Шта пити и јести током великих врућина

Током великих врућина тело губи много течности кроз знојење, па је важно да се хидрирамо на време и да бирамо лакшу храну. Правилна исхрана у летњим данима помаже да се лакше поднесу
високе температуре, смањује осећај умора и штити организам од дехидрације. Најбољи приступ је да пијете довољно течности, једете мање и лакше оброке и избегавате храну која додатно оптерећује организам.

Шта треба да пијемо

Најважније је да пијете воду редовно, и то током целог дана, а не тек кад осетите жеђ. Најбоље је да пијете у мањим гутљајима, јер тако организам лакше надокнађује изгубљену течност. Добар избор су и благи природни сокови разређени водом, као и напитци који надокнађују минерале ако се много знојите.

Пожељно је да пића буду прохладна, али не ледено хладна. Врло хладни напитци могу неким људима да изазову нелагоду у стомаку, нарочито ако се попију нагло после јаке изложености сунцу и врућини. Зато је боље да се прво мало склоните у хлад, па онда пијете полако, у више мањих гутљаја.

Кафу и алкохол треба ограничити, јер могу додатно да оптерете организам током врелине. Газирана и превише слатка пића такође нису добар избор, јер не гасе жеђ на прави начин и могу да створе осећај тежине.

Шта је добро јести

Током врућина најбоље су лагане и свежe намирнице. Воће и поврће које садржи много воде, као што су лубеница, диња, краставац, парадајз и зелена салата, одличан су избор. Ове намирнице освежавају, а истовремено уносе и витамине и минерале.

Добро је јести мање и лакше оброке, као што су салате, поврће, јогурт, кисело млеко, риба или бело месо у мањим количинама. Хладне супе и лагана јела су много боља од тешке, масне хране која успорава варење и додатно замара организам.

Банане, лешници и ораси могу бити добра ужина, али у умереној количини. Они дају енергију и не оптерећују много организам ако се не претерује.

Шта треба избегавати

Током најтоплијег дела дана треба избегавати масну, јако зачињену и тешку храну. Таква храна дуже стоји у желуцу и може да изазове осећај тежине, малаксалост и нелагоду. Такође није добро јести превелике порције, јер се тело тада додатно напреже да би сварило храну.

Не треба остављати храну на топлом, јер се на високим температурама она брже квари. Посебно треба бити опрезан са млеком, месом, кремастим колачима и другим лако кварљивим намирницама.

Како распоредити оброке

Најбоље је јести чешће, али мање оброке. Уместо једног великог ручка, боље је имати неколико лакших оброка током дана. Ручак је пожељно померити у ранији или каснији термин, када врућина мало попусти.

Ујутру и увече тело лакше подноси храну, па су тада погоднији мало садржајнији оброци. Током дана је боље да се ослонимо на воће, поврће и течност.

Посебно важан савет

Старији људи, мала деца и особе које већ имају здравствене проблеме морају посебно да пазе на унос течности. Код њих се дехидрација може појавити брже, а знаци попут малаксалости, вртоглавице, сувих уста и тамне мокраће не смеју се занемарити.

Ако неко има јаке симптоме као што су главобоља, мучнина, грчеви или конфузија, треба одмах потражити хладно место и помоћ.

Закључак

Током врућина најважније је да пијемо довољно воде, једемо лаку храну и избегавамо све што додатно загрева и оптерећује организам. Мањи и чешћи оброци, свежа храна и умерено прохладни напици помажу да тело лакше издржи летње температуре. Уз мало пажње, вреле дане можемо провести много пријатније и без непотребног напрезања.

Текст припремио ✥ блог „Дођи и види“ ✥

Још текстова о временским непогодама можете да пронађете ОВДЕ.

„Дођи и види“ пратите нас на нашем Телеграм каналу: https://t.me/dodjiividi