приказати наводни канонски легалитет и легитимитет за лице које се већ пуне двије деценије лажно представља као наводни „црногорски митрополит” и самопроглашени „поглавар” самопроглашене и у Православној Цркви непостојеће вјерске заједнице под називом „ЦПЦ”, која је основана у полицијској станици у Цетињу у јануару 2000. године.
Једина истина у наведеном тексту јесте да су бугарски
расколници 15. марта 1998. године са самозваним и у то вријеме ни од кога у
Православљу признатим расколничким тзв. „патријархом Пименом” упали у нови и ко
зна који по реду канонски преступ у духовној вратоломији са Мирашем Дедеићем.
Расколник Пимен и његови сљедбеници су у то вријеме у еклисиолошком и канонском
смислу несумњиво били расколници и отпадници од Православне Васељенске Цркве.
Сваки трезвени човјек то јасно и прецизно може да уочи чак и из вијести која је
недавно објављена на порталу ”Аналитика”.
Бугарски раскол је, крајем 1998. године, трудом
предстојатељâ Православне Цркве, а међу њима и блаженопочившег Патријарха
српског Павла, а послије принијетог јавног покајања због тог душегубног и
најтежег канонског преступа бугарских расколника, зацијељен. Јавни покајници
су, материнским старањем Цркве, а по крајњем снисхођењу, примљени као покајници
од канонске Бугарске Патријаршије и Патријарха Максима и то у почетку само у
својству „титуларних” епископа. Треба имати у виду да самозвани „Патријарх
Пимен” никада као такав није прихваћен и признат у Православној Цркви, а након
покајања се већ 1999. године упокојио са својевољно прихваћеном титулом „бивши
Митрополит неврокопски”. Канонски и од свих Помјесних Православних Цркава на
челу са Васељенским Патријархом признати Патријарх Бугарски је био (од избора и
устоличења 1971. године) и до свог упокојења (2012. године) остао Максим
(Минков).
Свима је познато да пуноћа Православне Цркве никада, ни
прије, а ни послије тзв. „хиротоније 15.3.1998. године у Софији”, Мираша
Дедеића као рашчињеног свештеника Васељенске Патријаршије, који се, захваљујући
одређеним свјетовним структурама и дијелу медија, пуне двије деценије лажно
представља као „црногорски митрополит”, није прихватила као таквог. Ниједна
Помјесна Православна Црква га, као што је познато, не признаје ни као
парохијског свештеника, а камоли као митрополита, о чему и свједочи и писмо
Патријарха васељенског Вартоломеја које прилажемо овом реаговању - прилог
(pdf).
Сматрамо да у ове великопосне дане као дане покајне радости
примјер бугарских покајника најбоље може да послужи Мирашу Дедеићу не би ли
смогао људске и хришћанске снаге да се јавно покаје и од Мајке Православне
Цркве затражи опроштај због канонских безакоња која је чинио и чини по Црној
Гори. Такво поступање би му било много духовно корисније него што заварава
јавност неистинама и обмањује неупућене преко појединих медија.
Извор: Митрополија црногорско-приморска
Нема коментара:
Постави коментар